Kronova bolest predstavlja dugotrajnu zapaljensku bolest koja može zahvatiti bilo koji deo crevnog trakta. Međutim, najčešće se javlja na delu tankog creva (ileum) ili na uzlaznom delu debelog creva (kolona). Usled zapaljenja sluznice creva, pacijenti se uglavnom žale na bol u stomaku, dijareje, gubitak telesne težine i zamaranje.

Tačan razlog nastanka Kronove bolesti nije razjašnjen. Smatra se da su pojedine osobe podložnije da se kod njih javi ova bolest i da postoji prejak odgovor odbrambenog, imunskog sistema na neki faktor koji dovodi do zapaljenja creva.

Nažalost, lek za Kronovu bolest još uvek ne postoji. Međutim, rana dijagnoza, pridržavanje saveta o ishrani i načinu života uz lekove mogu smanjiti simptome i držati bolest pod kontrolom. Cilj je da pacijent što duže bude u „mirnom“ stadijumu bolesti bez simptoma (u tzv. remisiji).

Simptomi

Postoji nekoliko razloga koji otežavaju postavljanje dijagnoze Kronove bolesti.

Prvo, Kronova bolest se može javiti u bilo kom delu crevnog trakta – od usta do anusa, zbog čega su tegobe raznovrsne.

Drugo, zapaljenje sluznice može biti na jednom mestu. Isto tako, promene na crevima se mogu javiti na više mesta, odnosno „na preskoke“ između kojih postoji normalna sluznica, a može biti u vidu neprekidnog, kontinuiranog zapaljenja. Samim tim težina tegoba može da varira od blažih do veoma teških oblika.

Treće, bolest se u nekim slučajevima može pojaviti iznenada, ali se simptomi češće razvijaju postepeno.

I konačno, bolest može biti aktivna kada pacijenti osećaju tegobe, ali se takođe može utišati, tako da su tegobe minimalne ili ih pacijent ne oseća. Ovaj drugi period se stručno naziva remisija. Cilj lečenja Kronove bolesti jeste uvesti pacijenta u remisiju koja će trajati što duže.

S druge strane, postoje dva mesta u crevnom traktu koja su kod Kronove bolesti najčešće zahvaćena zapaljenjem: to je završni deo tankog creva (terminalni ileum) i uzlazni deo debelog creva (ushodni kolon). Upravo zbog toga se bolesnici najčešće žale na sledeće tegobe:

• Dijareja
• Umor
• Bolovi i grčevi u stomaku
• Povišena telesna temperatura
• Prisustvo krvi u stolici
• Zatvor (opstipacija)
• Smanjen apetit i gubitak telesne težine
• Afte u ustima
• Bol oko anusa

Moguće je i da se jave simptomi koji nisu povezani sa crevnim traktom, kao što su zapaljenje očiju, zglobova ili promene na koži.

Kada se javiti lekaru? Obratiti se lekaru ukoliko se jave promene u varenju/pražnjenju creva koje ne prolaze. Isto tako, sledeće tegobe se moraju shvatiti ozbiljno i zahtevaju javljanje lekaru – uporan bol u stomaku, krv u stolici, dijareja koja traje duže od dve nedelje, neobjašnjiv gubitak telesne težine i neobjašnjiv porast telesne temperature (febrilnost).

Uzroci

I pored brojnih istraživanja, još uvek nije poznat tačan uzrok Kronove bolesti. Postoji nekoliko pretpostavki, a moguće je da deluje i više uzroka istovremeno.

• Prejak odgovor imunskog sistema. Pretpostavlja se da kod određenih ljudi postoji previše jak odgovor imunskog sistema na neki faktor. Taj faktor može biti bakterija, virus ili neki drugi okidač iz spoljašnje sredine koji je za većinu ljudi bezopasan. Međutim, preosetljivost na taj faktor čini da ćelije imunskog sistema kod osoba sa Kronovom bolešću jako reaguju pokušavajući da se izbore sa tim faktorom. Jak zapaljenski odgovor oštećuje i zid creva.
• Porodična sklonost. Veća je verovatnoća da će se Kronova bolest javiti ukoliko ovu bolest ima neko od članova uže porodice. Međutim, većina ljudi sa Kronovom bolešću nemaju članove porodice sa istim oboljenjem.
• Pušenje se često dovodi u vezu sa Kronovom bolešću i njenim težim oblicima. Zbog toga se svim pacijentima sa Kronovom bolešću savetuje prekid pušenja.

