Endokarditis predstavlja zapaljenje unutrašnjeg sloja srca, endokarda. U najvećem broju slučajeva nastaje usled bakterijske infekcije, odnosno kada bakterije prisutne u krvi stižu do srca i najčešće nastane delove oštećenog ili izmenjenog endokarda.

Endokarditis predstavlja ozbiljnu infekciju čije komplikacije mogu biti životno-ugrožavajuće. Iako se može javiti kod svih ljudi, veći rizik od endokarditisa imaju osobe sa veštačkim ili oštećenim srčanim zaliscima, sa urođenim oboljenjima srca, osobe koje su već imale endokarditis, intravenski narkomani i dr.

Prvi simptomi endokarditisa nalikuju simptomima gripa; najčešće se javljaju povišena telesna temperatura, drhtavica, glavobolja, umor i bolovi u mišićima i zglobovima.

Bez brzog lečenja, endokarditis može oštetiti ili uništiti srčane zaliske i dovesti do ozbiljnih komplikacija. Terapija podrazumeva primenu lekova ili hiruršku intervenciju. Ukoliko je uzročnik endokarditisa bakterija, daju se intravenski antibiotici u većim dozama, zbog čega se endokarditis leči u bolnici. U pojedinim situacijama je potrebno hirurško lečenje (npr. kod zamene oštećenog srčanog zaliska).

Šta su srčani zalisci?

Srce je šuplji organ ispunjen krvlju koji poput pumpe, ritmično izbacuje krv ka svim organima. Srce se sastoji iz 4 šupljine – dve pretkomore i dve komore. Kada krv stigne u srce prvo ulazi u pretkomore, a zatim u komore. Iz komora krv putuje u pluća ili u ostatak tela.

Između pretkomora i komora se nalaze srčani zalisci (srčane valvule) čija je funkcija da spreče vraćanje krvi “unazad” iz komora u pretkomore. Isto tako, postoje i srčani zalisci između komora i velikih krvnih sudova koji izlaze iz komora (aorta i plućna arterija). Ovi srčani zalisci sprečavaju da se krv vraća iz aorte, odnosno plućne arterije nazad u komore. Zapravo je funkcija srčanih zalistaka da omogući jednosmeran tok krvi.

Šta je endokard?

Zid srca se sastoji iz 3 sloja. Idući od srčane šupljine gde se nalazi krv, ka spolja, zid srca čine:

• Endokard, tanki sloj tkiva koji oblaže srce u potpunosti (pretkomore, komore i srčane zaliske)
• Miokard, najdeblji mišićni sloj zida srca
• Perikard, spoljašnji sloj zida srca u kome se nalaze arterije koje ishranjuju srce (koronarne arterije)

Simptomi

Simptomi endokarditisa se mogu razlikovati od osobe do osobe. U pojedinim slučajevima se tegobe javljaju naglo i iznenada, dok se u drugim situacijama javljaju postepeno tokom nekoliko nedelja. Kojom brzinom će se javiti simptomi i koliko će biti ozbiljni prvenstveno zavisi od uzročnika endokarditisa i zdravstvenog stanja pacijenta.

Najčešći simptomi endokarditisa su:

• Povišena telesna temperatura praćena drhtavicom (što podseća na simptome gripa)
• Glavobolja
• Bolovi u mišićima i zglobovima
• Umor
• Noćno preznojavanje
• Kratak dah (naročito prilikom fizičkog napora)
• Pojava šuma na srcu ili promene u srčanim tonovima
• Otoci nogu i stomaka

Ređe se mogu javiti i sledeće tegobe/simptomi:

• Gubitak apetita, neobjašnjiv gubitak telesne težine
• Promene na koži u vidu crvenkastih/ljubičastih mrlja ili tačkica na dlanovima i tabanima, na vrhovima prstiju šaka ili stopala, na beonjačama ili u ustima
• Pojava krvi u mokraći

Kada se javiti lekaru? Obavezno se javiti lekaru ukoliko imate simptome koji odgovaraju endokarditisu, naročito ukoliko već imate urođeno srčano oboljenje ili ste već imali endokarditis. Lekar će Vas detaljno pregledati i zahtevati neke dodatne analize i testove kako bi se potvrdila ili isključila dijagnoza endokarditisa. Ovo je posebno važno jer se najčešći simptomi endokarditisa javljaju i u sklopu drugih, manje ozbiljnih zdravstvenih stanja.

