Srčana slabost (srčana insuficijencija) je stanje u kome srce, centralna mišićna “pumpa” našeg krvotoka, ne uspeva istisne dovoljno krvi. U tim situacijama ne stiže dovoljno krvi do tkiva i organa kako bi se zadovoljile potrebe za kiseonikom i hranljivim materijama.

Srčana insuficijencija se može javiti u bilo kom starosnom dobu, ali se češće sreće kod starijih osoba. Brojna srčana oboljenja, kao što su koronarna bolest srca, visok krvni pritisak, srčane mane i dr., mogu biti uzrok srčane slabosti.

U pitanju je ozbiljno zdravstveno stanje koje se najčešće može uspešno kontrolisati. Važna je redovna kontrola kod lekara i lečenje bolesti koje su uzrok srčane slabosti (koronarna bolest srca, visok krvni pritisak, i dr.). Terapija se zasniva na zdravom stilu života i primeni lekova, i kada je to potrebno - hirurškom lečenju i ugradnji različitih medicinskih uređaja. Kod najtežih formi srčane slabosti može biti potrebna transplantacija srca ili uređaj koji pomaže srcu da pumpa krv.

Simptomi

Srčana slabost može trajati duže vreme i imati hroničan tok, ili se može javiti iznenada u obliku akutnog srčanog popuštanja.

Simptomi srčane slabosti mogu biti:

• Nedostatak vazduha, kratak dah pri naporu ili u mirovanju
• Zamor i slabost
• Oticanje nogu, skočnih zglobova i stopala
• Oticanje stomaka
• Ubrzan ili nepravilan rad srca
• Teško podnošenje fizičkog napora
• Mučnina i gubitak apetita
• Poteškoće sa koncentracijom
• Bol u grudima

Ukoliko se jave simptomi koji ukazuju na srčanu slabost, pozvati službu hitne medicinske pomoći. Ako već imate dijagnozu srčane slabosti i ukoliko dođe do pogoršanja postojećih simptoma ili se iznenada jave novi simptomi, kontaktirajte svog lekara. Moguće da je došlo do pogoršanja srčane slabosti ili da ne reagujete na redovnu terapiju.

Uzroci

Brojni faktori mogu oslabiti pumpnu funkciju srca, kada srce ne može da obezbedi dovoljnu količinu krvi.

• Koronarna bolest srca. Koronarne arterije donose do srčanog mišića krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama. Kod koronarne bolesti srca dolazi do taloženja masnih naslaga na zidovima koronarnih arterija čime se smanjuje protok krvi. Kada dođe do zapušenja koronarne arterije, krv više ne stiže u deo srčanog mišića, što može dovesti do srčanog udara (infarkta miokarda). Na mestu srčanog udara ostaje ožiljak i taj deo srca više nema sposobnost kontrakcije, što doprinosi srčanoj slabosti.
• Visok krvni pritisak (hipertenzivna bolest srca)
• Kardiomiopatije
• Miokarditis
• Oboljenja srčanih zalistaka
• Poremećaj srčanog ritma
• Šećerna bolest
• Poremećaj funkcije štitne žlezde (hipertireoza, hipotireoza)
• Emfizem pluća
• Teži oblik malokrvnosti (anemije)
• Pojedini lekovi u terapiji malignih oboljenja

Ovi uzroci mogu dovesti do srčane slabosti na dva načina:

1. Dovode do slabljenja pumpne snage srca i/ili
2. Dovode do poremećaja rastegljivosti i veće krutosti srčanog mišića

Faktori rizika

Pojedini faktori povećavaju rizik od pojave srčane slabosti. Ovde se ubrajaju:

• Visok krvni pritisak (hipertenzija)
• Šećerna bolest (dijabetes)
• Sleep apnea
• Koronarna bolest srca
• Oboljenja srčanih zalistaka
• Problemi sa štitnom žlezdom
• Pušenje
• Gojaznost

Komplikacije

• Komplikacije na plućima se mogu javiti usled dugotrajnog zadržavanja vode u plućima. Najčešće se javljaju zapaljenje pluća (pneumonija) i embolija pluća.
• Šlog. Srčana slabost povećava rizik od formiranja krvnog ugruška u srcu, koji se može pokrenuti iz srca i zaustaviti u nekoj od arterija mozga. Posledica toga je umiranje moždanog tkiva koje ishranjuje zapušena arterija, što se ispoljava kao šlog (moždani udar).
• Popuštanje bubrega.
• Oštećenje jetre.
• Problemi sa srčanim zaliscima.
• Promene u srčanom ritmu (aritmije).