Iako se Kronova bolest može dijagnostikovati u bilo kom starosnom dobu, najčešće se dijagnostikuje oko 30. godine starosti.

Komplikacije

Kronova bolest je dugotrajna i dugogodišnje zapaljenje creva povećava rizik od brojnih komplikacija. Neke od najčešćih su:

• Prekid prolaza kroz creva (intestinalna opstrukcija) predstavlja ozbiljnu komplikaciju. Zapaljenje sluznice creva može dovesti do stvaranja ožiljaka koji sužavaju otvor creva i zaustavljaju prolazak crevnog sadržaja. Kod pojedinih pacijenata se ovakva opstukcija creva mora hirurški rešavati - uklanjanjem tog dela creva i prespajanjem isečenih delova, ili proširivanjem suženog dela.
• Ulkus je medicinski termin za otvorenu ranu na sluznici. Kod Kronove bolesti, ulkus se može javiti na bilo kom delu crevnog trakta. Glavni problem kod ove komplikacije što je na mestu ulkusa zid creva istanjen, skloniji pucanju i izlivanju crevnog sadržaja u stomačnu duplju, što predstavlja životno-ugrožavajuće stanje.
• Fistula je takođe medicinski termin za kanal koji povezuje dva organa i koji normalno ne postoji kod ljudi. Fistula se može javiti između creva i kože, ili između creva i drugih organa. Najčešće se fistule javljaju u predelu anusa.
• Analna fisura predstavlja komplikaciju u vidu malog rascepa u tkivu koje pokriva anus ili u koži oko anusa. Ovakav rascep predstavlja pogodno mesto za razvoj infekcija.
• Komplikacija usled upornih dijareja, bolova i grčeva u stomaku može biti pothranjenost. Pacijenti mogu da izbegavaju unos hrane ili je apsorpcija hrane iz tankog creva otežana. Iz istog razloga je i anemija jedna od mogućih komplikacija.
• Veći rizik od tumora debelog creva. Iako većina pacijenata sa Kronovom bolešću neće razviti tumor debelog creva, ipak postoji rizik koji je veći nego kod osoba bez Kronove bolesti.

Dijagnoza

Postavljanje dijagnoze Kronove bolesti u nekim slučajevima može biti izazovno i teže zbog raznovrsnih simptoma i još važnije – što ne postoji jedan dijagnostički test da razreši dileme. Dijagnoza se postavlja korišćenjem različitih testova i metoda kojima se istovremeno isključuju druga oboljenja. Sa tim ciljem će se koristiti:

• Laboratorijske analize krvi mogu pokazati da li osoba ima anemiju, da li postoji zapaljenje itd. Analiza stolice (fecesa) može pokazati da li postoji krv u stolici, prisustvo nekih mikroogranizama (bakterija) i dr.
• Kolonoskopija omogućava pregled unutrašnjosti celog debelog creva i završnog dela tankog creva. Izvodi se kolonoskopom, endoskopskim instrumentom koji ima oblik dugačke savitljive cevi sa malom kamerom na vrhu i uvodi se kroz anus. Kamerom se mogu uočiti promene na sluznici creva, a istovremeno uzeti uzorci tkiva za dalju mikroskopsku analizu i potvrdu dijagnoze.
• Vizualizacione metode: kompjuterizovana tomografija (CT – skener), magnetna rezonanca (NMR).
• Gastroskopija omogućava pregled unutrašnjosti jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva. Izvodi se endoskopom koji se uvodi kroz usta. Endoskop je instrument koji ima oblik savitljive dugačke cevi sa malom kamerom na vrhu kojom se mogu uočiti promene. Kao i kod kolonoskopije, takođe se mogu uzeti uzorci nekih sumnjivih promena i poslati na dalju analizu.

