Aneurizma aorte predstavlja proširenje aorte, glavne arterije našeg tela. Aorta polazi iz srca i nosi krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama do svih ćelija našeg tela. Aorta je dugačak krvni sud koji prvo prolazi kroz grudnu duplju a zatim kroz stomak. Kako se proširenje može javiti na bilo kom delu aorte, postoji podela na aneurizme grudne (torakalne) aorte i aneurizme trbušne (abdominalne, stomačne) aorte.

Proširenje zida aorte može, ali ne mora davati simptome. Međutim, veliko proširenje aorte praćeno je istanjenjem zida aorte. U tako istanjenom zidu se može javiti procep ili može doći do pucanja zida aorte, što predstavlja stanje koje je opasno po život. Zbog toga je izuzetno važno na vreme prepoznati, pratiti i lečiti ovu bolest.

Simptomi

Simptomi aneurizme grudne i trbušne aorte se često razlikuju. Zajedničko je što se u početku aneurizma aorte najčešće polako uvećava ne dajući nikakve simptome, što otežava rano dijagnostikovanje. Isto tako, pojedine aneurizme ostaju male i ne pokazuju rast, dok se u drugim slučajevima aneurizme mogu brzo širiti. Ovo je razlog što će lekar u pojedinim slučajevima insistirati na redovnim kontrolama i praćenju.

Simptomi aneurizme grudne (torakalne) aorte mogu biti:

• Bol u leđima
• Osetljivost ili bol u grudima
• Kašalj
• Promuklost

Simptomi aneurizme trbušne (abdominalne) aorte mogu biti:

• Dubok bol u predelu stomaka
• Osećaj pulsiranja u predelu stomaka
• Bol u leđima

Većina ljudi sa aneurizmom aorte nema simptome dok ne dođe do značajnog proširenja aorte ili se javi neka od komplikacija poput disekcije ili rupture aorte. Istanjen i oslabljen zid proširene aorte skloniji je raslojavanju. Tada se između slojeva zida formira nova šupljina u koju može ući krv. Ovakvo stanje se zove disekcija aorte.

Još jedna životno-ugrožavajuća komplikacija aneurizme aorte jeste ruptura (pucanje) oslabljenog i istanjenog aneurizmatskog zida aorte. Ruptura dovodi do ozbiljnog krvarenja i mogućeg smrtnog ishoda ukoliko se hitno ne leči.

Simptomi rupture ili disekcije aorte podrazumevaju:

• Iznenadan, oštar bol u gornjem delu leđa koji se širi naniže
• Bol u grudima, vratu, vilici ili rukama
• Nizak krvni pritisak, brz puls
• Teškoće sa disanjem
• Gubitak svesti

Kada se javiti lekaru? Kod pojave bola u grudima, uvek je potrebno javiti se lekaru koji će ustanoviti uzrok bola.

Uzroci

Aneurizma se može javiti u bilo kom delu aorte. Međutim, češće se javljaju i dijagnostikuju aneurizme trbušne aorte. Postoje uzročnici koji su zajednički za aneurizme grudne i trbušne aorte, ali i specifični uzročnici za svaki tip aneurizme.

• Ateroskleroza može biti u osnovi nastanka aneurizme i torakalne i abdominalne aorte. Kod ateroskleroze dolazi do nakupljanja naslaga masnoća u zidu krvnog suda, usled čega krvni sud postaje krući, manje savitiljiv i užeg lumena. Pritisak na krvni sud (izražen kod pacijenata sa visokim krvnim pritiskom) čini da aorta postaje slabija, a njen zid skloniji proširenju.
• Visok krvni pritisak (hipertenzija) može oštetiti i oslabiti zid aorte.
• Zapaljenja krvnog suda. U slučaju aneurizme torakalne aorte, uzroci mogu biti gigantocelularni arteritis i Takayasu arteritis. Kod aneurizme abdominalne aorte retki uzročnici mogu biti bakterijske ili gljivične infekcije.
• Traumatska povreda može dovesti do pojave aneurizme aorte.
• Nasledni poremećaji, poput Marfanovog sindroma, mogu biti uzrok slabljenja zida torakalne aorte i razvoja aneurizme.
• Izmenjen zalistak aorte. Normalno se na prelasku između leve srčane komore i aorte nalazi aortni zalistak. On sprečava da se krv kreće unazad ka srcu. Normalno aortni zalistak ima tri listića. Međutim, uočeno je da osobe rođene sa dva listića aortnog zaliska (tzv. bikuspidni zalistak) imaju veći rizik od nastanka aneurizme torakalne aorte.

Faktori rizika

Faktori koji povećavaju šansu da će se javiti aneurizma aorte su:

• Starost. Na ovaj faktor ne možemo uticati, jer je poznato da se aneurizma aorte češće javlja kod osoba starosti 65 i više godina.
• Pušenje oštećuje zid krvog suda i značajno povećava rizik od aneurizme aorte.
• Visok krvni pritisak (hipertenzija) oštećuje krvne sudove u telu, povećavajući rizik od aneurizme.
• Ateroskleroza sa formiranjem masnih naslaga u zidu aorte, oštećuje zid krvnog suda i povećava rizik od aneurizme.
• Pojava aneurizme aorte kod bliskih rođaka(tzv. porodično opterećenje).
• Nasledni faktori, poput Marfanovog sindroma ili sličnih stanja, povećavaju rizik od pojave aneurizme aorte.
• Dvolisni (bikuspidni) aortni zalistak.
• Muški pol. Aneurizma trbušne aorte se češće javlja kod muškaraca nego kod žena.

