Visok krvni pritisak (hipertenzija) definiše se kao vrednost krvnog pritiska od 140/90 mmHg i više. Kod većine ljudi hipertenzija ne daje primetne simptome. Međutim, ukoliko povišen krvni pritisak traje duže vreme i ukoliko se ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčani udar i šlog.

Na vrednost krvnog pritiska utiču dva faktora: (1) količina krvi koje srce pumpa, i (2) otpor protoku krvi koji pružaju arterije. Tako npr. kada srce pumpa više krvi i kada su arterije uže i kruće (kada izgube svoju normalnu elastičnost), to je krvni pritisak veći.

Krvni pritisak se izražava u milimetrima živonog stuba (mmHg). Ima dve vrednosti:

• Gornja vrednost (sistolni pritisak) označava pritisak u arterijama kada srce izbacuje krv
• Donja vrednost (dijastolni pritisak) označava pritisak u arterijama između otkucaja srca

Nelečen visok krvni pritisak može oštetiti srce, mozak, bubrege i oči. Zbog toga je važna rana dijagnoza, započinjanje terapije i redovna kontrola krvnog pritiska.

Simptomi

Visok krvni pritisak se obično razvija tokom nekoliko godina, kada pacijent može biti bez ikakvih simptoma. Čak i kada se jave simptomi, ne moraju da ukazuju na hipertenziju. Kažemo da su simptomi hipertenzije “nespecifični”, jer mogu biti posledica i drugih uzroka. Mogu se javiti glavobolja, krvarenje iz nosa, crvenilo lica, zamor, kratak dah, mučnina, vrtoglavica, zujanje u ušima i dr. Ovi simptomi se češće registruju u slučaju izrazito povišenih vrednosti krvnog pritiska.

Važno je napomenuti da, čak i kada ne daje simptome, nekontrolisani visok krvni pritisak može oštetiti krvne sudove, mozak, srce, bubrege i oči.

Uzroci

Visok krvni pritisak se može podeliti u dve grupe: primarna (esencijalna) hipertenzija i sekundarna hipertenzija.

Kod većine osoba se ne može ustanoviti uzrok visokog krvnog pritiska. Ovaj tip pritiska se razvija postepeno tokom više godina i naziva se primarna (esencijalna) hipertenzija.

Kod pojedinih ljudi se visok krvni pritisak javlja kao posledica postojeće bolesti. Tada se zove sekundarna hipertenzija i može se javiti usled oboljenja bubrega, tumora nadbubrežne žlezde, problema sa štitastom žlezdom, urođenih poremećaja krvnih sudova, primena nekih lekova (kontraceptivnih pilula, lekova protih prehlade, lekova protiv bolova..) i dr.

Faktori rizika koji se povezuju sa nastankom visokog krvnog pritiska su:

• Nasledni faktori. Postojanje hipertenzije među članovima porodice povećava rizik od ovog oboljenja.
• Starost. Sa starošću se povećava rizik od hipertenzije. Žene imaju veći rizik od hipertenzije posle 65. godine.
• Gojaznost
• Fizička neaktivnost
• Pojedine bolesti: šećerna bolest (dijabetes), oboljenja bubrega, sleep apnea
• Pušenje (aktivno i pasivno)
• Unos veće količine alkohola
• Previše soli (natrijuma) u ishrani
• Stres

Komplikacije

Visok krvni pritisak može postojati godinama bez ikakvih simptoma. Međutim, prekomerni pritisak na zid arterija može oštetiti krvne sudove i organe. Što je veći krvni pritisak i što je duže nekontrolisan, to je veće oštećenje. Komplikacije nekontrolisanog krvnog pritiska mogu biti:

• Oštećenje arterija. Visok krvni pritisak deluje da arterije postanu krute i manje elastične. U izmenjenim arterijama se lakše nakupljaju masti iz hrane, što može da dovede do suženja krvnih sudova i smanjenja protoka krvi. Na taj način visok krvni pritisak doprinosi nastanku ateroskleroze i povećava rizik od srčanog udara i šloga. Na oštećenim arterijama se lakše formiraju ispupčenja, aneurizme, gde je zid arterija istanjen. Na tim mestima lakše dolazi do pucanja krvnog suda, što može biti životno-ugrožavajuće stanje.
• Popuštanje srca. Usled visokog krvnog pritiska srce mora da radi većom snagom nego u normalnim uslovima. Zbog toga može doći do zadebljanja srčanog mišića (hipertrofije). Ukoliko zadebljani srčani mišić ne uspeva da pumpa dovoljno krvi za potrebe tela, dolazi do popuštanja srca (srčane slabosti).
• Oštećenje bubrega. Visok krvni pritisak oštećuje i krvne sudove bubrega, zbog čega može doći do smanjenja funkcije bubrega.
• Problemi sa vidom se javljaju usled oštećenja malih krvnih sudova očiju.
Problemi sa pamćenjem, razumevanjem i govorom se takođe mogu javiti usled dugogodišnje nekontrolisane hipertenzije.