Uzroci

Najčešći uzročnici endokarditisa su mikroorganizmi, na prvom mestu bakterije koje ulaze u krvotok i stižu do srca. Imunski sistem se najčešće uspešno izbori sa štetnim bakterijama u krvotoku. Isto tako, srce je relativno otporan organ na bakterije koje pristignu krvlju, zbog čega endokarditis nije česta infekcija.

Međutim, bakterijama je lakše da se “zakače” i “nastane” u srcu koje ima oštećene ili veštačke srčane zaliske. Bakterije dovode do zapaljenja koje se širi duž unutrašnjeg sloja srca (endokarda), a ovo stanje se naziva endokarditis.

Kako bakterije dospevaju u krvotok?

U normalnim uslovima krv ne sadrži bakterije niti druge štetne mikroorganizme. S druge strane, neke vrste bakterija su normalni stanovnici naše kože, usne duplje, crevnog trakta i dr.

Bakterije prisutne u ustima mogu dospeti u krvotok. Redovna higijena zuba sprečava prekomerni rast bakterija u ustima, koje preko posekotine na desnima mogu dospeti u krvotok. Takođe, prilikom nekih intervencija kod zubara može doći do povreda desni, te svaka rana u ustima potencijalno predstavlja “otvorena vrata” za ulazak bakterija u krvotok. Srećom, imunski sistem se efikasno brani protiv ovih bakterija zbog čega je endokarditis relativno retka infekcija.

Bakterije mogu dospeti u krvotok sa mesta već postojeće infekcije u organizmu.

Primena igala, katetera i drugih medicinskih instrumenata nosi potencijalni rizik od ulaska bakterije sa površine kože ili sluzokoža u krvotok.

Faktori rizika

Brojni faktori mogu povećati rizik od nastanka endokarditisa. Rizik je veći kod osoba koje imaju problema sa srčanim zaliscima. Međutim, endokarditis se može javiti i kod osoba bez izmenjenih ili oštećenih srčanih zalistaka.

Faktori rizika za endokarditis su:

• Starije životno doba.
• Veštački srčani zalisci. Mikroorganizmi se češće “zakače” za veštačke srčane zaliske nego za normalne zaliske.
• Oštećeni srčani zalisci. Izmenjeni ili oštećeni srčani zalisci takođe predstavljaju pogodnije “tlo” za koje se zakače mikroorganizmi. Izmenjeni srčani zalisci mogu postojati na rođenju, ili se mogu izmeniti/oštetiti tokom života kao posledica različitih srčanih oboljenja (visokog krvnog pritiska, preležane reumatske groznice, nakon srčanog udara, i dr.)
• Postavljen uređaj u srce (kao što je pejsmejker) za koji mogu da se zakače bakterije.
• Prljave igle i špricevi prilikom primene intravenskih droga mogu sadržati bakterije koje se unose u krvotok.
• Loša higijena zuba pogoduje ramnožavanju bakterija u ustima koje mogu preko rane ili posekotine u ustima da uđu u krvotok.
• Dugotrajna primena katetera. Kateter je tanka plastična cev koja se koristi kod pojedinih medicinskih procedura. Ukoliko je kateter postavljen tokom dužeg vremena, povećava se rizik od infekcije, kao i od endokarditisa.

Iako su bakterije najčešći uzročnici endokarditisa, do ovog oboljenja mogu dovesti i drugi mikroorganizmi, kao što su gljivice. Gljivični endokarditis obično daje teže simtpome u odnosu na bakterijski endokarditis i leči se drugom grupom lekova. Pored već navedenih faktora rizika, gljivični endokarditis se češće sreće kod osoba sa oslabljenim imunitetom (npr. kod infekcije HIV virusom, kod osoba koje se leče od maligne bolesti hemioterapijom i dr.).

Komplikacije

Tokom endokarditisa se bakterije na površini endokarda umnožavaju, a istovremeno do njih stižu upalne ćelije koje se bore protiv bakterija. Nakupine bakterija, ćelija i fibrina izgledaju kao sitne, beličaste grudvice na endokardu i nazivaju se vegetacije.

Ove vegetacije mogu da se otkinu i da putuju krvlju do svih organa: mozga, pluća, bubrega i dr. Kretaće se kroz veće krvne sudove, ali će se zaustaviti u krvnom sudu koji je uži od njih. Na taj način će otkinuti deo vegetacije (embolus) zaustaviti protok krvi kroz manji krvni sud. Ćelije kojima taj krvni sud normalno donosi kiseonik i hranljive materije će umirati. Ukoliko se otkinuti deo vegetacije zaustavi u krvom sudu mozga, moguća komplikacija je šlog (moždani udar). Ukoliko se zaustavi u krvnom sudu pluća, moguća komplikacija je embolija pluća.

