Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) predstavlja plućno oboljenje gde postoji otežan prolazak vazduha u pluća i iz pluća. Medicinski naziv za otežan protok vazduha je opstrukcija, a javlja se zbog iritacije, zapaljenja i otoka disajnih puteva, kao i prekomernog stvaranja sluzi (šlajma). Pacijenti sa HOBP se najčešće žale na poteškoće sa disanjem i kratak dah, naročito pri fizičkom naporu, kao i na drugotrajno kašljanje sa iskašljavanjem uz prateći zvuk zviždanja prilikom disanja (vizing).

Nastanak HOBP se najčešće povezuje sa dugotrajnim pušenjem, ali i izlaganju različitim isparenjima, dimu i prašini. Ove štetne materije tokom dužeg vremena dovode do iritacije i zapaljenja disajnih puteva. Dva najčešća tipa HOBP su hronični bronhitis i emfizem.

Iako se tegobe HOBP vremenom mogu pogoršavati, sa adekvatnim lečenjem i izbegavanjem faktora rizika (prvenstveno pušenja) većina ljudi može da kontroliše simptome i poboljša kvalitet života. Dobro lečenje takođe može smanjiti rizik od drugih stanja povezanih sa HOBP, kao što su oboljenja srca i karcinom pluća.

Simptomi

U ranom toku bolesti HOBP ne mora davati simptome i često se ne prepoznaje. Tegobe se najčešće pojavljuju i pogoršavaju kako bolest napreduje, naročito ako se nastavi sa pušenjem ili izlaganjem drugim štetnim materijama koje se udišu.

Najčešći simptomi HOBP su:

• Nedostatak vazduha i otežano disanje. Ove tegobe se na početku bolesti javljaju pri fizičkoj aktivnosti, ali kako bolest napreduje nedostatak vazduha se može javiti i pri manjoj fizičkoj aktivnosti, pa i pri minimalnom naporu i svakodnevnim aktivnostima.
• Uporan kašalj, čest praćen iskašljavam sluzi (šlajma).
• Čujno zviždanje (vizing) prilikom disanja
• Česte respiratorne infekcije (prehlada, upala pluća – pneumonija, grip)
• Zamaranje

Tegobe pacijenata sa HOBP mogu varirati od dana do dana; jednog dana mogu više kašljati nego prethodnog, dok nekog od narednih dana mogu imati izraženiji osećaj nedostatka vazduha. Te varijacije u simptomima su uobičajene kada je reč o dugotrajnoj bolesti kakva je HOBP. Međutim, postoje naleti kada simptomi postanu značajno teži nego u slučaju navedenih varijacija od dana do dana. Ovakve epizode pogoršanja simptoma se zovu ezgacerbacije i mogu trajati nekoliko dana do nedelja. Do pogoršanja najčešće dovode okidači kao što su prehlada, infekcije disajnih puteva, hladan vazuh, zagađenje vazduha i dr. Tada pacijenti mogu da kašlju i/ili iskašljavaju više nego uobičajeno, da imaju izraženije probleme sa disanjem, stezanje u grudima, povišenu telesnu temperature i druge simptome.

Uzroci

Glavni uzrok HOBP jeste duvanski dim. Prema procenama oko 80-90% osoba sa HOBP su dugogodišnji pušači ili bivši pušači. Međutim, HOBP se javlja i kod osoba koje nisu pušači usled drugih faktora rizika kao što su udisanje različitih hemijski isparenja, dima i prašine. Sve te materije dovode do iritacije disajnih puteva, otoka sluznice i stvaranja veće količine sluzi što zajedno doprinosi otežanom protoku vazduha u plućima.

U osnovi HOBP leži oštećenje plućnog tkiva. U odnosu na to koji su disajni putevi oštećeni, razlikuju se dva glavna tipa HOBP: hronični bronhitis i emfizem. Oni se mogu naći i zajedno kod iste osobe, i mogu biti različite težine.

Kod hroničnog bronhitisa postoji zapaljenje disajnih cevi (bronhija) koje su otečene i sužene, uz dodatno stvaranje sluzi. Zbog toga se smanjuje otvor kroz koji vazduh normalno ulazi i izlazi iz pluća. Osobe sa hroničnim bronhitisom pokušavaju da se oslobode viška sluzi dugotrajnim kašljanjem, koji je glavna karakteristika hroničnog bronhitisa. Da bi se postavila dijagnoza hroničnog bronhitisa potrebno je da kašalj traje barem tri meseca godišnje u dve uzastopne godine.

