Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB) nastaje usled vraćanja kiselog sadržaja iz želuca u jednjak. Vraćanje kiseline se drugačije naziva i refluks, pri čemu veliki broj ljudi ima refluks s vremena na vreme bez ikakvih tegoba ili uz blage simptome. Međutim, kada se vraćanje želudačne kiseline ponavlja, kada je težeg oblika i dovodi do učestalih simptoma, onda to predstavlja GERB.

Najčešći simptomi GERB su gorušica (osećaj pečenja iza grudne kosti) i regurgitacija (vraćanje hrane iz želuca u jednjak). Nelečena GERB i teže forme ovog oboljenja mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija.

Blaga forma GERB se najčešće uspešno leči promenom stila života, korekcijom ishrane i primenom lekova. Kod pojedinih osoba su potrebni snažniji lekovi ili hirurška intervencija kako bi se ublažile tegobe.

Uzroci

Na prelasku iz jednjaka u želudac nalazi se kružni mišić - donji sfinkter jednjaka, koji zajedno sa dijafragmom sprečava vraćanje sadržaja iz želuca nazad u jednjak. Slabljenje donjeg sfinktera jednjaka ili njegova relaksacija u trenucima kada bi trebalo da je zatvoren, mogu biti uzrok GERB. Određeni faktori mogu uticati na donji sfinkter jednjaka i olakšati nastanak GERB, kao što su:

  • Prekomerna telesna težina ili gojaznost
  • Trudnoća
  • Pušenje

Pojedini lekovi mogu dovesti do GERB ili pogoršavati simptome GERB, kao što su:

  • Benzodiazepini (lekovi za smirenje ili spavanje)
  • Blokatori kalcijumskih kanala (lekovi za visok pritisak)
  • Pojedini lekovi protiv astme
  • Pojedini lekovi protiv depresije

Još jedno stanje koje olakšava nastanak GERB ili pogoršanje simptoma jeste hiatus hernia (želudačna kila). Naime, jednjak je svojim većim delom smešten u grudnoj duplji, nakon čega prolazi kroz otvor na dijafragmi, manjim delom se nalazi u stomaku i dalje se nastavlja želucem. Hiatus hernia predstavlja prolazak želuca iz stomaka u grudni koš kroz otvor za jednjak na dijagfragmi.

Simptomi

Vraćanje želudačne kiseline (refluks) se javlja kod velikog broja ljudi s vremena na vreme. Često ne dovodi do simptoma ili su simptomi blagi. Međutim, kada se refluks ponavlja uz češću pojavu simptoma, kada je težeg stepena ili dovodi do komplikacija, onda se naziva GERB. Zapravo, GERB predstavlja blagi refluks kiseline koji se javlja najmanje dva puta nedeljno, ili umereni ili teži refluks kiseline barem jednom nedeljno.

Najčešći simptomi GERB su:

  • Gorušica - osećaj žarenja/pečenja iza grudne kosti, najčešće nakon jela, koja se obično pogoršava u sedećem ili ležećem položaju
  • Regurgitacija (vraćanje) hrane ili kisele tečnosti iz jednjaka do usta
  • Povremen bol u grudima
  • Teškoće sa gutanjem

Ukoliko imate refluks kiseline tokom noći, mogu se javiti:

  • Dugotrajni kašalj
  • Promuklost
  • Novonastala astma ili pogoršanje astme
  • Prekidi u spavanju

Kada se javiti doktoru? U slučaju da se simptomi ne povlače i pored promene stila života i lekova protiv gorušice, javiti se lekaru. Takođe, obavezno se javiti lekaru ukoliko se jave sledeći simptomi koji mogu biti povezani sa GERB ili drugim ozbiljnim zdravstvenim stanjima:

  • Bol u grudima
  • Gubitak apetita
  • Uporno povraćanje
  • Poteškoće prilikom gutanja ili bol pri gutanju
  • Neobjašnjiv gubitak u telesnoj težini
  • Znaci krvarenja iz creva (povraćanje krvavog ili sukrvičavog sadržaja, krv u stolici ili tamne, katranaste stolice)

Komplikacije

Ukoliko se ne leči, GERB vremenom može dovesti do komplikacija na jednjaku i susednim organima.