Komplikacije

• Disekcija aorte predstavlja raslojavanje zida aorte u koje može ući krv.
• Ruptura predstavlja pucanje zida aorte praćeno životno-ugrožavajućim unutrašnjim krvarenjem.
• Tromboza može biti još jedna komplikacija aneurizme aorte. Naime, u proširenom delu krvnog suda se može formirati krvni ugrušak. Taj krvni ugrušak se može otkinuti od zida aneurizme i vođen krvnom strujom, zaustaviti u nekom krvnom sudu koji je uži od dimenzija krvnog ugruška. Rezultat je zaustavljanje protoka krvi u tom krvnom sudu, a simptomi variraju u odnosu na to koji je krvni sud zapušen.

Dijagnoza

Neretko se aneurizma aorte otkriva slučajno tokom sistematskog pregleda, ili ukoliko se uradi “snimanje” (ultrazvuk, skener i slično) zbog nekog drugog uzroka.

Lekar – vaskularni hirurg će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju, faktorima rizika i pojavi sličnih oboljenja u porodici, i nakon toga Vas detaljno pregledati. U cilju postavljanja dijagnoze može tražiti neke od dopunskih testova. U slučaju da posumnja na aneurizmu grudne (torakalne) aorte, lekar može zatražiti sledeće testove:

• Ultrazvuk srca (ehokardiografija) daje informacije o stanju početnog dela aorte, kao i o strukturi i funkciji srca. Ehokardiografija je potpuno bezbolan i neinvazivni test tokom kog lekar koristi sondu koja emituje ultrazvučne talase, čime se dobija slika i stiče uvid o pokretljivosti i očuvanosti struktura srca.
• CT (skener) grudnog košadaje detaljnije informacije o veličini i obliku aneurizme. U slučaju da je potrebno detaljnije sagledati krvne sudove, može se pre snimanja intravenski dati kontrast.
• Magnetna rezonanca srca.

Kod postavljanja dijagnoze aneurizme trbušne (abdominalne) aorte, lekar može zatražiti sledeće dodatne testove:

• Ultrazvuk stomaka (abdomena). Ovom neinvazivnom i bezbolnom metodom moguće je analizirati dimenzije abdominalne aorte i protok krvi.
• CT (skener) abdomena daje dodatne informacije o veličini i obliku aneurizme.
• Magnetna rezonanca abdomena.

Lečenje

Glavni cilj lečenja aneurizme aorte jeste da se spreči njeno pucanje (ruptura). Lečenje zavisi od veličine aneurizme i brzine njenog rasta. Tako se velike aneurizme, kao i aneurizme koje brzo rastu, najčešće leče hirurški.

Lečenje aneurizme aorte podrazumeva:

• Redovne lekarske kontrole. Ukoliko je aneurizma aorte mala, lekar može savetovati kontrolne preglede i ponovljena snimanja (ultrazvuk, skener) kako bi se pratilo da li se aneurizma uvećava i kojom brzinom. Koliko često će se zakazivati kontrolni pregledi, ponovo zavisi od uzroka, veličine i brzine rasta aneurizme.
• Lekovi
• Hirurško lečenje

Lekovi. Ne postoje lekovi koji specifično deluju na aneurizmu aorte, niti lekovi koji se mogu davati da ne dođe do razvoja aneurizme. Međutim, lekar može savetovati lekove za pridružena stanja koja povećavaju rizik od rasta i uvećanja aneurizme.
Tako će u slučaju visokog krvnog pritiska(hipertenzije) lekar savetovati antihipertenzivnu terapiju (ACE inhibitore, blokatore angiotenzinskih receptora, beta blokatore i druge lekove). U slučaju postojanja povišenih vrednosti masnoća u krvi, lekar će pored pravilne ishrane, po potrebi savetovati i lekove poput statina. Lečenjem ovih zdravstvenih stanja, smanjuje se i rizik od komplikacija aneurizme aorte.

Hirurško lečenje se savetuje kod postojanja većih aneurizmi, kod aneurizmi koje brzo rastu, kada postoji rizik od disekcije ili rupture aneurizme, ili ukoliko je već došlo do ovih komplikacija. Vrsta hirurške intervencije zavisi od veličine i lokalizacije aneurizme, starosti i opšteg zdravstvenog stanja bolesnika. Najčešće se pacijenti leče klasičnom, tzv. otvorenom hirurgijom kada se uklanja prošireni i oštećeni deo aorte i zamenjuje veštačkim materijalom (graftom) u obliku cevi. Graft se zašije na mesto isečene aorte.

Pojedini pacijenti mogu biti kandidati za endovaskularno lečenje. Tom prilikom se ne otvara grudni koš pacijenta, već se tanka, savitljiva cev (kateter) ubacuje u krvni sud prepone i dovodi do aorte. Preko vrha katetera se postavlja mrežasta cev (graft) koji se proširi i ojača oslabljeni zid aorte. Na taj način se sprečava pucanje aneurizme aorte. Nakon ove intervencije se pacijenti brže oporavljaju. Međutim, nisu svi bolesnici sa aneurizmom aorte pogodni za endovaskularno lečenje.

Prevencija

Saveti koji važe za sprečavanje svih kardiovaskularnih oboljenja (angina pectoris, infarkt miokarda, suženje karotidne arterije, pojava moždanog udara i sl), važe i u prevenciji aneurizme aorte.

• Prestanak pušenja.
• Zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, uz unos piletine, ribe, mlečnih proizvoda sa malim sadržajem masti, izbegavanje unosa zasićenih masti i soli.
• Kontrola vrednosti krvnog pritiska i masnoća u krvi.
• Redovna fizička aktivnost. Ukoliko već imate aneurizmu aorte, posavetujte se sa lekarom koja vrsta fizičke aktivnosti je najbolja za Vas, u kom intenzitetu i koliko često.