Miokarditis predstavlja upalu srčanog mišića, miokarda. Kada se javi zapaljenje srčanog mišića, tada srce može slabije da radi i slabije da pumpa krv. Istovremeno, zapaljenje može da remeti normalno prenošenje električnih signala kroz srce što za posledicu može imati nepravilnosti u srčanom radu (aritmije). Najčešći simptomi miokarditisa su bol u grudima, zamor, kratak dah i brz ili nepravilan rad srca.

Najčešći uzrok miokarditisa je virusna infekcija na koju miokard reaguje zapaljenjem. Drugi uzroci miokarditisa mogu biti opšta (sistemska) zapaljenska stanja, kao što su autoimunske bolesti.

Ne postoji specifičan lek protiv miokarditisa. U terapiji se koriste brojni lekovi koji mogu ublažiti simptome i delovati na uzrok miokarditisa. Teške forme miokarditisa mogu zahtevati ugradnju uređaja koji pomažu srčani rad ili sprečavaju nepravilan srčani rad (aritmije).

Simptomi

Simptomi miokarditisa se mogu razlikovati od osobe do osobe. Ponekad miokarditis ne mora davati nikakve simptome ili su simptomi blagi, dok u drugim situacijama tegobe mogu biti veoma izražene. Dalje, simptomi miokarditisa se mogu javiti naglo, kada je uzrok najčešće virusna infekcija, i isto tako naglo se povući. U nekim slučajevima se simptomi miokarditisa pojavljuju postepeno i duže traju.

Najčešći simptomi miokarditisa su:

• Bol u grudima
• Zamor
• Brz ili nepravilan rad srca (aritmija)
• Simptomi nalik gripu, kao što su glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, povišena telesna temperatura, suvo grlo
• Oticanje nogu
• Kratak dah (pri naporu ili mirovanju)
• Nesvestica

Kada se javiti lekaru? U slučaju pojave simptoma miokarditisa javiti se lekaru. Ukoliko se javi bol u grudima, hitno se obratiti za lekarsku pomoć jer može ukazivati na srčani udar. Lekar može tražiti dalje analize i testove kako bi se postavila tačna dijagnoza i započelo sa lečenjem.

Uzrok

Uzrok miokarditisa može biti infekcija, pojedini lekovi ili se miokarditis može javiti u sklopu opšteg, sistemskog zapaljenja. Često uzrok miokarditisa ostane neotkriven.

Mogući uzroci miokarditisa su:

• Virusi. Brojni virusi su mogući uzročnici miokarditisa, uključujući enteroviruse (Coxsackie – koksaki virus), adenoviruse, parvovirus, humani herpes virus B, SARS-CoV-2 (uzročnik COVID-19), ehovirusi, herpes simplex virus, HIV virus i dr.
• Bakterije poput streptokoka, stafilokoka, uzročnika difterije i lajmske bolesti takođe mogu dovesti do miokarditisa.
• Paraziti toksoplazma i tripanozoma mogu biti uzročnici miokarditisa.
• Gljivice kao što su kandida i aspergilus, mogu dovesti do miokarditisa, posebno kod ljudi sa oslabljenim imunitetom.
• Pojedini lekovi kod određenih ljudi mogu dovesti do miokarditisa: antibiotici penicilin i sulfonamidi, pojedini lekovi koji se koriste u terapiji epilepsije, malignih bolesti i dr.
• Toksini poput ugljen-monoksida, olova i dr.
• Zapaljenske (imunološke) bolesti koje mogu oštetiti brojne organe, uključujući i srce: sistemski lupus, reumatoidni artritis, sarkoidoza, gigantocelularni arteritis, Takajašu arteritis i dr.

Komplikacije

Miokarditis najčešće prolazi bez ikakavih posledica. Međutim, teške forme miokarditisa mogu trajno oštetiti srčani mišić.

Moguće komplikacije miokarditisa su:

• Popuštanje srca (srčana slabost, srčana insuficijencija). Nelečeni miokarditis može oštetiti srčani mišić koji ne uspeva da punom snagom šalje krv ka ostatku tela.
• Srčani udar ili moždani udar. U slučaju da srce slabije pumpa krv, krv sporije protiče i zadržava se u srcu, čime se povećava rizik da se u srcu formira krvni ugrušak. Ukoliko se krvni ugrušak otkine i stigne do arterije koja ishranjuje mozak, može zapušiti neku od arterija i dovesti do moždanog udara. Srčani udar nastaje ukoliko krvni ugrušak zapuši jednu od arterija koje ishranjuju srce (koronarnu arteriju).
• Brz ili nepravilan srčani rad (aritmije) može biti posledica miokarditisa i oštećenog srčanog mišića.
• Pojedine ozbiljne aritmije mogu dovesti do zaustavljanja srčanog rada (iznenadna srčana smrt). Ovo stanje je smrtonosno ukoliko se odmah ne leči.

