Hašimotova bolest (Hašimoto tireoiditis) predstavlja autoimunsko oboljenje štitne žlezde. Imunski sistem greškom stvara antitela usmerena na štitnu žlezdu. Na taj način se postepeno uništavaju ćelije koje stvaraju hormone štitne žlezde, što najčešće dovodi do simptoma njene smanjene funkcije (hipotireoze).

Hašimotova bolest se češće javlja kod žena, srednjeg životnog doba. Lekar endokrinolog postavlja dijagnozu na osnovu pregleda pacijenta i laboratorijskih analiza (vrednosti hormona i određivanja antitela). Lečenje podrazumeva primenu leka levotiroksina koji zamenjuje hormone štitne žlezde. Kada se na vreme postavi dijagnoza i započne sa terapijom, pacijenti sa Hašimoto tireoiditisom imaju odličnu prognozu.

Simptomi

Na početku bolesti simptomi ne moraju biti izraženi, te ih pacijent može pripisivati drugim uzrocima. Bolest obično napreduje sporo, te se ponekad dijagnostikuje nakon nekoliko meseci ili godina. Simptomi ukazuju na smanjenu funkciju štitne želzde, odnosno hipotireozu:

• Zamor, pospanost
• Suva koža, smanjeno znojenje
• Zatvor (opstipacija)
• Slabost mišića, bolovi u mišićima
• Osetljivost na hladnoću
• Nepravilno ili izraženo menstrualno krvarenje
• Depresija, poteškoće sa pamćenjem ili koncentracijom
• Uvećanje štitne žlezde (gušavost)
• Otečeno lice
• Lomljivi nokti, opadanje kose

Uzroci

Hašimotova bolest je autoimunsko oboljenje. Imunski sistem pravi grešku i ne prepoznaje štitastu žlezdu kao sopstvenu strukturu, već stvara antitela usmerena na samu žlezdu. Ova antitela dovode do postepenog smanjenja stvaranja hormona štitne žlezde što na kraju rezultira simptomima hipotireoze.

Nije poznato zbog čega imunski sistem napada sopstvene ćelije štitaste žlezde. Pretpostavlja se razlozi mogu biti:

• Nasledni faktori
• Neki “okidači” poput infekcije ili stresa
• Udruženo delovanje naslednih faktora i faktora iz spoljašenje sredine

Faktori rizika

Iako uzrok nastanka Hašimotove bolesti nije poznat, određene karakteristike mogu ukazati na veći rizik od pojave ovog oboljenja.

• Osobe ženskog pola
• Srednje životno doba (40 – 60 godina starosti), iako se Hašimotova bolest može javiti u bilo kom uzrastu
• Postojanje autoimunskih bolesti (npr. tip 1 dijabetes ili reumatoidni artritis)
• Pojava oboljenja štitne žlezde u porodici
• Trudnoća i pojava Hašimotove bolesti nakon trudnoće
• Prevelik unos joda ishranom može biti okidač Hašimotove bolesti
• Izlaganje zračenju

Komplikacije

Ukoliko se ne leči, Hašimotova bolest može dovesti do brojnih komplikacija:

