Hipotireoza predstavlja stanje smanjene aktivnosti štitaste žlezde i javlja se kada štitasta žlezda proizvodi manje hormona nego što je organizmu potrebno.

Štitna (tireoidna, štitasta) žlezda je mala žlezda koja je nalazi na prednje-donjem delu vrata. Sastoji se iz dva segmenta povezana suženim delom, zbog čega oblikom podseća na leptira ili slovo “H”. Štitna žlezda proizvodi hormone koji se zovu tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni utiču na rad skoro svakog organa u našem telu i izuzetno su važni za metabolizam (za potrošnju kiseonika, stvaranje toplote, sagorevanje kalorija, sintezu proteina i dr). Takođe, hormoni štitne žlezde regulišu funkciju srčanog mišića, crevnog trakta, bitni su za razvoj mozga i kičmene moždine i održavanje normalne građe kostiju. Zbog toga poremećaji vrednosti hormona štitaste žlezde mogu dati raznovrsne i nespecifične simptome, koji mogu ukazivati i na druge bolesti.

Lekar endokrinolog postavlja dijagnozu hipotireoze na osnovu pregleda pacijenta i laboratorijskih analiza kojima se procenjuje funkcija štitne žlezde. Lekar može tražiti još neke dodatne analize kako bi se ustanovio uzrok hipotireoze i započelo adekvatno lečenje. Terapija hipotireoze svodi se na uzimanje hormona štitne žlezde u obliku leka levotiroksin.

Simptomi hipotireoze mogu biti neprimetni u početnim fazama bolesti. Ukoliko se ne leči ili ne kontroliše, hipotireoza može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. Međutim, pacijenti najčešće dobro reaguju na terapiju uz postepeno povlačenje tegoba.

Simptomi

Simptomi hipotireoze ne moraju biti izraženi u početnim fazama bolesti. Kako se smanjuje vrednost hormona štitne žlezde, tako simptomi hipotireoze postaju sve izraženiji. Takođe, simptomi su nespecifični, što znači da se mogu javiti i u sklopu brojnih drugih oboljenja. Najčešće se javljaju:

• Umor, usporenost, pospanost
• Povećanje telesne težine
• Zatvor (opstipacija)
• Usporen srčani rad
• Otečeno lice i kapci
• Slabost mišića, bolovi u mišićima
• Suva koža, istanjena kosa
• Promuklost
• Promene menstrualnog ciklusa
• Depresija
• Problemi sa pamćenjem

Uzroci

• Hašimoto tireoiditis je najčešći uzrok hipotireoze. U pitanju je autoimunsko oboljenje gde imunski sistem ne prepoznaje štitastu žlezdu kao sopstvenu strukturu, već stvara antitela usmerena na samu žlezdu. Ova antitela dovode do postepenog smanjenja stvaranja hormona štitne žlezde.
• Lečenje hipertireoze. Kod osoba sa hipertireozom štitna žlezda stvara više hormona nego što je organizmu potrebno. Ove osobe se mogu lečiti anti-tireoidnim lekovima, radioaktivnim jodom ili hirurškim uklanjanjem dela štitne žlezde. Ponekad je ta terapija intenzivnija nego što je planirano, a prekomerno smanjenje stvaranja hormona može dovesti do hipotireoze.
• Zračna terapija kod lečenja tumora glave i vrata može oštetiti štitastu žlezdu i dovesti do hipotireoze.
• Nedostatak joda. Jod je neophodan za stvaranje hormona štitne žlezde. Premalo joda u ishrani vodi hipotireozi. Jodiranjem kuhinjske soli ovaj rizik se svodi na minimum.
• Urođeni poremećaji u razvoju i funkcionisanju štitne žlezde.
• Poremećaji hipofize kada ona ne stvara dovoljno hormona koji stimuliše rad štitne žlezde (TSH).
• Hipotireoza u trudnoći. Najčešći uzrok hipotireoze u trudnoći je autoimunsko oboljenje – Hashimoto tireoiditis. Nelečena hipotireoza u trudnoći povećava rizik od pobačaja i prevremenog porođaja. Pored toga, hormoni štitne žlezde su važni za razvoj ploda, naročito mozga.