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze miokarditisa otežavaju nespecifični simptomi koji se sreću kod brojnih srčanih, ali i ne-srčanih oboljenja. Zbog toga je važno obratiti se lekaru kada se pojave simptomi koji odgovaraju miokarditisu. Pregled lekara – kardiologa počinje razgovorom sa pacijentom, odnosno anamnezom o trenutnim i dosadašnjim tegobama, nakon čega sledi detaljan fizikalni pregled. Lekar može preporučiti dodatne testove i analize kako bi se potvrdila ili isključila dijagnoza miokarditisa:

• Laboratorijske analize krvi se rade kako bi proverila vrednost proteina povezanih sa oštećenjem srčanog mišića (troponin), proverili pokazatelji zapaljenja (povišene vrednosti leukocita u krvi, ubrzana sedimentacija), postojanje antitela (kod pojedinih imunološki posredovanih miokarditisa).
• EKG (elektrokardiogram) zapis može pomoći u otkrivanju nepravilnog srčanog rada (aritmija).
• Renden grudnog koša pokazuje veličinu i oblik srca i pluća. Može pokazati da li postoji tečnost oko srca (izliv), da li je uvećano srce i dr.
• Magnetna rezonanca srca (NMR) daje detaljnije podatke o veličini, obliku i strukturi srca, pri čemu se mogu videti znaci zapaljenja srčanog mišića.
• Ultrazvuk srca (ehokardiografija) je bezbolna metoda gde lekar koristi sondu koja emituje ultrazvučne talase kako bi se vizualizovale strukture srca. Ovim pregledom se procenjuje veličina i pokretljivost srca, kao i protok krvi kroz srčane šupljine.
• Kateterizacija srca i biopsija srčanog mišića. Tokom ovog pregleda se tanka cev (kateter) postavlja u krvni sud u ruci ili preponi, a zatim dovodi do krvnih sudova koji ishranjuju srce (koronarne arterije). Tokom kateterizacije srca se u koronarne arterije ubrizgava boja (kontrast) koja se može videti primenom rengden (X) zraka. Na taj način se mogu uočiti suženja na koronarnim krvnim sudovima, tačna lokalizacija i broj suženja. Tokom ove procedure je moguće uzeti mali uzorak mišićnog tkiva (biopsija), koji se šalje na dalje ispitivanje kako bi se ustanovilo da li postoji zapaljenje. Uzimanje biopsije srca se ne radi rutinski, već u posebno definisanim slučajevima.

Lečenje

Ne postoji specifičan lek za terapiju miokarditisa. Kod velikog broja pacijenata dolazi do potpunog povlačenja simptoma (sa ili bez lečenja). Međutim, lekar može savetovati lekove koji će ublažiti simptome ili delovati na uzrok miokarditisa, kada je to moguće.

Pored obaveznog mirovanja, lekar može savetovati sledeću terapiju:

• Lekovi koji smanjuju zapaljenje (antiinflamatorni lekovi) poput kortikosteroida daju se kod posebnih vrsta miokarditisa, kada je potrebno utišati imunski odgovor i smanjiti zapaljenje.
• Lekovi za srce se daju kako bi se smanjili ili povukli simptomi poput srčane slabosti ili aritmija. Sa tim ciljem se mogu dati ACE inhibitori ili blokatori angiotenzinskih receptora (ARBs), lekovi za eliminaciju viška tešnosti (diuretici), beta blokatori, antiaritmijski lekovi, kao i lekovi za razređivanje krvi (antikoagulansi).
• Lekovi za terapiju hroničnih stanja. Ukoliko je uzrok miokarditisa oboljenje koje dovodi do opšteg zapaljenja u organizmu (kao što je to lupus), tada lečenje ove bolesti može pomoći u smanjenju zapaljenja srca.

Pojedini pacijenti će dobijati terapiju nekoliko nedelja ili meseci, uz potpuno povlačenje simptoma i uspostavljanje normalnog srčanog rada. Pacijentima sa trajnim oštećenjem srca će verovatno biti potebna doživotna terapija.

Kod težih oblika miokarditisa može biti potrebno intenzivnije lečenje. Pojava ozbiljnih aritmija može zahtevati ugradnju uređaja koji zamenjuje pokretačke ćelije srca (pejsmejker) ili uređaja koji detektuje ozbiljne poremećaje ritma i zaustavlja ih (implantabilni kardioverter-defibrilator, ICD). Ukoliko miokarditis u velikoj meri oslabi funkciju srca, moguća je ugradnja uređaja koji pomaže rad oslabljenog srca (mehanička potpora komorama, VAD – ventricular assisted device) ili je u najtežim situacijama indikovana transplantacija srca.