Angina pektoris predstavlja bol u grudima koji se javlja kada srce ne dobija dovoljno krvi za svoje potrebe. Krv u srce dovode krvni sudovi koji se zovu koronarne arterije. Angina pektoris je simptom koronarne bolesti srca, stanja kod kog koronarne arterije ne dopremaju dovoljno krvi do srčanog mišića.

Bol se javlja u središnjem delu grudnog koša, a pacijenti ga opisuju kao stezanje, pritisak ili težinu u grudima. Postoje dva oblika angine pektoris – stabilna i nestabilna. Terapija angine pektoris se svodi na promenu stila života, primenu lekova i/ili izvođenje određenih intervencija (ugradnja stenta ili hirurgija). Cilj lečenja je da se smanji učestalost i težina simptoma, smanji rizik od srčanog udara i životno-ugrožavajućih posledica.

Simptomi

Tipičan anginozni bol se opisuje kao pritisak, stezanje ili pečenje u grudima, ali takođe i kao nelagodnost u grudima. Najčešće se bol javlja u središnjem delu grudnog koša ili malo ulevo; pacijenti tipično pokazuju celom raširenom šakom na predeo grudnog koša gde osećaju bol. Bol se može širiti u levo rame, levu ruku, u vilicu ili u leđa. Takođe se mogu javiti mučnina, umor, vrtoglavica, kratak dah ili znojenje.

Postoje dva osnovna tipa angine – stabilna i nestabilna. U slučaju pojave bola u grudima, odmah se javiti lekaru koji će utvrditi da li postoji angina pektoris i koji je tip angine u pitanju. Osim što se razlikuju po karakteru bola i načinu nastanka, nestabilna angina pektoris može voditi u srčani udar (infarkt miokarda).

Stabilna angina pektoris je najčešća forma angine. Simptomi se javljaju pri naporu, kada srce mora jače da radi, kao što je to slučaj kod fizičke aktivnosti, penjanja uz stepenice i dr. Bol u grudima traje kratko, najčešće nekoliko minuta, i povlači se vrlo brzo u odmoru ili sa primenom lekova protiv angine. Stabilna angina pektoris se može držati pod kontrolom redovnom primenom lekova.

Nestabilna angina pektoris se ređe javlja, ali je opasnije stanje i zahteva hitno lečenje jer može ukazivati na preteći srčani udar. Bol u grudima se može javiti pri najmanjem naporu, čak i u miru. Obično je bol snažniji i traje duže nego kod stabilne angine. Kod nestabilne angine bol u grudima ne mora da se povlači u miru ili sa primenom lekova protiv angine. Ukoliko bol traje 20 minuta i duže, hitno se javiti lekaru.

Uzroci

Angina pektoris predstavlja bol u grudima koji se javlja kada srce ne dobija dovoljno krvi za svoje potrebe. Krv u srce dovode krvni sudovi koji se zovu koronarne arterije. Krv nosi kiseonik i hranljive materije potrebne srčanom mišiću da normalno radi. Angina pektoris je simptom koronarne bolesti srca, stanja kod kog koronarne arterije ne dopremaju dovoljno krvi do srčanog mišića.

Najčešći uzrok koronarne bolesti srca jeste suženje koronarnih arterija usled nakupljanja masnih naslaga u njihovim zidovima. Nakupine masti u zidu krvnog suda se zovu plakovi, a ceo proces ateroskleroza.

Simptomi angine pektoris variraju u zavisnosti od veličine plakova i suženja koronarnih arterija. Tako pri mirovanju koronarne arterije i pored suženja svog zida, uspevaju da dopreme dovoljnu količinu krvi srčanom mišiću. Međutim, pri fizičkom naporu srce mora da radi jače i brže, i povećava se potreba za srčanog mišića za kiseonikom. U tim situacijama suženja na koronarnim arterijama ne dozvoljavaju da do srčanog mišića stigne veća količina krvi, pa se javlja bol u grudima (angina).

Pored fizičke aktivnosti, okidači anginoznog bola mogu biti izlaganje niskoj temperaturi, stres i pušenje.

Faktori rizika za pojavu angine pektoris:

• Povišene masnoće u krvi. Holesterol je sastavni deo plakova koji sužavaju krvne sudove srca. Visoke vrednosti tzv. “lošeg” LDL- holesterola povećavaju rizik od srčanog udara.
• Visok krvni pritisak koji se neadekvatno leči i traje godinama može oštetiti krvne sudove, pomažući nastanak i razvoj ateroskleroze.
• Pojava srčanih oboljenja u porodici povećava rizik od angine pektoris.
• Starost. Sa starenjem se povećava rizik od DM tip 2. Međutim, poslednjih godina se uočava da sve veći broj dece, adolescenata i mladih odraslih osoba oboleva od DM tip 2.
• Dijabetes značajno povećava rizik od ateroskleroze i koronarne bolesti srca.
• Pušenje.
• Starost. Sa godinama starosti raste rizik od koronarne bolesti.
• Fizička neaktivnost doprinosti gojaznosti, visokim vrednostima holesterola, krvnog pritiska i pojavi tip 2 dijabetesa.
• Gojaznost se povezuje sa visokim krvnim pritiskom, dijabetesom i višim vrednostima holesterola, što sve zajedno povećava rizik od srčanih oboljenja.
• Stres utiče na povećanje krvnog pritiska i rizik od angine pektoris.

Komplikacije

Ukoliko dođe do pucanja masnih naslaga (plaka) na koronarnim arterijama koje ishranjuju srce, doći će do formiranja krvnog ugruška. Krvni ugrušak može u potpunosti zatvoriti koronarnu arteriju i sprečiti dotok krvi u deo srčanog mišića. Ukoliko prekid dotoka krvi potraje, dolazi do umiranja ćelija srčanog mišića koje ta arterija ishranjuje. Na taj način nastaje najozbiljnija komplikacija - srčani udar (infarkt miokarda).