Lečenje

Još uvek ne postoji lek koji dovodi do potpunog izlečenja Kronove bolesti. Cilj terapije je da se bolest utiša i da se simptomi povuku, odnosno da se pacijent uvede u remisiju koja će trajati što duže. Kronova bolest u velikoj meri može narušuti kvalitet života pacijenata, zbog toga je još jedan cilj terapije da se omogući normalno funkcionisanje i obavljanje svakodnevnih aktivnosti bez prepreka. Pored lekova, pacijentima se savetuje poseban režim ishrane i smanjenje stresa. Kod uznapredovalih oblika bolesti ponekad može biti potrebna hirurška intervencija.

Pravilnim lečenjem i pridržavanjem saveta lekara značajan broj ljudi sa Kronovom bolešću uspeva da dobro funkcioniše.

Postoji nekoliko grupa lekova koji se mogu koristiti u kontroli Kronove bolesti:

• Kortikosteroidi (prednizolon, metilprednizoon) su lekovi koji smanjuju zapaljenje, ali nisu uspešni kod svih pacijenata. Mogu dovesti do smanjenja simptoma i pojave remisije, ali se daju kratkotrajno usled brojnih neželjenih reakcija. Kortikosteroidi se mogu se davati sa drugim lekovima.
• Aminosalicilati (sulfasalazin, mesalazin) su lekovi koji takođe smanjuju zapaljenje.
• Lekovi iz grupe imunosupresiva (azatioprin i ciklosporin) smanjuju zapaljenje utišavajući imunski odgovor domaćina.
• Biološka terapija predstavlja savremeni i obećavajući pristup lečenju Kronove bolesti gde se koriste posebno kreirani molekuli (antitela) koja blokiraju korake u razvoju ovog oboljenja.
• Antibiotici se daju u slučajevima bakterijske infekcije fistula ili gnojne kolekcije (apscesa).

Pored toga, lekari u određenim situacijama mogu savetovati lekove/suplemente koji pomažu u zaustavljaju dijareje, neke lekove protiv bolova, korekciju anemije suplementacijom gvožđa, vitamina B12 i drugih potrebnih vitamina i minerala.

Ishrana je važan deo lečenja Kronove bolesti. Pravilnom ishranom se mogu smanjiti simptomi i rizik od njihovog pogoršanja. Plan ishrane se pravi u konsultaciji sa lekarom jer nije isti za svakog pacijenta. Lekar kroz razgovor sa pacijentom stiče uvid u to šta pacijentu odgovara a šta mu ne prija u ishrani.

Generalno se savetuje smanjenje unosa dijetetskih vlakana jer se ona teže vare. Ponekad se savetuje da dijeta sadrži manje masti jer se slabije razgrađuju i apsorbuju, i mogu dovesti do pogoršanja tegoba. Obično se savetuje nadoknada gvožđa, vitamina B12, folata i kalcijuma.

Hirurško lečenje se sprovodi kada sve navedene mere (promena stila života, pravilna ishrana i lekovi) ne dovedu do smanjenja simptoma. Skoro polovina pacijenata sa Kronovom bolešću će imati barem jednu hiruršku intervenciju. Međutim, hirurgija ne znači izlečenje Kronove bolesti.

Tokom hirurške intervencije, hirurg uklanja oštećeni deo digestivnog trakta i onda spaja zdrave delove. Hirurgija se takođe može koristiti da se zatvore fistule i isprazne kolekcije gnoja (apscesi).

Ni hirurgija nije svemoćna jer je korist od hirurškog lečenja Kronove bolesti obično privremen. Neretko se bolest ponovo javlja, često na mestima gde je crevo ponovo spojeno. Najbolji pristup je pratiti rezultate hirurškog lečenja sa lekovima kako bi se rizik od ponovnog javljanja bolesti sveo na minimum.