Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) predstavlja hroničnu bolest gde organizam ne može efikasno da koristi šećer (glukozu). Glukoza je veoma važan izvor energije za naše ćelije, posebno za ćelije mozga i mišića. Pankreas stvara i oslobađa hormon insulin koji pomaže glukozi da uđe u ćelije.

Dijabetes nastaje kao posledica sledećih promena u metabolizmu:

1. Ćelije slabije reaguju na insulin te glukoza ne može da uđe u ćelije, i /ili
2. Pankreas ne stvara dovoljno insulina ili ne stvara insulin uopšte.

Rezultat je isti, a to je povišena vrednost šećera u krvi. Previše šećera u krvi dugoročno može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Šećerna bolest se može javiti u nekoliko oblika: tip 1 dijabetes, tip 2 dijabetes i dijabetes u trudnoći (gestacioni dijabetes). Izdvaja je još jedno stanje koje prethodi dijabetesu – predijabetes. Kod predijabetesa vrednosti šećera u krvi su više od normalnih, ali nedovoljno povišene da bi se smatrale dijabetesom. Ukoliko se pacijenti ne pridržavaju saveta lekara, predijabetes može preći u dijabetes.

Dijabetes tip 1 (DM tip 1, insulin-zavisni dijabetes) se ranije nazivao juvenilni dijabetes, jer se češće dijagnostikovao kod dece i adolescenata. Međutim, DM tip 1 se može javiti u bilo kom starosnom dobu i predstavlja ređu formu dijabetesa (5 – 10% dijabetičara). Kod tip 1 dijabetesa pankreas proizvodi malo ili nimalo insulina, zbog čega je neophodno da pacijenti sami unose insulin.

Dijabetes tip 2 (DM tip 2) predstavlja češću formu dijabetesa (oko 90%). Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali se značajno češće javlja kod osoba preko 40 godina starosti. Važni faktori rizika za nastanak DM tip 2 su gojaznost i fizička neaktivnost. Lečenje tip 2 dijabetesa započinje promenom stila života - adekvatnom ishranom, smanjenjem telesne težine i fizičkom aktivnošću. Ukoliko efekti ovih mera izostanu, pacijentima se propisuje terapija – lekovi za dijabetes i insulin.

Simptomi

Simptomi dijabetesa variraju u odnosu na dužinu trajanja dijabetesa i vrednost šećera u krvi. Kod osoba sa DM tip 1 simptomi su često intenzivniji i brže se razvijaju. Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa simptomi se razvijaju postepeno i često nisu očigledni. Neretko bolesnici mogu živeti sa tipom 2 dijabetesa bez da to znaju. Najčešći simptomi dijabetesa su:

• Zamor
• Izražena žeđ
• Često mokrenje
• Izražena glad
• Nenameran gubitak telesne težine
• Razdražljivost
• Slabiji vid
• Sporije zarastanje rana

U slučaju pojave nekih od simptoma dijabetesa, potrebno je da se javite lekaru. Rana dijagnoza i što ranije započinjanje lečenja značajno smanjuju rizik od ozbiljnih komplikacija dijabetesa.

Uzroci

Dijabetes tip 1. Tačan uzrok tip 1 dijabetesa nije poznat. Smatra se da je DM tip 1 rezultat kombinacije nasleđenih gena i faktora sredine (npr. infekcija nekim virusima). Imunski sistem, koji se normalno bori protiv štetnih bakterija i virusa, greškom uništava sopstvene ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Zbog toga se ne stvara dovoljna količina insulina, ili se insulin uopšte ne stvara, te glukoza ne može ući u ćelije.

Dijabetes tip 2.Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa ćelije postaju otporne na efekte insulina. U ovom slučaju pankreas proizvodi insulin, ali ćelije našeg organizma ne reaguju adekvatno na njega. Ovo se naziva „insulinska rezistencija”. Rezultat je da glukoza ponovo ne ulazi u ćelije u potrebnoj količini i zaostaje u krvi u većoj količini. Pankreas pokušava da “ubaci” višak glukoze u ćelije stvarajući dodatne količine insulina.

Razlog nastanka DM tip 2 nije poznat. Smatra se da značajnu ulogu ima kombinacija nasleđenih gena i faktora sredine.