Dijagnoza

Dijagnoza srčane slabosti se postavlja na osnovu tegoba koje navodi pacijent, kliničkog pregleda i daljih analiza koje lekar može predložiti. Prilikom pregleda lekar će detaljno poslušati pluća (kako bi ispitao da li postoje znaci nakupljanja vode u plućima) i poslušati srce (kako bi ispitao da li postoji šum na srcu). Doktor će pregledati vene na vratu, proveriti da li je došlo do nakupljanja vode u stomaku i da li postoje otoci na nogama. Svi ovi znaci mogu ukazivati na popuštanje srca.

Nakon toga lekar može tražiti da se urade neki od sledećih testova:

• Laboratorijske analize krvi
• Rendgenski snimak srca i pluća
• EKG
• Ultrazvuk (eho) srca daje uvid u veličinu i strukturu srca i srčanih zalistaka, kao i protoka krvi kroz srce. Ultrazvučnim pregledom je moguće proceniti koliko dobro srce pumpa krv pomoću parametra koji se zove ejekciona frakcija.
• Ergometrija – test opterećenja srca ispituje uticaj fizičkog napora na srce.
• Kateterizacija srca (angiografija) predstavlja invazivnu metodu koja pomaže da se sagledaju koronarne arterije i utvrdi koja je sužena ili zapušena. Tokom ovog pregleda lekar ubacuje jednu tanku cevčicu kroz arteriju u preponi ili ruci, koja se potom usmerava sve do srca i koronarnih arterija. Zatim kroz tu cevčicu ubrizgava posebnu boju (kontrast) koja se može videti na rendgen aparatu. Dok boja prolazi kroz koronarne arterije, posmatra se njihov izgled, da li postoji suženje ili prekid daljeg protoka boje (što ukazuje na zapušenu arteriju).
• Skener (CT) ili magnetna rezonanca (MR) srca mogu dati dodatne informacije o stanju srčanog mišića.

Klasifikacija srčane slabosti

Težina srčane slabosti se najčešće procenjuje pomoću klasifikacije Njujorškog kardiološkog društva (NYHA klasifikacija). Na osnovu težine simptoma pacijenti se grupišu u 4 klase:

• Klasa I. Bolesnik nema ograničenja fizičke aktivnosti. Uobičajeno fizičko opterećenje ne dovodi do simptoma.
• Klasa II. Postoji manje ograničenje fizičke aktivnosti, bolesnik se oseća dobro kada miruje ali uobičajene aktivnosti dovode do simptoma.
• Klasa III. Bolesnik ima značajno ograničenje fizičke aktivnosti, oseća se dobro u mirovanju, ali male uobičajene aktivnosti dovode do simptoma.
• Klasa IV. Simptomi srčane slabosti se javljaju pri najmanjoj fizičkoj aktivnosti ili su prisutni u miru, a pogoršavaju se pri najmanjem fizičkom naporu.

Lečenje

Cilj lečenja srčane slabosti je da se ublaže ili povuku simptomi, da se smanji potreba za bolničkim lečenjem i da se produži životni vek bolesnika. Ujedno, teži se da pacijenti imaju zadovoljavajući kvalitet života i da mogu da podnesu veće fizičko opterećenje bez pojave tegoba. Terapija srčane slabosti zavisi od težine simptoma, uzroka i vrste srčane insuficijencije. U pitanju je hronična bolest koja najčešće zahteva doživotno lečenje.

Terapija se zasniva na primeni lekova, pri čemu je potreban individualni pristup svakom pacijentu uz određivanje adekvatne doze leka ili kombinacije lekova kako bi se bolest držala pod kontrolom. Kod težih slučajeva srčane slabosti ponekad je potrebna ugradnja uređaja koji pomažu pravilan rad srca ili transplantacija srca.