Želudačna kiselina može oštetiti sluznicu jednjaka, dovodeći do zapaljenja koje se naziva ezofagitis. Zapaljenje može značajno oštetiti sluznicu i formirati ulkus (čir) ili dovesti do krvarenja iz jednjaka. Ukoliko ezofagitis duže traje, povećava se rizik od pojave striktura jednjaka i Barrett-ovog jednjaka.

Striktura označava suženje, odnosno kod strikture jednjaka dolazi do sužavanja otvora jednjaka, što otežava gutanje i prolazak hrane.

Barrett-ov jednjak predstavlja stanje kada dolazi do zamene normalne sluzice jednjaka sluznicom kakva se sreće u tankom crevu. Problem sa ovakvom zamenom sluznice jeste što povećava rizik od razvoja tumora jednjaka (adenokarcinoma jednjaka).

Kod pojedinih ljudi se mogu javiti i komplikacije na drugim organima. Tako se usled dugotrajnog GERB mogu javiti hronični kašalj, astma, promuklost, laringitis, kao i istanjenje gleđnog omotača zuba.

Dijagnoza

Lekar – gastroenterolog može postaviti dijagnozu GERB na osnovu simptoma pacijenta i fizikalnog pregleda. Ukoliko simptomi ukazuju na GERB, doktor može savetovati primenu lekova uz promenu stila života.

Lekar može preporučiti dodatna ispitivanja kako bi se potvrdila dijagnoza GERB, ispitalo da li postoje komplikacije ili kada promena životnih navika i lekovi nisu ublažili simptome.

  • Gastroskopija (gornja endoskopija). Tokom endoskopskog pregleda lekar kroz usta pacijenta ubacuje tanku, savitljivu cev koja na vrhu ima izvor svetlosti i kameru, i pomaže pri pregledu unutrašnjosti jednjaka i želuca. Gornjom endoskopijom se mogu uočiti promene na sluznici jednjaka (zapaljenje ili druge komplikacije). Međutim, endoskopski nalaz kod osoba sa GERB često može biti normalan. Takođe, endoskopijom se mogu uzeti uzorci tkiva (biopsije) kako bi se detaljno analizirali pod mikroskopom.
  • Ambulantni monitoring refluksa. Standardno merenje kiselog refluksa podrazumeva postavljanje katetera, tanke i savitljive cevčice, kroz nos pacijenta do jednjaka. Kateter je povezan sa detektorom koji se najčešće nosi oko struka. Druga opcija je daleko komfornija za pacijente i podrazumeva postavljanje male kapsule u donji deo jednjaka tokom endoskopije. Ova kapsula ostaje prikačena za sluznicu, dok se informacije o vraćanju želudačnog sadržaja prenose bežično do detektora. Kapsula se izbacuje iz crevnog trakta nakon oko dva dana. Ambulantnim monitoringom refluksa se dobijaju podaci kada se javlja i koliko dugo traje vraćanje sadržaja iz želuca u jednjak.
  • Ezofagealna manometrija meri ritmičke mišićne kontrakcije jednjaka pri gutanju, kao i koordinaciju i snagu mišića jednjaka.
  • Rendgen snimanje gornjih delova digestivnog sistema uz pomoć kontrasta (kontrastna radiografija). Pacijent prvo ispija tečnost (kontrast) koja oblaže jednjak, želudac i tanko crevo. Nakon toga se vrši snimanje rendgen aparatom, gde kontrast omogućava da lekar vidi siluetu digestivnog trakta.

Lečenje

Lekar će Vam najverovatnije prvo savetovati da probate sa promenom stila života i lekovima koji se prodaju bez recepta. Ukoliko ne nastupi olakšanje u narednih nekoliko nedelja, doktor može savetovati lekove na recept ili hirurško lečenje.