• Prekomerna telesna težina predstavlja važan faktora rizika. Što je prisutna veća količina masnog tkiva, to su ćelije otpornije na efekte insulina.
• Fizička neaktivnost vodi većem riziku od tip 2 dijabetesa. Fizička aktivnost višestruko pomaže dijabetičarima. Osim što utiče na regulisanje telesne težine, tokom fizičke aktivnosti se troši glukoza kao izvor energije, smanjuje se vrednost glukoze u krvi i istovremeno povećava osetljivost ćelija na insulin.
• U nastanku DM tip 2 važan je i nasledni faktor. Rizik od oboljevanja je veći ukoliko neko iz bliže porodice boluje od tip 2 dijabetesa.
• Starost. Sa starenjem se povećava rizik od DM tip 2. Međutim, poslednjih godina se uočava da sve veći broj dece, adolescenata i mladih odraslih osoba oboleva od DM tip 2.
• Pojava dijabetesa u trudnoći (gestacioni dijabetes), kao i postojanje policističnih jajnika povećavaju rizik od DM tip 2 kod žena.

Dijagnoza

U cilju postavljanja dijagnoze dijabetesa rade se sledeći testovi:

• Test opterećenja glukozom (OGGT). Ovaj test se izvodi ujutru, kada pacijent nije jeo i pio prethodnih osam sati. Meri se vrednost šećera našte (na prazan stomak). Pacijent zatim pije slatku tečnost, nakon čega se u naredna dva sata periodično meri vrednost šećera u krvi. Nalaz šećera u krvi >11,1 mmol/L posle 2h ukazuje na dijabetes.
• Određivanje vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1C). Ovim testom se određuje procenat šećera koji je vezan za hemoglobin. Vrednost HbA1C ukazuje na prosečnu vrednost šećera u krvi u prethodih 2 – 3 meseca. Vrednost HbA1C ≥6,5% ukazuje na dijabetes. Osim u dijagnozi dijabetesa, ovaj test se može korisiti i u praćenju efikasnosti lečenja dijabetesa.
• Glikemija našte (određivanje vrednosti glukoze u krvi ujutru na prazan stomak). Vrednost ≥7 mmol/L ukazuje na dijabetes.
• Merenje glikemije u bilo kom slučajnom uzorku krvi (bez obzira na obrok). Vrednost ≥11,1 mmol/L ukazuje na dijabetes, uz prisustvo tipičnih simptoma šećerne bolesti.

Lečenje

Prvi korak u lečenju svih tipova dijabetesa je veoma važan i zavisi isključivo od pacijenta. Podrazumeva promenu životnih navika u pravcu zdrave ishrane, regulisanja telesne težine i fizičke aktivnosti. Kod pacijenata sa DM tip 1 primenjuje se insulin u obliku injekcija ili insulinske pumpe. Lečenje bolesnika sa tipom 2 dijabetesa primarno podrazumeva promenu stila života, uz primenu lekova za dijabetes, sa ili bez insulina.

Za dijabetičare je izuzetne važnosti pravilna i zdrava ishrana. Cilj je da ishrana sadrži više voća, povrća i integralnih žitarica, da bude visoke nutritivne a manje kalorijske vrednosti, uz veći sadržaj vlakana, manju zastupljenost masti, prerađenih šećera i slatkiša. U redu je unositi hranu koja sadrži šećere, ali sve dok je to u okviru planiranog obroka i u skladu sa terapijom.

Redovna fizička aktivnost višestruko pomaže dijabetičarima. Osim što utiče na regulisanje telesne težine, tokom fizičke aktivnosti se smanjuje vrednost glukoze u krvi koja služi kao izvor energije. Istovremeno, fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija na efekte insulina. Posavetujte se sa doktorom oko odabira fizičke aktivnosti koja Vam najviše odgovara. Cilj je da fizička aktivnost bude deo svakodnevne rutine, uz najmanje 30 minuta aerobnog vežbanja skoro svakog dana, odnosno najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou.

Veoma je važan gubitak viška kilograma uz zadržavanje optimalne kilaže. Ukoliko gojazne osobe izgube barem 5% svoje telesne težine, poboljšaće se vrednosti šećera u krvi, masnoća u krvi i krvnog pritiska. Sa većim gubitkom kilaže – veći je efekat i veća je korist.