Drugi oblik HOBP jeste emfizem. U plućima se dešava razmena gasova tako što kiseonik iz disajnih puteva prelazi u krv, a ugljen dioksid ide u suprotnom smeru – iz krvi u disajne puteve kao bi se izdahnuo. Razmena gasova se dešava samo na nivou najsitnijih delova pluća koji imaju oblik loptica i nazivaju se alveole. Oko alveola se nalaze brojni krvni sudovi, a razmenu gasova dodatno olakšava veoma tanak zid alveola. Zbog toga kiseonik i ugljen dioksid sa lakoćom prelaze iz krvi u disajne puteve, i obrnuto. Kod emfizema se javlja uništavanje zidova alveola čime se sitni disajni prostori spajaju u veće prostore ispunjene vazduhom. Problem je što sada alveole imaju manju površinu koja se može koristiti za razmenu kiseonika i ugljen dioksida. Istovremeno, vazduh ostaje zarobljen u većim disajnim prostorima koji nastaju spajanjem alveola.

Komplikacije

HOBP mogu pratiti različite komplikacije, češće kod pacijenata koji se ne leče i kod kojih je bolest napredovala.

Tako osobe sa HOBP češće imaju respiratorne infekcije, kao što su prehlada, grip i upala pluća (pneumonija). Pojava respiratornih infekcija dodatno otežava disanje i pogoršava simptome ovih bolesnika.

Osobe sa HOBP imaju veći rizik od razvoja karcinoma pluća.

HOBP može dovesti do porasta krvnog pritiska u plućnim arterijama. Ovo stanje se zove plućna hipertenzija.

Faktori rizika i prevencija

Uzroci HOBP su istovremeno i faktori rizika ovog oboljenja. Najveći faktor rizika je duvanski dim, bilo da je reč o aktivnim pušačima ili pasivnom pušenju. Rizik od HOBP je veći što osoba duže puši i što više cigareta konzumira. Zbog toga je glavna prevencija HOBP – prestanak pušenja. Međutim, to je često lakše reći nego učiniti. Savetuje se razgovor sa lekarom o mogućim opcijama za odvikavanje od pušenja.

Različiti iritansi na radnom mestu mogu biti faktor rizika za nastanak HOBP. To su razna isparenja, dim i prašina na radnom mestu. Međutim, pravilnim korišćenjem zaštitne opreme moguće je i ovaj faktor rizika svesti na minimum.

Dijagnoza

Dijagnozu HOBP otežavaju dve činjenice: (1) da se simptomi HOBP javljaju i kod drugih plućnih oboljenja, te kažemo da su nespecifični, i (2) da simptomi često nisu prisutni ili primetni dok bolest ne napreduje.

Lekar će Vam postaviti pitanja o tegobama, faktorima rizika (pušenju, izlaganju štetnim isparenjima ili dimu), postojanju drugih oboljenja i nakon toga Vas pregledati. Posebnu pažnju će posvetiti slušanju (auskultaciji) pluća pomoću stetoskopa. Nalaz zvuka zviždanja (vizinga) prilikom disanja ukazuje da postoji otežan protok vazduha kroz disajne puteve.

Lekar može savetovati dodatne testove koji će olakšati dijagnozu HOBP.

• Laboratorijske analize krvi ne potvrđuju da je reč baš o HOBP, ali su važne da isključe druga oboljenja i daju smernice o opštem stanju pacijenta.
• Spirometrija je jedan od testova plućne funkcije veoma koristan pri dijagnostikovanju HOBP. Tokom ovog pregleda lekar će Vas zamoliti da nakon maksimalnog udaha, najbrže i najsnažnije izdahnete vazduh preko cevi koja je povezana sa jednom mašinom. Ta mašina meri koliko vazduha može da stane u pluća i koliko brzo se vazduh kreće iz pluća. Spirometrija pokazuje koliko je otežan protok vazduha.
• Bronhodilatatorni („ventolinski“) test podrazumeva da se spirometrija radi pre i posle inhalacije leka koji opušta disajne puteve (bronhodilatator).
• Rendgen grudnog koša i skener (CT) grudnog koša su imidžing metode koje omogućavaju da se uoče promene na plućima kod HOBP, ali i isključe druge plućne bolesti.
• Pulsna oksimetrija predstavlja jednostavno određivanje količine kiseonika u krvi. Tom prilikom se postavlja mali uređaj na prst pacijenta koji procenjuje koliko je krv zasićena kiseonikom, odnosno meri saturaciju krvi kiseonikom.

