Srčani udar (infarkt miokarda) nastaje usled naglog prekida protoka krvi kroz arterije koje ishranjuju srce. Normalno ovi krvni sudovi (koronarne arterije) donose kiseonik i hranljive materije srcu. Međutim, nagli prekid cirkulacije u koronarnim arterijama može dovesti do oštećenja ili umiranja srčanih ćelija.

Najčešći uzrok srčanog udara jeste taloženje masnih naslaga u zidu koronarnih arterija (ateroskleroza). Usled pucanja ovih masnih naslaga može se formirati krvni ugrušak koji blokira dalji protok krvi.

Srčani udar je ozbiljno zdravstveno stanje koje zahteva hitno lečenje. U slučaju pojave simptoma koji ukazuju na srčani udar, potrebno je odmah pozvati službu hitne medicinske pomoći.

Simptomi

Najčešći simptomi srčanog udara su:

• Bol u grudima – osećaj pritiska, stezanja ili težine koji se može širiti u ruke (najčešće duž leve ruke), u vrat, vilicu ili leđa
• Mučnina, gorušica ili bol u stomaku
• Vrtoglavica ili iznenadna nesvestica
• Kratak dah
• Umor

Bol u grudima može biti različite jačine; kod nekih pacijenata bol može biti veoma jak, dok drugi pacijenti mogu osećati tek neku nelagodnost u grudima. Dešava se da pacijenti uopšte nemaju simptome; ovo je češće situacija kod starijih osoba i dijabetičara.

Srčani udar se češće beleži u ranim jutarnjim satima, kao i nakon jače fizičke aktivnosti ili neke stresne situacije. Takođe, infarktu miokarda mogu prethoditi tegobe koje upozoravaju na srčani udar. Tako se satima, danima ili nedeljama pre srčanog udara mogu javljati ponavljani bol ili osećaj pritiska u grudima. Suprotno tome, infarkt srca se može javiti i iznenada, bez ikakvih upozoravajućih simptoma.

Kada se javiti lekaru?

Ukoliko se pojave neki od navedenih simptoma, potrebno je odmah pozvati službu hitne medicinske pomoći. Ukoliko Vam je lekar već propisao nitroglicerin jer bolujete od angine pektoris, uzmite ovaj lek onako kako je lekar savetovao, dok ne stigne ekipa hitne medicinske pomoći.

Uzroci

Najčešći uzrok srčanog udara jeste ateroskleroza, proces tokom koga dolazi do taloženja masnih naslaga na koronarnim arterijama koje ishranjuju srce. Ove masne naslage se nazivaju plakovi. Plakovi sužavaju lumen krvnog suda i smanjuju dotok krvi u srčani mišić. U plakovima ima holesterola i drugih materija, kao i brojnih zapaljenskih ćelija.

U određenim slučajevima može doći do pucanja aterosklerotskog plaka i oslobađanja njegovog sadržaja u krvotok. Rezultat toga je formiranje krvnog ugruška na mestu pucanja plaka. Krvni ugrušak dodatno sužava lumen krvnog suda. Ako je dovoljno veliki, krvni ugrušak može u potpunosti blokirati protok krvi kroz koronarnu arteriju. Ukoliko ovakvo stanje potraje, doćiće do oštećenja i umiranja dela srca koji snabdeva zapušena koronarna arterija, što se manifestuje srčanim udarom.

Ukoliko se koronarna arterija u potpunosti zatvori (tj. okludira) tako da nema protoka krvi, pacijenti najčešće imaju akutni infarkt miokarda sa elevacijom ST segmenta, odnosno STEMI. Tada je potrebno hitno otvaranje krvnog suda. Krvni sud se može otvoriti mehanički, odnosno upućivanjem pacijenta u salu za kateterizaciju gde se radi koronarografija i najčešće ugrađuje stent koji drži krvni sud otvorenim. Druga opcija je primena leka koji razlaže krvni ugrušak.

Ukoliko krvni sud nije u potpunosti zatvoren, pacijenti tada imaju akutni infarkt miokarda bez elevacije ST segmenta – NSTEMI. U tim situacijama najčešće nije potrebno hitno lečenje u sali za kateterizaciju. U odnosu na stanje pacijenta i procenu lekara, određuje se vreme kada će se kod pacijenta raditi koronarografija i po potrebi, ugradnja stenta.