• Gušavost. Ukoliko štitasta žlezda ne stvara dovoljno hormona, hipofiza je stimuliše pomoću tireostimulišućeg hormona (TSH). Dugotrajna stimulacija štitaste žlezde može dovesti do njenog uvećanja koje se naziva gušavost. Izražena gušavost može uticati na gutanje ili disanje.
• Problemi sa srcem. Osobe sa nelečenom hipotireozom imaju veći rizik od srčanih oboljenja (smanjenja srčane funkcije, uvećanja srca i nepravilnog srčanog rada). Takođe, kod hipotireoze često dolazi do porasta tzv. “lošeg” LDL-holesterola.
• Psihički problemi. Kod osoba sa hipotireozom može se javiti depresija, koja se vremenom može pogoršavati. Takođe, osobe sa hipotireozom mogu imati usporeno mentalno funkcionisanje.
• Neplodnost. Niske vrednosti hormona štitne žlezde mogu uticati na ovulaciju i smanjiti plodnost kod žena.
Rizik u trudnoći. Hipotireoza tokom trudnoće može povećati rizik od pobačaja ili prevremenog porođaja. Ukoliko trudnice nisu lečile hipotireozu, bebe imaju veći rizik od poremećaja intelektualnog i fizičkog razvoja.
• Miksedemska koma je retko, životno-ugrožavajuće stanje koje može biti posledica dugotrajne nelečene hipotireoze. Ove osobe ne mogu da podnesu hladnoću, javlja se konfuzija i pospanost. Miksedemska koma zahteva hitno bolnično lečenje.

Dijagnoza

Lekar će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i nakon toga Vas pregledati. Pregledaće i štitnu žlezdu kako bi ustanovio da li je uvećana, bolna i da li ima čvoriće. Pregled se vrši tako što lekar opipava donji deo vrata gde se nalazi štitasta žlezda.

Dijagnoza se najčešće potvrđuje jednostavnim testovima iz krvi:

• TSH test. Ovim testom se određuje vrednost tireostimulišućeg hormona (TSH) u krvi. TSH stvara hipofiza kao odgovor na smanjenje vrednosti hormona štitne žlezde u krvi. TSH stimuliše štitnu žlezdu da stvara i oslobađa svoje hormone. Povišene vrednosti TSH ukazuju na hipotireozu.
• T4 test. Ovim testom se određuje vrednost hormona tirokisna (T4) koji stvara štitna žlezda. Smanjene vrednosti T4 u krvi potvrđuju rezultate TSH testa.

Lekar može tražiti dodatne analize, kao što je određivanje antitela, kako bi se potvrdilo da je Hašimotova bolest uzrok hipotireoze. Obično se određuju antitela na tiroidnu peroksidazu (anti-TPO), antitela na tireoglobulin (anti-Tg) i dr.

Ultrazvuk štitne žlezde najčešće nije potreban za dijagostikovanje Hašimoto tireoiditisa. Međutim, ovom metodom se mogu dobiti dodatne informacije o veličini, građi i postojanju promena u štitnoj žlezdi, kao i susednim strukturama u vratu.

Lečenje

Lečenje Hašimotove bolesti se svodi na kontrolu simptoma hipotireoze. Pacijenti uzimaju lek levotiroksin koji zamenjuje hormone štitne žlezde koji nedostaju. U početku se ovaj lek daje u manjoj dozi uz praćenje vrednosti hormona u krvi. Doza levotiroksina se postepeno povećava, ukoliko je to potrebno. Pojedini pacijenti vrlo brzo od započinjanja lečenja primećuju poboljšanje, dok će kod drugih biti potrebno nekoliko nedelja do meseci terapije.

Prevelika doza levotiroksina može dovesti do simptoma sličnih kao kod hipertireoze (povećane funkcije štitne žlezde). Mogu se javiti lupanje srca, nesanica i povećanje apetita.

Levotiroksin je najbolje uzimati na prazan stomak svakog dana u isto vreme. Idealno bi bilo da se lek uzme ujutru i da se sačeka sat vremena do doručka ili do uzimanja drugih lekova.

Pojedini lekovi i suplementi mogu uticati na apsorpciju levotiroksina. U slučaju da koristite suplemente gvožđa ili multivitamine koji sadrže gvožđe, aluminijum hidroksid (koji se nalazi u lekovima protiv gorušice, antacidima) ili suplemente kalcijuma, napomenite to lekaru.

Sa ranom dijagnozom i uzimanjem levotiroksina, pacijenti sa Hašimoto tireoiditisom najčešće imaju odličnu prognozu uz normalizaciju vrednosti hormona štitne žlezde u krvi.