Dijabetes tip 1. Insulin je osnovna terapija za pacijente sa DM tip 1 koji bez ovog hormona ne mogu da prežive. Primenjuje se pomoću injekcije sa tankom iglom ili pomoću “olovke” (pen) koja izgleda kao veće penkalo. Postoji nekoliko vrsta insulina na osnovu brzine ispoljavanja i trajanja efekata (kratkodelujući, dugodelujući, insulin intermedijarnog delovanja i dr.). Lekar će Vam može propisati kombinaciju različitih tipova insulina za primenu tokom dana i noći u skladu sa Vašim potrebama. Isto tako, lekar će Vam dati savet koliko puta dnevno i kada da merite vrednost šećera u krvi. Cilj je da vrednost šećera u krvi bude u željenom opsegu, kako bi se rizik od komplikacija dijabetesa sveo na minimum.

Još jedna opcija za pacijente sa DM tip 1 jeste insulinska pumpa. U pitanju je uređaj veličine manjeg mobilnog telefona koji pacijent nosi oko struka. Insulinska pumpa sadrži rezervoar sa insulinom, iz kog izlazi cevčica i nastavlja se na kateter koji se ubacuje ispod kože stomaka.

Dijabetes tip 2. Ukoliko se adekvatnom ishranom i fizičkom aktivnošću ne postignu željene vrednosti šećera u krvi, lekar će Vam propisati lekove ili insulinsku terapiju. Postoji veliki broj lekova protiv dijabetesa koji na različite načine pomažu u smanjenju vrednosti šećera u krvi. To su metformin, preparati sulfonilureje, tiazolidindioni, DPP-4 inhibitori, GLP-1 receptor agonisti, SGLT 2 inhibitori i dr. Lekar će propisati lekove ili kombinaciju lekova koji će dati najbolje rezultate, uz savet koliko puta dnevno i kada da merite vrednost šećera u krvi. Kod pojedinih pacijenata sa DM tip 2 biće potrebna i insulinska terapija.

Kod gojaznih osoba sa tipom 2 dijabetesa postoji opcija barijatrijske hirurgije gde se različlitim hirurškim procedurama leči gojaznost. Barijatrijskim intervencijama se menja oblik i funkcionisanje sistema za varenje, čime se ograničava količina hrane koju osoba može da unese ili se ograničava apsorpcija unete hrane. Ove hirurške procedure se izvode kod osoba sa indeksom telesne mase (BMI) preko 35 kg/m2. Pored smanjenja telesne težine, barijatrijske intervencije dovode i do značajnog poboljšanja vrednosti šećera u krvi.

Komplikacije

Duže trajanje dijabetesa i lošija kontrola šećera u krvi povećavaju rizik od dugoročnih komplikacija. Ove komplikacije se postepeno javljaju na važnim organima, uključujući srce i krvne sudove, nerve, bubrege i oči.

• Dijabetes značajno povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, uz veći rizik od angine pectoris, srčanog udara, moždanog udara i suženja arterija (ateroskleroze).
• Neadekvatno lečen dijabetes nosi rizik od oštećenje nerava (neuropatije), najčešće na nogama. Manifestuje se kao peckanje, trnjenje, osećaj pečenja ili bol koji obično počinje od vrha prstiju ili stopala i postepeno se širi.
• Dijabetes može dovesti do oštećenja bubrega (nefropatije) i oštećenja oka (retinopatije).
• Usled oštećenja nerava noge ili lošeg protoka krvi kroz nogu mogu se javiti komplikacije na stopalu. Nelečene povrede se mogu komplikovati infekcijom, koje često loše i sporo zarastaju i u krajnjem slučaju zahtevaju amputaciju.

Prevencija

Dijabetes tip 1 se ne može prevenirati. Međutim, iste zdrave životne navike koje se savetuju u lečenju tip 2 dijabetesa mogu pomoći i u njegovoj prevenciji. Ovo podrazumeva zdravu ishranu, veću fizičku aktivnost i gubitak viška kilograma

Kada posumnjati na...

Visok šećer u krvi (hiperglikemiju)? Porast šećera u krvi može se javiti iz različitih razloga (prevelik unos hrane, pogrešan izbor namirnica, neadekvatna terapija i pojava bolesti). Obratiti pažnju na pojavu čestog mokrenja, povećanu žeđ, suva usta, glad, umor, razdražljiovst, mučninu i probleme sa vidom.

Nizak šećer u krvi (hipoglikemiju)? Smanjenje vrednosti šećera u krvi može biti posledica preskakanja obroka, manje šećera u ishrani nego što je to planirano, posledica intenzivnije fizičke aktivnosti ili veće doza terapije. Rani simptomi hipoglikemije su znojenje, drhtavica, glad, vrtoglavica, lupanje srca, umor, glavobolja, pospanost i konfuzija.