Osim ateroskleroze, drugi uzroci srčanog udara mogu biti:

• Spazam (grč) koronarne arterije koji blokira protok krvi
• Urođene anomalije koronarnih arterija
• Primena psihoaktivnih supstanci (kokain, amfetamin) koje mogu dovesti do spazma koronarne arterije

Faktori rizika

Faktori rizika su veoma važni kako u nastanku, tako i u prevenciji srčanog udara. Na neke od njih nije moguće uticati, kao što je to starost pacijenta. Međutim, na tzv. promenljive faktore rizika je moguće uticati promenom stila života i lekovima. Poboljšanjem ili eliminacijom faktora rizika kao što su pušenje, gojaznost, lečenje dijabetesa i visokog pritiska, rizik od srčanog udara se značajno smanjuje.

Faktori rizika za pojavu srčanog udara su:

• Starost
• Pojava srčanog udara u porodici
• Pušenje cigareta (aktivno i pasivno)
• Visok krvni pritisak
• Povišene vrednosti masnoća u krvi (naročito tzv. lošeg LDL-holesterola i triglicerida)
• Gojaznost
• Dijabetes (šećerna bolest)
• Fizička neaktivnost
• Stres

Komplikacije

Tokom srčanog udara moguća je pojava sledećih komplikacija:

• Poremećaji srčanog ritma (aritmije) koji u najtežem obliku mogu dovesti do srčanog zastoja i smrtnog ishoda.
• Srčana slabost (srčana insuficijencija) se javlja da je veći deo srca oštećen infarktom miokarda. Srčani mišić je oslabljen i ne može da pumpa dovoljno krvi van srca. Srčana slabost nakon infarkta miokarda može biti prolazna, kada srce može da povrati svoju normalnu funkciju, ili može biti dugotrajna (hronična).
• Perikarditis je zapaljenje srčane kese (ovojnice).
• Formiranje krvnog ugruška u srčanim šupljinama. Ovaj ugrušak može biti “trošan”. Delovi ugruška se mogu otkinuti, otići krvnom strujom do mozga i biti uzrok šloga, ili otići do pluća i dovesti do embolije pluća.
• Iznenadna srčana smrt se može javiti usled ozbiljnog poremećaja srčanog ritma.

Dijagnoza

Dijagnoza srčanog udara se postavlja na osnovu simptoma koji navodi pacijent, kliničkog pregleda, EKG zapisa i laboratorijskih analiza. U sklopu pregleda lekar će izmeriti krvni pritisak, poslušati srčane tonove pomoću stetoskopa, poslušati pluća i palpirati pulseve.

• Elektrokardiogram (EKG) predstavlja zapis električnih impulsa koji se kreću kroz srce. Tom prilikom se elektrode postavljaju na grudni koš, ručni i skočni zglob. Oštećeni srčani mišić ne prenosi električne impulse normalno, što se može videti na EKG zapisu. Isto tako, EKG može pokazati da je neko preležao srčani udar, ali i da je infarkt miokarda u toku.
• Laboratorijske analize. Oštećene ćelije srca oslobađaju svoje proteine u krvotok koji se mogu detektovati i ukazati na srčani udar. Ovde spadaju troponin i CK-MB (kreatin kinaza).

Dodatni testovi

• Ukoliko je potrebno, lekar može uraditi i ultrazvuk srca kako bi potvrdio dijagnozu srčanog udara ili ukoliko posumnja ne neke od komplikacija infarkta miokarda.
• Rengden srca i pluća pomaže lekaru da analizira veličinu srca, njegovih velikih krvnih sudova i postojanje vode u plućima.
• Skener (CT) ili magnetna rezonanca (MR) srca mogu dati dodatne informacije o oštećenju srčanog mišića.
• Kateterizacija srca (angiografija) predstavlja invazivnu metodu koja pomaže da se sagledaju koronarne arterije i utvrdi koja je sužena ili zapušena. Tokom ovog pregleda lekar ubacuje jednu tanku cevčicu kroz arteriju u preponi ili ruci, koja se potom usmerava sve do srca i koronarnih arterija. Zatim kroz tu cevčicu ubrizgava posebnu boju (kontrast) koja se može videti na rendegen aparatu. Dok boja prolazi kroz koronarne arterije, posmatra se njihov izgled, da li postoji suženje ili prekid daljeg protoka boje (što ukazuje na zapušenu arteriju).