Dijagnoza

Doktor će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i nakon toga Vas pregledati, uz obavezno merenje krvnog pritiska. Vrednosti krvnog pritiska se klasifikuju na sledeći način:

• Optimalni krvni pritisak: <120/80 mmHg
• Normalan krvni pritisak: sistolni pritisak 120-129 mmHg i/ili dijastolni pritisak 80-84 mmHg
• Povišen normalni krvni pritisak: sistolni pritisak 130-139 mm Hg i/ili dijastolni 85 -89 mmHg. Povišen krvni pritisak ima tendenciju da se pogoršava tokom vremena ukoliko se ne preduzmu koraci za kontrolu krvnog pritiska. Takođe se naziva prehipertenzija.
• Stadijum 1 hipertenzije: sistolni pritisak 140 - 159 mmHg i/ili dijastolni 90 - 99 mmHg
• Stadijum 2 hipertenzije: sistolni pritisak 160 - 179 mmHg i/ili dijastolni 100 - 109 mmHg
• Stadijum 3 hipertenzije: sistolni pritisak ≥180 mmHg i/ili dijastolni ≥110 mmHg

Krvni pritisak normalno varira tokom dana. Često se prilikom pregleda kod lekara izmere više vrednosti krvnog pritiska, što se naziva “hipertenzija belog mantila”. Zbog toga će lekar, pre postavljanja dijagnoze hipertenzije, meriti krvni pritisak nekoliko puta pri različitim posetama. Verovatno će Vas zamoliti da sami merite krvni pritisak kod kuće i beležite vrednosti.

Lekar može savetovati dodatne dijagnostičke testove i laboratorijske analize kojima će potvrditi dijagnozu hipertenzije i proceniti stanje organa:

• Holter krvnog pritiska tokom 24h. Ovom metodom lekar dobija uvid o prosečnom krvnom pritisku tokom 24h, kao i o promenama krvnog pritiska u određenim periodima kao što su dan, noć ili jutro.
• Laboratorijski testovi: analize urina i krvi.
• EKG zapis.
• Ultrazvučni pregled srca.
• Ultrazvuk bubrega.
• Doppler krvnih sudova vrata.

Lečenje

Kod povišenog krvnog pritiska izuzetno je važna rana dijagnoza. Ukoliko se hipertenzija ne leči, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, kao što su srčani udar i šlog. Lečenje podrazumeva promenu životnih navika i propisivanje lekova.

Promena stila života može značajno pomoći u regulaciji krvnog pritiska kod pacijenata sa primarnom hipertenzijom. Ukoliko se sa zdravim životnim navikama ne dobiju željeni rezultati, lekar će propisati lekove protiv hipertenzije. Kod sekundarne hipertenzije je važno naći uzrok povišenog arterijskog pritiska i fokusirati se na njega.

Zdrave životne navike koje mogu pomoći u kontroli i lečenju visokog krvnog pritiska jesu:

• Zdrava ishrana sa manje soli, uz obroke u kojima dominiraju povrće, voće, integralne žitarice, piletina, riba i mlečni proizvodi sa manjim sadržajem masti. Smanjiti unos namirnica bogatih zasićenim mastima i holesterolom.
• Redovna fizička aktivnost može pomoći u smanjenju krvnog pritiska, kao i u regulisanju prekomerne telesne težine. Savetuje se 30 – 60 minuta aerobne fizičke aktivnosti barem 4 puta nedeljno.
• Održavanje zdrave telesne težine ili gubitak viška kilograma u slučaju gojaznosti
• Prestanak pušenja
• Ograničen unos aklohola

Ukoliko zdrave životne navike ne dovedu do željenog smanjenja krvnog pritiska, lekar može propisati lekove za hipertenziju. Izbor leka zavisi od vrednosti krvnog pritiska i ukupnog zdravstvenog stanja pacijenta. Lekovi za krvni pritisak nisu iste efiksnosti kod svih osoba, zbog čega je važan individualan pristup svakom bolesniku.

Lekovi koji se koriste lečenju visokog krvnog pritiska (antihipertenzivni lekovi) pripadaju sledećim grupama:

• Diuretici. Veće vrednosti natrijuma i višak vode u organizmu mogu biti uzrok visokog krvnog pritiska. Diuretici pomažu bubrezima da eliminišu višak natrijuma i vode iz tela.
• ACE inhibitori. U našem organizmu se normalno stvara jedan molekul, angiotenzin, koji deluje na krvne sudove i povećava krvni pritisak. ACE inhibitori blokiraju formiranje angiotenzina i tako smanjuju vrednost krvnog pritiska.
• Blokatori angiotenzin II receptora (ARBs). Dok ACE inhibitori blokiraju stvaranje angiotenzina, ARBs blokiraju njegovo delovanje. Efekat je sličan – smanjenje krvnog pritiska.
• Blokatori kalcijumskih kanala sprečavaju da kalcijum uđe u ćelije srca i arterija. Kalcijum je važan za snažne kontrakcije srca i mišića krvnih sudova. Blokadom ulaska kalcijuma krvni sudovi ostaju otvoreni i relaksirani, a rezultat je smanjenje krvnog pritiska.
• Beta blokatori usporavaju srčani rad i smanjuju snagu kojom radi srčani mišić. Na taj način se smanjuje količina krvi koju srce pumpa što dovodi do smanjenja krvnog pritiska.
• Drugi lekovi (deluju na nervne impulse koji utiču na sužavanje krvnih sudova, lekovi koji deluju “centralno” na receptore u centralnom nervnom sistemu, lekovi koji deluju direktno na mišiće u zidovima krvnih sudova i dr.)

Uvek uzimati lekove protiv hipertenzije onako kako je lekar savetovao. Nikada ne preskakati dozu niti naglo prekidati sa terapijom. Ukoliko preskočite dozu leka, obratite se lekaru. Ne menjajte terapiju bez saveta lekara.