Promena stila života

  • U slučaju prekomerne telesne težine ili gojaznosti, lekar će savetovati smanjenje telesne težine. Višak kilograma dovodi do pritiska na abdomen i želudac, što rezultira refluksom u jednjak.
  • Podići glavu tokom spavanja (dodati jastuke ispod glave i gornjeg dela leđa, kako bi glava bila podignuta od kreveta 15 – 20 cm)
  • Savetuje se prestanak pušenja, jer pušenje utiče na normalan rad donjeg sfinktera jednjaka.
  • Izbegavati tesnu odeću, nošenje kaiševa i pojaseva.
  • Izbegavati unos lekova koji oštećuju sluznicu želuca (aspirin, lekovi protiv bolova i reumatskih tegoba – tzv. nesteroidni antiinflamatorni lekovi, NSAIL).

Promena navika u ishrani i adekvatna dijeta izuzetno su važni u kontrolisanju simptoma GERB. Pokušajte da umesto jednog oblinog obroka uvedete tri manja obroka. Pritom je važno da poslednji obrok bude barem 3h pre odlaska na spavanje. Polako jedite hranu i temeljno žvaćite. Trudite se da unosite što manje namirnica koje su “okidači” refluksa, kao što su masna ili pržena hrana, kafa, čokolada, paradajz, krastavac, začini, crni i beli luk, sok od pomorandže i limuna, mentol.

Lekovi u terapiji GERB

Postoje brojni lekovi za GERB koji se mogu kupiti bez recepta. Međutim, ukoliko se simptomi ne povlače sa primenom ovih lekova, javiti se lekaru.

  • Antacidi, lekovi koji neutrališu (“vezuju”) kiselinu iz želuca, mogu dovesti do brzog olakšanja blage gorušice i tegoba u sklopu GERB. Međutim, ne treba koristiti ove lekove svakog dana, niti u slučajevima težih simptoma. Ovi lekovi neutrališu kiselinu, ali ne utiču na zapaljenje sluznice jednjaka. Pritom, preterana upotreba pojedinih antacida može dovesti do neželjenih efekata, kao što su dijareja ili zatvor.
  • Blokatori H2 receptora su lekovi koji smanjuju stvaranje kiseline u želucu. Ovi lekovi ne deluju tako brzo kao antacidi, ali dovode do dugotrajnijeg olakšanja i popuštanja tegoba. Ovoj klasi lekova pripadaju famotidin, ranitidin, cimetidin i dr.
  • Inhibitori protonske pumpe su takođe lekovi koji smanjuju stvaranje kiseline u želucu, ali snažnije deluju na simptome GERB nego blokatori H2 receptora. Pored toga, inhibitori protonske pumpe pomažu u zalečenju sluznice jednjaka. Ovde spadaju omeprazol, pantoprazol, esomeprazol i dr.

Hirurgija i druge intervencije

GERB se najčešće uspešno kontroliše lekovima. Ukoliko lekovi ne pomognu ili ako pacijentu ne žele dugotrajnu primenu lekova, doktor može preporučiti sledeće intervencije:

  • Fundoplikacija predstavlja najčešću hiruršku intervenciju za lečenje GERB. Prilikom ove procedure gornji deo želuca se obmotava oko donjeg sfinktera jednjaka, kako bi zategao ovaj mišić i prevenirao refluks. Fundoplikacija se obično radi minimalno invazivnom (laparoskopskom) procedurom, kada se kroz mali otvor na trbušnom zidu izvodi cela intervencija i ostaje mali ožiljak. Kod klasične hirurgije se pravi veći otvor u prednjem zidu stomaka.
  • Endoskopska terapija se daleko ređe primenjuje u lečenju GERB. Tokom endoskopske procedure lekar može koristiti radiofrekventne talase ili metode šivenja kako bi se ojačao donji sfinkter jednjaka.

Kvalitet je najbolja preporuka.


Ugovara sa osiguravajućim kućama


© Copyright: Equilibrium Medical 2023 Sva prava su zadržana.

Zakazivanje