Lečenje

Drugi naziv za srčani mišić je miokard. Značaj hitnog lečenja srčanog udara ogleda se u rečenici – “vreme je miokard”. Insistira se da vreme od pojave prvih simptoma srčanog udara do započinjanja lečenja bude što kraće kako bi se što više srčanog mišića očuvalo. Ukoliko protekne duže vremena do početka lečenja, više ćelija srčanog mišića se oštećuje ili nepovratno umire.

Cilj je da se uspostavi normalan protok krvi kroz zapušenu koronarnu arteriju. Krvni ugrušak je moguće razložiti na dva načina: lekovima (fibrinoliticima) ili mehanički (pekrutanom koronarnom intervencijom – PCI sa ugradnjom koronarnog stenta).

Fibrinolitik je lek koji pomaže da se razloži postojeći krvni ugrušak i uspostavi protok krvi kroz prethodno zapušenu koronarnu arteriju.

Perkutana koronarna intervencija (PCI) predstavlja invazivnu metodu koja se preporučuje za lečenje većine pacijenata sa srčanim udarom. Ova procedura se izvodi nakon koronarografije, tokom koje se otkriva tačno mesto u koronarnoj arterije gde je protok krvi zaustavljen krvnim ugruškom. Lekar ubacuje jednu tanku cevčicu (kateter) kroz arteriju u preponi ili ruci koja se potom usmerava sve do srca i koronarnih arterija. Ovaj kateter ima balon koji po potrebi može da se naduva. Lekar postavlja kateter na mesto suženja koronarne arterije i zatim naduvava balon, čime širi prethodno suženu arteriju. Kako bi se osiguralo da će arterija ostati “raširena” na mestu prethodnog suženja, lekar najčešće postavlja stent. Koronarni stent ima izgled male metalne opruge koja se postavlja u krvni sud i omogućava da se krv nesmetano kreće ka srčanom mišiću.

U terapiji srčanog udara mogu se koristiti i sledeći lekovi:

• Aspirin i drugi antitrombocitni lekovi (klopidogrel, tikagrelor i prasugrel) koji smanjuju zgrušavanje krvi. Nijma se sprečava stvaranje novih i uvećavanje postojećih krvnih ugrušaka.
• Drugi lekovi koji razređuju krv kao što je heparin, mogu se davati intravenski ili u obliku potkožne inejkcije.
• Nitroglicerin se daje kako bi ublažio bol u grudima. Ovaj lek istovremeno širi krvne sudove i tako može poboljšati protok krvi.
• Lekovi protiv bolova (analgetici) kao što je morfijum.
• Beta blokatori se mogu dati kako bi se usporio srčani rad, smanjio krvi pritisak i “rasteretio” srčani mišić.
• ACE inhibitori smanjuju arterijski pritisak i opterećenje srca.
• Statini pomažu u kontroli holesterola u krvi.

Promena stila života

Kako bi se prevenirao srčani udar, kao i kod pacijenata koji su već imali infarkt miokarda, veoma je važan zdrav način života i korekcija faktora rizika.

• Prekinuti sa pušenjem i izbegavati pasivno pušenje.
• Redovna kontrola krvnog pritiska i holesterola.
• Lečenje dijabetesa.
• Redovna fizička aktivnost sa najmanje 150 minuta umerene aerobne aktivnosti nedeljno ili 75 minuta izražene aerobne aktivnosti nedeljno.
• Regulisanje telesne težine. Potrebno je da zdrava ishrana sadrži više voća, povrća i integralnih žitarica, da bude visoke nutritivne a manje kalorijske vrednosti, uz veći sadržaj vlakana, manju zastupljenost masti, prerađenih šećera i slatkiša.
• Kontrola stresa.
• Izbegavati ili smanjiti unos alkohola.

Većina ovih faktora je međusobno povezana. Potrebno je težiti korekciji što više faktora, kako bi se rizik od srčanog udara i kardiovaskularnih oboljenja sveo na minimum.