Pleuralni izliv predstavlja stanje kada se veća količina tečnosti nakuplja između dva lista plućne maramice (pleure). Često ne mora da daje nikakve simptome, ali velika količina nakupljene tečnosti može značajno otežavati disanje. Dijagnoza se najčešće postavlja prilikom lekarskog pregleda i rendgenom grudnog koša. Pleuralni izliv se može javiti usled različitih uzroka, kao što su srčana slabost, upala pluća, maligne bolesti i dr. Zbog toga uzrok pleuralnog izliva određuje kako će se on lečiti.

Šta je pleura?

Pleura ili plućna maramica je tanka opna koja okružuje pluća i sastoji iz dva lista. Unutrašnji (visceralni) list pleure direktno leži na plućnom tkivu, dok je spoljašnji list pleure uz zid grudnog koša. Međutim, između ta dva lista plućne maramice postoji uzan prostor u kome se normalno nalazi mala količina pleuralne tečnosti (10 – 20 ml). Ova tečnost olakšava pokrete pluća i smanjuje trenje između dva lista pleure.

Međutim, kada postoji preko 20 mL pleuralne tečnosti – takvo stanje se naziva pleuralni izliv. Ukoliko se višak tečnosti javi oko jednog plućnog krila – kažemo da je pleuralni izliv jednostran. Ukoliko okružuje oba plućna krila – onda je pleuralni izliv obostran.

Simptomi

Često pleuralni izliv ne daje nikakve simptome, te se sasvim slučajno otkrije na rendgen snimku grudnog koša koji je urađen nekim drugim povodom.

Ukoliko se jave simptomi, kažemo da nisu specifični jer se javljaju i kod drugih srčanih i plućnih oboljenja. U pitanju su najčešće:

• Bol u grudima
• Suv, neproduktivan kašalj
• Kratak dah ili otežano disanje (dispnea)
• Otežano disanje koje postaje lakše kada osoba sedi ili stoji (ortopnea)

Težina simptoma zavisi od količine pleuralnog izliva, brzine kojom se tečnost stvara i postojećeg uzroka.

Kada se javiti lekaru? U slučaju pojave bola u grudima ili otežanog disanja hitno se javiti lekaru. Kako se ove tegobe javljaju i kod drugih bolesti (npr. kod angine pektoris, srčanog udara, embolije pluća i dr.), lekar će pregledom i daljim analizama postaviti dijagnozu i započeti terapiju.

Uzroci

Pleuralni izliv se relativno često javlja i to usled potpuno različitih uzroka. Tečnost pleuralnog izliva može biti vodenasta sa veoma malom količinom proteina kada se naziva transudat. Ukoliko pleuralni izliv sadrži veću količinu proteina naziva se eksudat. Ove dve kategorije mogu pomoći lekarima da ustanove koji je uzrok pleuralnog izliva.

Najčešći uzroci pleuralnog izliva su:

• Srčana slabost
• Upala pluća (pneumonija), embolija pluća
• Maligna bolest (karcinom pluća, dojke, jajnika, limfom i dr.), primena zračne terapije
• Nakon operacija (kardiohirurških, abodminalnih i dr.)
• Ciroza jetre
• Tuberkuloza
• Autoimunsko oboljenje
• Pojedini lekovi, i drugi.

Dijagnoza

Lekar će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju, faktorima rizika, postojanju drugih oboljenja (srčanih, plućnih, malignih…) i nakon toga Vas pregledati.Oslabljen ili izmenjen disajni zvuk prilikom auskultacije pluća može ukazivati na postojanje pleuralnog izliva ili zapaljenja plućnih maramica.

U cilju postavljanja dijagnoze pleuralnog izliva, lekar može tražiti neke od sledećih dopunskih testova:

• Rendgen grudnog koša, kada se najčešće jasno može videti da li postoji pluralni izliv sa jedne strane ili obostrano
• Ultrazvuk grudnog koša
• Kompjuterizovana tomografija (CT) grudnog koša
• Laboratorijske analize, kao npr. markeri zapaljenja, pokazatelji srčane slabosti, tumor markeri i dr.
• Torakocenteza
• Analiza pleuralne tečnosti dobijene torakocentezom

Torakocenteza predstavlja intervenciju kada lekar ulazi iglom u pleuralni prostor i uzima uzorke pleuralne tečnosti. Ova tečnost se dalje može poslati na različite analize (biohemijske, mikrobiološke i citološke) kako bi se ustanovila vrsta pleuralnog izliva (transudat ili eksudat) i razjasnio uzrok pleuralnog izliva. Takođe, tokom torakocenteze se može ispustiti (drenirati) određena količina pleuralne tečnosti. Nakon drenaže pleuralnog izliva pacijent veoma brzo oseti olakšanje i smanjenje simptoma.

Lečenje

Lečenje podrazumeva pronalaženje i lečenje uzroka koji je doveo do pleuralnog izliva.

• Ukoliko postoji upala pluća (pneumonija), sa lečenjem upale pluća i primenom antibiotika će najčešće doći i do povlačenja (resorpcije) pleuralnog izliva.
• Ukoliko se pleuralni izliv javi u sklopu srčanog popuštanja, primena lekova za izmokravanje (diuretika) će pomoći u povlačenju pleuralnog izliva.
• Ako je u pitanju pleuralni izliv u sklopu maligne bolesti, lekar-onkolog će savetovati adekvatnu terapiju (hemioterapija, zračenje) koje će pomoći u lečenju osnovne bolesti i uticati na povlačenje pleuralnog izliva.
• Ukoliko je u pitanju veća količina pleuralnog izliva koji otežava disanje, možda će biti potrebna evakuacija (drenaža) viška tečnosti torakocentezom ili kroz otvor na grudnom košu.
• Za pojedine pacijente kod kojih se, i pored drenaže, pleuralna tečnost ponovo stvara u većoj količini, postoji opcija davanja posebnog leka u pleuralnu šupljinu. Ovaj lek (tzv. sklerozirajući agens) dovodi do namernog stvaranja neke vrste ožiljka na plućnoj maramici, kako bi se smanjilo i ograničilo stvarane pleuralne tečnosti.
• U pojedinim slučajevima lekar može savetovati hirurško lečenje, bilo minimalno-invazivnim pristupom ili klasičnom, otvorenom hirurgijom.