Hipertireoza predstavlja stanje povećane aktivnosti štitaste žlezde i javlja se kada štitasta žlezda proizvodi više hormona nego što je organizmu potrebno.

Štitna (tireoidna, štitasta) žlezda je mala žlezda koja je nalazi na prednje-donjem delu vrata. Sastoji se iz dva segmenta povezana suženim delom zbog čega oblikom podseća na leptira ili slovo “H”. Štitna žlezda proizvodi hormone koji se zovu tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni utiču na rad skoro svakog organa u našem telu i izuzetno su važni za metabolizam (za potrošnju kiseonika, stvaranje toplote, sagorevanje kalorija, sintezu proteina i dr). Takođe, hormoni štitne žlezde regulišu funkciju srčanog mišića, crevnog trakta, bitni su za razvoj mozga i kičmene moždine i održavanje normalne građe kostiju. Zbog toga poremećaji vrednosti hormona štitne žlezde mogu dati raznovrsne i nespecifične simptome, koji mogu ukazivati i na druge bolesti.

Lekar endokrinolog postavlja dijagnozu hipertireoze na osnovu pregleda pacijenta i laboratorijskih analiza kojima se procenjuje funkcija štitne žlezde. Lekar može tražiti još neke dodatne analize kako bi se ustanovio uzrok hipertireoze i započelo adekvatno lečenje. Postoji nekoliko terapijskih opcija za lečenje hipertireoze, u odnosu na karakteristike pacijenata, uzroka i težine bolesti: (1) anti-tireoidni lekovi, (2) radioaktivni jod, i (3) hirurško lečenje.

Ukoliko se ne leči ili ne kontroliše, hipertireoza može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Međutim, pacijenti najčešće dobro reaguju na terapiju čime se kod većine povlače simptomi.

Simptomi

Hormoni štitne žlezde deluju na skoro sve ćelije i organe zbog čega su simptomi hipertireoze raznovrsni. Najčešće se javljaju postepeno, mada se kod mlađih ljudi mogu javiti naglo. Takođe, simptomi hipertireoze nisu specifični; mogu se javiti u sklopu brojnih drugih oboljenja, što otežava postavljanje dijagnoze. Kod starijih osoba simptomi mogu biti slabije izraženi. Najčešće se javljaju:

• Gubitak telesne težine, čak i kada je unos hrane nepromenjen ili povećan
• Nervoza, razdražljivost, promene raspoloženja, problemi sa spavanjem
• Zamor, mišićna slabost
• Ubrzan ili napravilan rad srca, lupanje srca, povišen krvni pritisak
• Izraženo znojenje, loše podnošenje toplote
• Nevoljno podrhtavanje mišića, najčešće šaka i prstiju
• Koža je topla, vlažna i meka, kosa je tanka, lomljiva i proređena, nokti su lomljivi
• Promene menstrualnog ciklusa
• Učestale stolice
• Uvećanje štitne žlezde (gušavost), što može izgledati kao otok donjeg dela vrata
• Izbočenje očne jabučice (egzoftalmus), retko treptanje

Kada se javiti lekaru?

Ukoliko se javi neobjašnjiv gubitak u telesnoj težini, ubrzan srčani rad, izraženo znojenje, otok na donjem delu vrata, ili drugi simptomi povezani sa hipertireozom. Mnogi od simptoma hipertireoze se mogu javiti i kod drugih bolesti, zbog čega je važno detaljno objasniti lekaru sve tegobe.

Uzroci

• Graves-ova bolest je najčešći uzrok hipertireoze. U pitanju je autoimunska bolest gde imunski sistem ne prepoznaje štitastu žlezdu kao sopstvenu strukturu, već stvara antitela usmerena na samu žlezdu. Ova antitela se vezuju za štitnu žlezdu i stimulišu je da stvara veću količinu svojih hormona.
• Čvorići štitne žlezde koji stvaraju hormone u većoj količini (toksični adenom, toksična multinodularna struma, i dr.).
• Tireoiditis predstavlja zapaljenje štitaste žlezde različitom uzroka (u sklopu autoimunskog oboljenja, nakon trudnoće, usled zračenja i dr.). Kao posledica zapaljenja može doći do oslobađanja hormona koji su uskladišteni u štitnoj žlezdi i njihovog isticanja u krv.

Faktori rizika

• Ženski pol
• Starost (>60 godina)
• Postojanje određenih autimunskih bolesti (npr. tip 1 dijabetes)
• Pojava oboljenja štitne žlezde u porodici

Komplikacije

Hipertireoza, naročito ako se ne leči, može dovesti do brojnih komplikacija:

