Gastritis predstavlja zapaljenje sluznice želuca. Sluznica želuca je prvi sloj koji se nalazi u kontaktu sa kiselim želudačnim sadržajem. Najčešći uzročnici gastritisa su infekcija bakterijom Helicobacter pylori, alkohol i primena lekova protiv bolova i zapaljenja.

Gastritis se može javiti iznenada uz tegobe koje traju kratko (akutni gastritis) ili može biti hroničnog oblika uz tegobe koje traju duže vreme. Često osobe sa gastritisom nemaju nikakve tegobe. Kod većine ljudi gastritis nije ozbiljno stanje i terapija dovodi do brzog povlačenja tegoba. Međutim, u pojedinim slučajevima gastritis može dovesti do čira (ulkusa) želuca i povećati rizik od nastanka tumora želuca.

Simptomi

U brojnim slučajevima gastritis ne daje nikakve tegobe, kada kažemo da je asimptomatski. Najčešći simptomi su:

• Bol u gornjem delu stomaka u vidu pečenja, čupanja ili nelagodnosti, koji se može pogoršati ili ublažiti sa unosom određene hrane
• Mučnina, gađenje, povraćanje
• Gorušica
• Osećaj težine u gornjem delu stomaka nakon jelat
• Gubitak u telesnoj težini

Kada se javiti lekaru? U slučaju da simptomi gastritisa traju nedelju dana ili duže, javite se lekaru.

Hitno se javiti lekaru kod pojave jakog bola u stomaku i upornih povraćanja; zatim ukoliko povraćate krv, ako postoji krv u stolici ili su stolice crne, katranaste boje. To je znak da postoji krvarenje u digestivnom traktu.

Uzroci

Gastritis predstavlja zapaljenje sluznice želuca. Sluznica želuca je prvi sloj koji se nalazi u kontaktu sa kiselim želudačnim sadržajem. Postoji nekoliko faktora koji u normalnim uslovima štite sluznicu od nagrizanja kiselim sadržajem. Najvažniji je mukus - sloj lepljive i bazne tečnosti, koji pokriva sluznicu i tako je štiti. Slabost ili oštećenje ove mukusne barijere može dovesti do oštećenja sluznice koja reaguje zapaljenjem. Ovo se manifestuje kao gastritis.

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju rizik od nastanka gastritisa su:

• Infekcija bakterijom Helicobacter pylori spada u najčešće infekcije kod ljudi; pojedine procene pokazuju da je preko 50% svetske populacije inficirano ovom bakterijom. Infekcija H. pylori najčešće prolazi bez ikakvih simptoma. Kod pojedinih ljudi, najverovatnije usled naslednog faktora i slabije otpornosti organizma, ova bakterija dovodi do gastritisa ili čira želuca ili dvanaestopalačnog creva. Još važnije, prisustvo H. pylori infekcije značajno povećava rizik od pojave tumora želuca, zbog čega je naročito važna terapija antibioticima.
• Redovna upotreba lekova koji iritiraju sluznicu želuca, kao što su aspirin i lekovi protiv bolova i zapaljenja (tzv. nesteroidni anti-inflamatorni lekovi, NSAIL – ibuprofen, naproksen i dr.).
• Preveliki unos alkohola. Alkohol može oštetiti sluznicu želuca.
• Stres može dovesti do akutnog gastritisa.
• Lečenje malignih bolesti primenom hemioterapije ili zračne terapije takođe povećava rizik od gastritisa.
• Autoimunsko oboljenje predstavlja stanje kada imunski sistem greškom prepoznaje svoje ćelije kao strane i napada ih. Ovo je slučaj sa pernicioznom anemijom, gde organizam napada sopstvene ćelije želuca. Dolazi do zapaljenja sluznice i nemogućnosti da se apsorbuje vitamin B12, što dodatno rezultira anemijom.

Komplikacije

Ukoliko se ne leči, gastritis može da dovede do čira (istanjenja zida) želuca i krvarenja iz želuca. Istanjen zid želuca je poput otvorene rane na sluznici i skloniji je pucanju, što može biti životno-ugrožavajuća komplikacija. Pojedini oblici gastritisa povezani su sa većim rizikom od tumora želuca.

Ukoliko se simptomi gastritisa ne poboljšavaju uprkos lečenju, obavezno obavestiti lekara.

Dijagnoza

Lekar – gastroenterolog na osnovu razgovora sa pacijentom i fizikalnog pregleda može postaviti dijagnozu gastritisa. Ukoliko je potrebno, lekar će predložiti dalje testove kako bi se pronašao tačan uzrok tegoba.

• Test na Helicobacter pylori se može raditi iz uzorka stolice ili izdisajnim testom (iz izdahnutog vazduha).
• Gastroskopija (gornja endoskopija) Tokom endoskopskog pregleda lekar kroz usta pacijenta ubacuje tanku, savitljivu cev koja na vrhu ima izvor svetlosti i kameru, i pomaže pri pregledu unutrašnjosti želuca. Gornjom endoskopijom se mogu uočiti promene na sluznici želuca (zapaljenje, čir ili druge promene). Takođe, gastroskopijom se mogu uzeti uzorci tkiva (biopsije) kako bi se detaljno analizirali pod mikroskopom, kada se takođe može potvrditi prisustvo H. pylori.
• Ultrazvuk abdomena je bezbolna dijagnostička metoda koja pruža detaljnije informacije o veličini i strukturi organa trbušne duplje.
• Kontrastna radiografija - rendgen snimanje gornjih delova digestivnog sistema uz pomoć kontrasta. Pacijent prvo ispija tečnost (kontrast) koja oblaže jednjak, želudac i tanko crevo. Nakon toga se vrši snimanje rendgen aparatom, gde kontrast omogućava da lekar vidi siluetu digestivnog trakta.

Lečenje

Lečenje gastritisa zavisi od uzroka. Lekar će savetovati da pokušate sa promenama u načinu ishrane i navikama. Izbegavajte unos alokohola koji može iritirati sluznicu želuca, kao i lekove protiv bolova iz grupe NSAIL. U nekim slučajevima ove mere mogu biti sasvim dovoljne za povlačenje tegoba gastritisa. Isto tako, izbegavajte hranu koja iritira želudac, kao što je kiselo, začinjeno, prženo ili masno, i smanjite unos kofeina.

U terapiji gastritisa se koriste sledeći lekovi:

• U slučaju infekcije H. pylori lekar će propisati terapiju protiv ove bakterije, antibiotike u formi tzv. eradikacione terapije koja obično sadrži 3 ili 4 leka.
• Lekovi koji smanjuju stvaranje želudačne kiseline: Blokatori H2-receptora (famotidin, cimetidin, ranitidin i dr.), inhibitori protonske pumpe (omeprazol, lansoprazol, pantoprazol i dr.).
• Lekovi koji neutrališu želudačnu kiselinu, antacidi, dovode do brzog olakšanja tegoba jer vezuju kiselinu. Neželjeni efekti mogu biti opstipacija ili dijareja.
• U slučaju perniciozne anemije: vitamin B12 intravenski.