Lekovi

Srčana slabost se najčešće leči kombinacijom lekova. Terapija je prilagođena svakom pacijentu ponaosob u odnosu na težinu bolesti i njen uzrok. U terapiji se mogu koristiti lekovi iz sledećih grupa:

• Diuretici pomažu da se organizam oslobodi viška vode kroz povećano mokrenje.
• Inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE inhibitori) dovode do smanjenja krvnog pritiska i smanjuju opterećenje srca.
• Blokatori receptora za angiotenzin II (ARB, sartani) daju slične efekte kao i ACE inhibitori, ali na malo drugačiji način. Zbog toga se mogu davati osobama koje ne tolerišu ACE inhibitore.
• Beta-blokatori usporavaju srčani rad i smanjuju krvni pritisak, čime smanjuju opterećenje srca i poboljšavaju funkciju srčanog mišića.
• SGLT2 inhibitori su relativno nova grupa lekova koji se koriste u lečenju šećerne bolesti jer smanjuju vrednost šećera u krvi. Pokazalo se da SGLT2 inhibitori daju odlične rezultate i kod bolesnika sa srčanom slabošću, smanjujući njihov rizik od bolničkog lečenja i rizik od umiranja.
• Antagonisti aldosterona su diuretici koji štede kalijum.
• Lekovi za pojačavanje pumpne funkcije srca.
• Lekovi za lečenje nepravilnog srčanog ritma (antiaritmici).
• Lekovi koji sprečavaju stvaranje krvnog ugruška (antikoagulansi, tzv. lekovi za “razređivanje krvi”)

U slučaju da savetovana terapija ne dovodi do povlačenja simptoma, ili ukoliko pored terapije dođe do pogoršanja zdravstvenog stanja, lekar će promeniti dozu leka ili vrstu leka. U slučaju da dođe do naglog pogoršnja simptoma, možda će biti potrebno bolničko lečenje. Tokom hospitalizacije pacijenti mogu dobijati dodatnu terapiju ili kiseonik preko maske/cevčice koja se postavlja u nos.

Hirurške procedure i ugradnja medicinskih uređaja

Ukoliko je uzrok srčane slabosti zapušen krvni sud koji ishranjuje srce ili srčana mana, lekar će savetovati hirurško lečenje ovih stanja.

• Bajpas operacija koronarnih arterija (CABG) se može savetovati ukoliko su koronarne arterije koje ishranjuju srce teško zapušene. Tada se ovo zapušenje “premošćuje” zdravim krvnim sudom koji je uzet sa noge, ruke ili grudnog koša.
• Popravka ili zamena srčanih zalistaka.
• Implantabilni kardioverter-defibrilator (ICDs) se savetuje bolesnicima sa težom formom srčane slabosti. Ovaj uređaj je sličan pejsmejkeru i postavlja se ispod kože grudnog koša. ICD neprestano prati ritam srčanog rada. Ukoliko se pojave ozbiljni poremećaji u srčanom ritmu, ICD šalje jednu vrstu elektrošoka kojim prekida opasnu aritmiju i vraća srce u normalan ritam.
• Resinhronizaciona terapija (CRT, odnosno biventrikularni pejsing) je terapija za osobe kod kojih leva i desna komora srca ne rade ujednačeno (ne pumpaju krv sinhrono).
• Uređaj za mehaničku cirkulatornu potporu (VAD, Ventricular Assist Device) pomaže komorama da pumpaju krv u ostatak tela. VAD se može postaviti u jednu ili obe srčane komore, ali se najčešće implantira u levu komoru. Ovaj uređaj može biti prelazna terapija za pacijente koji čekaju na transplantaciju srca. U nekim slučajevima VAD može biti i trajna terapija.
• Transplantacija srca je terapijska opcija za pacijente kod kojih lekovi, uređaji i hirurške intervencije ne dovode do poboljšanja. Tim doktora odlučuje da li je pacijent kandidat za bezbednu i efikasnu transplantaciju srca zdravim srcem donora.