Kod srčanog udara bol je mnogo jači, duže traje i ne popušta na lekove koje je pacijent već koristio protiv angine. Moguće je da se uz bol javi mučnina, povraćanje, preznojavanje i gušenje. Ukoliko se jave ovi simptomi, potrebno je potražiti hitnu lekarsku pomoć.

Dijagnoza

Doktor će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju, faktorima rizika, postojanju srčanih oboljenja u porodici i nakon toga Vas pregledati. U cilju postavljanja dijagnoze angine pektoris, lekar može tražiti neke od sledećih dopunskih testova:

• EKG (elektrokardiogram)
• Test opterećenja srca može pomoći u postavljaju dijagnoze angine pektoris. Fizičkim opterećenjem (hodanjem na traci ili vožnjom ergo-bicikla) provocira se nastanak angine jer pod opterećenjem srce mora jače da radi. Tokom testa se prati EKG i meri se krvni pritisak. Postoji i opcija za pacijente koji ne mogu da vežbaju (zbog loše kondicije, bolesti koštano-mišićnog sistema, starosti i dr.). U tim situacijama se pacijentu daje lek koji “imitira” fizičko opterećenje i uzrokuje da srce jače radi.
• Ultrazvuk srca pruža detaljnije informacije o strukturi i funkciji srca korišćenjem sonde koja emituje ultrazvučne talase.
• Analize krvi. Ukoliko lekar sumnja na postojanje srčanog udara, tražiće da se izmere vrednosti enzima koji se otpuštaju u krv prilikom ozbiljnog oštećenja srčanog mišića.
• Koronarna angiografija predstavlja metodu kojom se analiziraju krvni sudovi koji ishranjuju srce (koronarne arterije). Tokom koronarografije pacijentu se u koronarne arterije ubrizgava se boja (kontrast) koja može videti primenom rengden (X) zraka. Dobija se uvid o postojanju suženja na koronarnim krvnim sudovima, tačna lokalizacija i broj suženja.
• CT koronarografija koristi skener (CT) za snimanje arterija srca.
• Magnetna rezonanca srca

Lečenje

Cilj lečenja je da se smanji učestalost i težina simptoma, smanji rizik od srčanog udara i životno-ugrožavajućih posledica. Terapija se oslanja na promenu stila žviota, primenu lekova i izvođenje medicinskih intervencija, kao što su ugradnja koronarnog stenta ili hirurško lečenje.

Promena stila života

Zdrave životne navike savetuju se u prevenciji angine pektoris (osobama koje nemaju ovo srčano oboljenje), ali i osobama koje već imaju anginu pektoris kako bi smanjili svoj kardiovaskularni rizik.

• Zdrava ishrana sa manje soli, uz obroke u kojima dominiraju povrće, voće, integralne žitarice, piletina, riba i mlečni proizvodi sa manjim sadržajem masti. Smanjiti unos namirnica bogatih zasićenim mastima i holesterolom.
• Održavanje zdrave telesne težine uz gubitak viška kilograma
• Redovna fizička aktivnost (prema preporukama lekara)
• Kontrola postojećih oboljenja (visokog krvnog pritiska, dijabetesa)
• Regulisanje vrednosti masnoća u krvi (holesterol, trigliceridi)
• Prestanak pušenja
• Ograničenje unosa alkohola
• Smanjenje stresa

Lekovi

Ukoliko promena životnih navika ne dovede do željenih rezutlata, lekar će Vam propisati lekove protiv angine pektoris (antianginozne lekove).

• Nitrati su lekovi koji se mogu uzimati u trenutku pojave bola u grudima, kada se očekuje bol u grudima (preventivno, npr. kod planirane fizičke aktivnosti) i dugoročno preventivno. Nitrati šire krvne sudove i tako dopremaju veću količinu krvi u srce. Najčešće se koristi nitrat u formi tableta nitroglicerina koje se postavljaju ispod jezika (sublingvalno).
• Beta blokatori deluju tako što usporavaju rad srca i smanjuju snagu srčanog mišića. Ovi lekovi takođe šire krvne sudove i poboljšavaju protok krvi. Rezultat je ublažavanje ili prevencija angine.
• Blokatori kalcijumskih kanala dovode do relaksacije i širenja krvnih sudova, povećavajući dotok krvi u srce.
• Aspirin i drugi lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi (klopidogrel, tikagrelor i prasugrel) pomažu u prevenciji nastanka krvnog ugruška. Na taj način krv lakše prolazi kroz sužene arterije srca.
• Statini su lekovi koji smanjuju vrednosti holesterola u krvi.
• Lekovi za smanjenje krvnog pritiska za osobe sa hipertenzijom (ACE inhibitori, blokatori angiotenzin II receptora – ARBs i drugi)

PCI i hirurško lečenje

Ukoliko se simptomi ne mogu kontrolisati promenom stila života i lekovima, moguće je lečenje ugradnjom koronarnih stentova ili hirurškom bajpas intervencijom.

• Tokom perkutane koronarne intervencije (PCI) se u suženu koronarnu arteriju ubacuje mali balon, koji se potom naduvava kako bi se proširilo suženje na arteriji. Zatim je moguće postavljanje koronarnog stenta, male metalne opruge, koja drži arteriju otvorenom. Rezutat je poboljšanje protoka krvi, uz smanjenje ili nestanak anginoznih tegoba.
• Tokom koronarne bajpas hirurgije se koristi vena ili arterija iz drugog dela tela kako bi se “premostila” zapušena ili sužena arterija srca. Rezutat je poboljšanje protoka krvi, uz smanjenje ili nestanak anginoznih tegova.