• Problemi sa očima. Kod pojedinih osoba sa Graves-ovom bolešću javljaju se problemi sa očima, tzv. Graves-ova oftalmopatija. Može se javiti osećaj suvoće oka i iritacije u očima, crvenilo oka, osetljivost na svetlost, zamućen vid ili duple slike. Usled otoka tkiva koje se nalazi iza očnih jabučica oči su često ispupčene (kao da iskaču iz očne duplje). Kod većine ljudi se ovi simptomi povlače sa lečenjem hipertireoze. Međutim, nelečeni i teški problemi sa očima mogu dovesti do oštećenja/gubitka vida.
• Problemi sa srcem su među najozbiljnijim komplikacijama hipertireoze. Kod pacijenata se često javlja ubrzan srčani rad koji opterećuje srčani mišić. Moguća je pojava potpuno nepravilnog srčanog rada u formi aritmije koja se zove atrijalna fibrilacija. Ova aritmija povećava rizik od pojave šloga. Ove komplikacije uvećavaju rizik od srčanog popuštanja.
• Osteoporoza se javlja kod nelečene hipertireoze, kada kosti postanu slabije i sklone prelomu.
• Tireotoksična kriva (tiroidna oluja) je stanje izraženog pogoršanja hipertireoze koje ugrožava život i zahteva hitno lečenje. Kod ovih pacijenata se javlja visoka telesna temperatura, veoma brz srčani rad, dijareja, izrazita uznemirenost, poremećaj svesti i delirijum. “Okidači” tireotoksične krize mogu biti infekcije, trudnoća, nepravilno uzimanje terapije i dr, dok se ovo stanje može javiti i kod nelečene hipertireoze.
Komplikacije u trudnoći javljaju se ukoliko trudnica ima nelečenu težu formu hipertireoze. Nekontrolisana ili nelečena hipertireoza povećava rizik da beba bude manja nego što se to očekuje za njenu starost, da dođe do prevremenog porođaja, mrtvorođenosti ili malformacija kod bebe. Moguće komplikacije kod trudnica sa nelečenom hipertireozom jesu preeklampsija i tiroidna oluja.

Dijagnoza

Lekar će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i nakon toga Vas pregledati. Pregledaće i štitnu žlezdu kako bi ustanovio da li je uvećana, bolna i da li ima čvoriće. Pregled se vrši tako što lekar opipava donji deo vrata gde se nalazi štitasta žlezda.

• Određivanje vrednosti hormona štitne žlezde u krvi - T3 i T4 i hormona koji podstiče rad štitne žlezde – TSH značajno pomaže u postavljanju dijagnoze hipertireoze. Kada štitasta žlezda prekomerno radi, obično su vrednosti njenih hormona povišene, a vrednost TSH snižena. Ovi testovi su posebno važni kod starijih osoba koji ne moraju imati klasične simptome hipertireoze.

Lekar može preporučiti neke od testova kako bi se otkrio uzrok hipertireoze:

• Test fiksacije radioaktivnog joda. Ovim testom se procenjuje funkcija štitne žlezde kroz njenu sposobnost da akumulira jod. Naime, jod je važan sastojak hormona štitne žlezde. Prilikom ovog testa daje da popije malu količinu radioaktivnog joda. Posebnom kamerom se vizualizuje koliki procenat datog joda je “otišao” u štitnu žlezdu. Dobijena vrednost ukazuje na funkciju štitne žlezde. Veće preuzimanje radioaktivnog joda ukazuje da štitna žlezda prouzvodi previše hormona.
• Scintigrafija. Pacijentu se daje u venu poseban preparat koji sadrži radioaktivan element koji se vezuje za tkivo štitne žlezde. Nakon toga se štitna žlezda snima posebnom kamerom, koja pokazuje raspored datog preparata u štitnoj žlezdi. Scintigrafijom se može utvrditi veličina štitaste žlezde, postojanje čvorova (“hladni” ili “topli”), praćenje terapije i hirurškog lečenja.
• Ultrazvuk štitne žlezde. Ova dijagnostička metoda pruža detaljnije informacije o veličini, građi i postojanju promena u štitnoj žlezdi, kao i o susednim strukturama u vratu. U pitanju je bezbolna i neinvazivna metoda gde lekar koristi sondu koja emituje ultrazvučne talase kako bi se vizualizovala štitasta žlezda i susedne strukture.

Lečenje

Postoji nekoliko opcija za lečenje hipertireoze. Izbor terapije zavisi od karakteristika pacijenta, uzroka hipertireoze i težine bolesti.

1. Lekovi za terapiju hipertireoze
• Anti-tireoidni lekovi deluju tako što smanjuju stvaranje i otpuštanje hormona štitne žlezde. Ovim lekovima se postepeno smanjuju simptomi, tokom narednih nekoliko nedelja. Terapija traje najmanje godinu dana, a često i nekoliko godina. U pitanju su lekovi metimazol i propiltioracil. Ukoliko lekovi ne uspeju da kontrolišu bolest, primenjuje se radioatkivni jod.
• Beta-blokatori ne deluju na vrednosti hormona štitne žlezde, već ublažuju simptome hipertireoze. U pitanju su lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, i koji ujedno usporavaju rad srca, pomažu kod lupanja srca, tremora i anksioznosti. Obično se ovi lekovi propisuju kratkotrajno, dok se vrednosti hormoma štitaste žlezde ne vrate u normalni opseg.
2. Radioaktivni jod se uzima oralno u obliku tečnosti ili tableta. Kada krvlju stigne do štitne žlezde, radioaktivni jod oštećuje ćelije štitne žlezde čime se smanjuje stvaranje i oslobađanje njenih hormona. Simptomi se postepeno povlače u narednih nekoliko meseci. Ovaj vid lečenja rezevrzisan je za određene promene u štitnoj žlezdi koje dovode do hipertireoze, za pacijente kod kojih lekovi nisu dali željeni efekat ili loše podnose anti-tireoidne lekove.
   Moguća komplikacija lečenja radioaktivnim jodom je smanjenje vrednosti hormona štitne žlezde ispod normalnog opsega i uvođenje u stanje suprotno od hipertireoze – hipotireoza. Zbog toga je važna redovna kontrola pacijenata nakon ove vrste lečenja.
3. Hirurško lečenje (tireoidektomija) podrazumeva odranjivanje manjeg ili većeg dela štitne žlezde. Ovaj vid lečenja savetuje se ukoliko se bolest uporno vraća i pored primene lekova, kada su lekovi kontraindikovani i kada je štitne žlezda toliko porasla da pritiska okolne strukture u vratu i otežava disanje i gutanje.