Endokarditis može oštetiti srčane zaliske koji neće raditi pravilno. Kao posledica zapaljenja zalisci mogu biti suženi (stenotični), tako da manje krvi može da prođe kroz njih, ili oštećeni tako da se ne zatvaraju pravilno, te se krv “vraća” kroz zalistak unazad. Srce pokušava da prevaziđe probleme sa zaliscima tako što jače pumpa krv. Ali ako ovo stanje duže traje, može doći do popuštanja srca (srčane slabosti, tj. srčane insuficijencije).

Ukoliko se otkinuti deo vegetacije (embolus) zaustavi u krvnom sudu nekog organa, bakterije mogu nastaviti da se razmnožavaju u tom organu. Na taj način se može formirati gnojna kolekcija (apsces) u mozgu, plućima, bubrezima i drugim organima.

Dijagnoza

U cilju postavljanja dijagnoze, lekar – kardiolog će obaviti detaljan fizikalni pregled i postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i simptomima. Predložiće dodatne testove kako bi se potvrdila ili odbacila dijagnoza endokarditisa.

• Analize krvi. Moguće je da se iz uzorka krvi izoluje uzročnik endokarditisa (hemokultura) što će pomoći pri izboru leka. Istovremeno se može analizirati broj ćelija krvi i ustanoviti da li postoje povišene vrednosti belih krvnih zrnaca (što takođe ukazuje na infekciju), da li su smanjene vrednosti crvenih krvnih zrnaca - eritrocita (što ukazuje na anemiju) i dr.
• Ultrazvuk srca pruža detaljnije informacije o strukturi i funkciji srca korišćenjem sonde koja emituje ultrazvučne talase. Ultrazvučnim pregledom se može proceniti stanje srčanih zalistaka, prisustvo vetegacija, rad srčanog mišića i dr. Postoje dve opcije ultrazvučnog pregleda srca: transtorakalni ultrazvuk srca, kada se sonda postavlja direktno na prednji deo grudnog koša pacijenta, ili transezofagealni ultrazvučni pregled, kada se srcu pristupa preko jednjaka, odnosno nakon postavljanja sonde u jednjak pacijenta.
• EKG (elektrokardiogram) zapis pomaže u otkrivanju aritmija i promena u sprovođenju električnog signala kroz srce. Iako EKG nalaz nije specifičan za postavljanje dijagnoze endokarditisa, važan je prilikom svakog kardiološkog pregleda i kardiološke procene pacijenta.
• Renden grudnog koša može pokazati da li je došlo do uvećanja srca, da li se infekcija proširila na pluća i dr.
• Skener (CT) ili magnetna rezonanca (NMR) pomažu da se proceni da li se infekcija proširila na mozak, pluća i druge organe.

Lečenje

Kod većine ljudi se endokarditis uspešno leči antibioticima. U pojedinim slučajevima se endokarditis mora lečiti i hirurški, kako bi se popravili ili zamenili oštećeni srčani zalisci.

Izbor leka zavisi od uzročnika endokarditisa. Uzročnik se može izolovati iz krvi pacijenta, što će pomoći lekaru pri izboru najefikasnijeg antibiotika. Dok se ne utvrdi uzročnik endokarditisa, pacijentu se daje nekoliko antibiotika koji deluju na najčešće bakterijske uzročnike endokarditisa.

Ukoliko je bakterija uzročnik endokarditisa, u terapiji se koriste veće doze intravenskih antibiotika. Ova terapija se daje u bolnici, kako bi se pratilo stanje pacijenta i utvrdilo da li terapija deluje. Terapija se primenjuje najčešće nekoliko nedelja.

Ukoliko je u pitanju gljivični endokarditis, primenjivaće se lekovi koji specifično deluju na gljivice (antimikotici).

U pojedinim slučajevima težih formi endokarditisa lekar može savetovati hirurško lečenje. Cilj ovog lečenja može biti:

• Popravka (reparacija) oštećenog zaliska
• Zamena oštećenog srčanog zaliska veštačkom srčanom valvulom
• Dreniranje (pražnjenje) gnojne kolecije - apscesa

Prevencija

Tokom pojedinih stomatoloških i medicinskih intervencija moguć je ulazak bakterija u krvotok. Kada osobe imaju veći rizik od endokarditisa, lekar može preventivno savetovati antibiotike pre izvođenja stomatioloških intervencija. Ovo se posebno odnosi na:

• Osobe koje su već imale endokarditis
• Osobe sa veštačkim (mehaničkim) srčanim zaliskom
• Osobe sa određenim urođenim srčanim manama i dr.