Faktori rizika

Veći rizik od pojave hipotireoze imaju:

• Osobe ženskog pola
• Osobe starije od 60 godina
• Pojava oboljenja štitne žlezde u porodici
• Postojanje autoimunskog oboljenja, kao što je tip 1 dijabetes
• Lečenje radioaktivnim jodom ili anti-tireoidnim lekovima, hirurgija štitne žlezde
• Zračna terapija vrata

Komplikacije

Nelečena hipotireoza može voditi brojnim zdravstvenim problemima:

• Gušavost. Ukoliko štitasta žlezda ne stvara dovoljno hormona, stimuliše je hipofiza pomoću tireostimulišućeg hormona (TSH). Dugotrajna stimulacija štitaste žlezde može dovesti do njenog uvećanja koje se naziva gušavost. Izražena gušavost može uticati na gutanje ili disanje.
• Problemi sa srcem. Osobe sa nelečenom hipotireozom imaju veći rizik od srčanih oboljenja (smanjenja srčane funkcije, uvećanja srca i nepravilnog srčanog rada). Takođe, kod hipotireoze često dolazi do porasta tzv. “lošeg” LDL-holesterola.
• Psihički problemi. Kod osoba sa hipotireozom može se javiti depresija, koja se vremenom može pogoršavati. Takođe, osobe sa hipotireozom mogu imati usporeno mentalno funkcionisanje.
• Miksedemska koma je retko, životno-ugrožavajuće stanje koje može biti posledica dugotrajne nelečene hipotireoze. Ove osobe ne mogu da podnesu hladnoću, javlja se konfuzija i pospanost. Miksedemska koma stanje zahteva hitno bolnično lečenje.
Neplodnost. Niske vrednosti hormona štitne žlezde mogu uticati na ovulaciju i smanjiti plodnost kod žena.
• Anomalije na rođenju. Ukoliko hipotireoza nije lečena tokom trudnoće, postoji rizik da se kod bebe jave anomalije na rođenju. Hormoni štitne žlezde su važni za razvoj mozga beba. Zbog toga posledice nelečene hipotireoze tokom trudnoće mogu biti problemi sa intelektualnim i fizičkim razvojem. Međutim, ukoliko se ovo stanje dijagnostikuje tokom prvih par meseci od rođenja, velike su šanse da će uslediti normalan razvoj.

Dijagnoza

Lekar će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i nakon toga Vas pregledati. Pregledaće i štitnu žlezdu kako bi ustanovio da li je uvećana, bolna i da li ima čvoriće. Pregled se vrši tako što lekar opipava donji deo vrata gde se nalazi štitasta žlezda.

Dijagnoza se najčešće potvrđuje jednostavnim testovima iz krvi, gde se određuje vrednost hormona štitne žlezde (tiroksina) i TSH koji stvara hipofiza. Kod hipotireoze najčešće postoji smanjena vrednost tiroksina, uz kompenzatorno povećanje TSH. Time hipofiza pokušava da stimuliše štitnu žlezdu da stvara i oslobađa više svojih hormona.

Merenje vrednosti TSH je važno i kod lečenja hipotireoze, jer može pomoći lekaru da odredi adekvatnu dozu leka, kako na početku terapiju tako i kasnije.

U najvećem broju slučajeva kombinacija simptoma i vrednosti analiza krvi lako ukazuje na dijagnozu hipotireoze. Međutim, u slučaju blagih do umerenih simptoma postavljanje dijagnoze je otežano.

Postoji još jedno stanje kada štitna žlezda ne funkcioniše dobro, iako proizvodi dovoljno hormona. Ovo stanje se naziva “subklinička hipotireoza” jer pacijenti nemaju klasične simptome hipotireoze. Hormoni štitne žlezde su u normalnom opsegu, ali je povišena vrednost TSH. Značaj ovog stanja jeste što može posle određenog vremena može preći u klinički manifestnu hipotireozu.

Lečenje

Lečenje hipotireoze obuhvata svakodnevno uzimanje tablete levotiroksina koji zamenjuje hormone štitne žlezde. Levotiroksin je lek koji je napravljen tako da u potpunosti zamenjuje tiroksin (T4) koji stvara štitna žlezda. U početku se ovaj lek daje u manjoj dozi uz praćenje vrednosti hormona u krvi. Doza levotiroksina se zatim postepeno povećava, ukoliko je to potrebno. Pojedini pacijenti će vrlo brzo od započinjanja lečenja primetiti poboljšanja, dok će kod drugih biti potrebno nekoliko nedelja do meseci terapije.

Prevelika doza levotiroksina može dovesti do simptoma sličnih onima koji se javljaju kod hipertireoze (povećane funkcije štitne žlezde). Mogu se javiti lupanje srca, nesanica i povećanje apetita.

Kod pacijenata koji imaju srčano oboljenje, posebno je važno odrediti optimalnu dozu levotiroksina. Lekar obično započinje terapiju manjom dozom leka, uz postepeno povećavanje. Čak i mali višak tiroksina može povećati rizik od pogoršanja srčanog oboljenja.

Levotiroksin je najbolje uzimati na prazan stomak svakog dana u isto vreme. Idealno bi bilo da se lek uzme ujutru i da se sačeka sat vremena do doručka ili do uzimanja drugih lekova.

Pojedini lekovi mogu uticati na apsorpciju levotiroksina. U slučaju da koristite suplemente gvožđa ili multivitamine koji sadrže gvožđe, aluminijum hidroksid (koji se nalazi u lekovima protiv gorušice, antacidima) ili suplemente kalcijuma, napomenite to lekaru.