Lečenje

Lečenje HOBP zavisi od težine simptoma i koliko se često javljaju izražena pogoršanja bolesti (tzv. egzacerbacije). Uspešna terapija može da kontroliše simptome, uspori napredovanje bolesti, smanji rizik od komplikacija i poboljša kvalitet života pacijenta.

Prvi savet koji će lekar dati pacijentu sa HOBP jeste da prestane sa pušenjem. Ovo će značajno pomoći da bolest ne napreduje i da se simptomi umire. Međutim, to može biti lakše reći nego u tome uspeti. Posavetujte se sa lekarom oko postojećih opcija za odvikavanje od pušenja.

Lekovi. Postoji nekoliko vrsta lekova koji se koriste u lečenju HOBP. Lekovi se mogu davati pomoću pumpice (inhalerima) i u formi tableta. U zavisnosti od težine simptoma i pojave pogoršanja, lekovi se mogu uzimati po potrebi ili stalno.

Većina lekova za HOBP se daje preko tzv. pumpice (inhalera). To je mali aparat koji staje u šaku pacijenta i pomoću kog se lek direktno doprema u pluća pri udahu. Lekovi koji se daju preko pumpica su bronhodilatatori, inhalatorni kortikosteroidi ili kombinacija lekova.

Bronhodilatatori opuštaju mišiće disajnih puteva, olakšavaju disanje i smanjuju kašalj kod pacijenata sa HOBP. Ovi lekovi mogu imati kratko delovanje, kada se daju radi brzog popuštanja simptoma, a mogu imati duže delovanje. Inhalatorni kortikosteroidi ublažavaju zapaljenje disajnih puteva i pomažu u prevenciji pogoršanja HOBP. Postoje i inhaleri koji sadrže više od jedne vrste bronhodilatatora, ili mogu sadržati kombinaciju bronhodilatatora i inhalatornih kortikosteroida.

Oralni korikosteroidi su lekovi koji se daju u formi tableta i po pravilu su rezervisani za pacijente koji imaju ezgacerbaciju HOBP jer se daju kratko (npr. 3 – 5 dana). Primena ovih lekova je ograničena usled brojnih neželjenih efekata kada se daju duže nego što je preporučeno. Neželjeni efekti mogu biti: dobijanje na telesnoj težini, porast vrednosti šećera u krvi, povećan rizik od infekcija i dr.

Antibiotici se ne primenjuju rutinski kod pacijenata sa HOBP, već u slučajevima respiratornih infekcija. Akutni bronhitis, pneumonija i grip mogu pogoršati simptome HOBP.

Terapija kiseonikom podrazumeva primenu dodatnog kiseonika koji pacijent udiše preko maske ili plastične cevčice čiji se krajevi postavljaju u nozdrve, a zakačeni su za bocu sa kiseonikom. Pojedini ljudi sa HOBP koriste kiseonik samo tokom aktivnosti ilil tokom spavanja, dok u težim slučajevima kiseonik mora da se koristi sve vreme. Terapija kiseonikom može poboljšati kvalitet života i produžiti život ovim bolesnicima.

Plućna rehabilitacija podrazumeva program koji najčešće kombinuje zdravstvenu edukaciju, fizičko vežbanje, tehnike disanja i savete o ishrani. Ovaj tip rehabilitacije sprovode lekari različitih specijalnosti, praveći program rehabilitacije prema potrebama svakog pojedinca.

Vakcinacija protiv gripa i upale pluća smanjuje rizik od pogoršanja simptoma HOBP.

Hirurško lečenje je moguće kod pojedinih bolesnika kada lekovi ne pomažu u dovoljoj meri i koji ispunjavaju unapred zadate kriterijume. Hirurško lečenje podrazumeva hirurško smanjenje volumena pluća i transplantaciju pluća.