Anemija predstavlja stanje smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) ili smanjene količine hemoglobina koji se nalazi u eritrocitima. Hemoglobin je protein koji prenosi kiseonik od pluća do svih naših ćelija. Kada nema dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili kada postoji smanjena količina hemoglobina u njima, do naših ćelija ne stiže potrebna količina kiseonika. Zbog toga su prvi simptomi malokrvnosti umor, slabost, vrtoglavica ili kratak dah.

Postoji više oblika anemije koji se javljaju usled različitih uzroka, zbog čega se i njihova terapija razlikuje. Najčešće se sreće anemija usled nedostatka gvožđa. Anemija može trajati kraće ili duže vreme, biti blaga ili težeg oblika.

Lečenje anemije najčešće podrazumeva uzimanje suplemenata (gvožđa ili vitamina), primenu transfuzije krvi ili u pojedinim slučajevima neke medicinske procedure. Veoma važan korak u prevenciji i lečenju anemije predstavlja pravilna i raznovrsna ishrana bogata voćem i povrćem.

Simptomi

Simptomi anemije zavise od uzorka, trajanja i težine anemije, odnosno koliko su smanjene vrednosti crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Blagi oblici anemije uz neznatno snižene vrednosti eritrocita ili hemoglobina mogu biti bez simptoma. Međutim, kako anemija napreduje, tako se simptomi pojavljuju i pojačavaju.

Ponekad se anemija otkriva prilikom sistematskog pregleda i rutinske provere krvne slike, ili prilikom provere zdravstvenog stanja usled neke druge bolesti. Kada se otkrije, anemiju je uvek potrebno lečiti.

Najčešći simptomi i znakovi anemije su:

• Umor, slabost
• Kratak dah
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Brz ili nepravilan srčani rad (aritmija)
• Bleda ili žućkasta koža
• Bol u grudima
• Glavobolja

Ukoliko se javi neobjašnjiv osećaj umora ili kratak dah, javite se lekaru. Jednostavnim testom iz krvi se može proveriti da li ste anemični.

Uzroci

Anemija predstavlja stanje smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) ili smanjene količine hemoglobina koji se nalazi u eritrocitima. Prilikom svakog ciklusa disanja, udisajem se preko pluća unosi kiseonik, a izdisajem se oslobađa ugljen-dioksid. Kiseonik je potreban svim ćelijama da bi normalno radile, ali ga je potrebno dopremiti do tkiva i ćelija. Ovo upravo rade crvena krvna zrnca, tačnije protein hemoglobin koji se nalazi u njima. Hemoglobin u eritrocitima vezuje kiseonik iz pluća i prenosi ga do svih ćelija našeg tela. Isto tako, kada otpusti kiseonik, hemoglobin vezuje ugljen-dioksid koji stvore ćelije i nosi ga do pluća kako bi se oslobodio prilikom izdisaja.

Anemija se može javiti u sledećim situacijama:

• Kada se ne stvara dovoljno hemoglobina ili crvenih krvnih zrnaca, ili kada se stvaraju u izmenjenim, manje funkcionalnim oblicima
• Ukoliko dolazi do uništavanja ili gubitka crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina, kao kod krvarenja, i to brže nego što telo može da nadoknadi

Crvena krvna zrnca se stvaraju unutar naših kostiju. Naše kosti su šuplje, ali ih ispunjava sunđerasto tkivo koje se zove koštana srž. Pored crvenih krvnih zrnaca, koštana srž stvara i druge elemente krvi, kao što su bela krvna zrnca (leukociti) i krvne pločice (trombociti). Međutim, za stvaranje i pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca potrebni su neki minerali, kao što je gvožđe, i neki vitamini poput folata (folne kiseline), vitamina B12 i vitamina C. Nedostatak ovih faktora takođe može biti razlog anemije.

Anemija predstavlja ozbiljan zdravstveni problem širom sveta. Posebno pogađa decu, žene u reproduktivnom periodu i trudnice. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko 40% dece starosti do 5 godina, 37% trudnica i oko 30% žena starosti između 15 – 49 godina ima anemiju.

Anemija se može javiti usled različitih uzroka zbog čega postoje različiti tipovi anemije.

Anemija usled nedostatka gvožđa (sideropenijska anemija) predstavlja najčešći tip anemije. Gvožđe je potrebno da bi se stvorio hemoglobin u crvenim krvnim zrncima, a može nedostajati iz brojnih razloga. Kod dece i trudnica postoje povećane potrebe za gvožđem, zbog čega se anemija relativno često javlja u ovim životnim dobima. Različita oboljenja crevnog trakta mogu otežati preuzimanje gvožđa iz hrane. Isto tako, čest uzrok nedostatka gvožđa jeste krvarenje, bilo da je reč o obilnom menstrualnom krvarenju, postojanju čira ili malignog tumora.

Anemija usled nedostatka vitamina B12 i folne kiseline. Vitamin B12 i folna kiselina su važni za pravilan razvoj crvenih krvnih zrnaca. Normalno se ovi vitamini unose hranom; vitamin B12 se unosi kroz meso, jaja, sir, ribu i džigericu, dok su izvori folne kiseline lisnato zeleno povrće (zelena salata, spanać, kelj), jaja, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo), džigerica, orašasto voće i semenke, žitarice i dr. Međutim, da bi organizam iskoristio ove vitamine, potrebno je da se preuzmu (apsorbuju) iz hrane na nivou crevnog trakta. Preduslov je normalan crevni (gastrointestinalni) trakt. Zbog toga, pored neadekvatnog unosa namirnica bogatih vitaminom B12 i folatom, brojna crevna oboljenja kao što su infekcije, zapaljenske bolesti creva, hirurško uklanjanje dela želuca ili creva, mogu biti uzrok anemije.

Anemija zbog smanjenog stvaranja eritrocita. Crvena krvna zrnca se stvaraju u koštanoj srži, te je logično da oboljenja koštane srži (tzv. hematološke bolesti) mogu dovesti do anemije. U ove bolesti se ubrajaju leukemije, aplastična anemija, multipli mijelom, tumori koji su dali metastaze u kostnoj srži i dr. U pojedinim slučajevima anemija može biti veoma blaga, do situacija kada može biti životno-ugrožavajuća.

Anemija usled većeg gubitka ili uništavanja eritrocita. Anemija se razvija kada se crvena krvna zrnca gube ili uništavaju brže nego što koštana srž može da ih nadoknadi. Primer gubitka eritrocita jeste krvarenje, koje može biti brzo (akutno) ili dugotrajno (hronično). Povećana razgradnja (uništavanje) crvenih krvnih zrnaca dovodi do hemolitičke anemije. Ovaj tip anemije se može prenositi u porodici (tzv. nasledne hemolitičke anemije), a primer je srpasta anemija. Kod srpaste anemije je hemoglobin izmenjen, te crvena krvna zrnca imaju polumesečast, srpast oblik. Ove ćelije nepravilnog oblika ranije umiru i javlja se anemija. Drugi tip hemolitičkih anemija jesu stečene koje se mogu javiti usled različitih razloga: infekcije, poremećaja imunskog sistema, kod ugradnje veštačkih srčanih zalistaka i dr.

Faktori rizika

Pojedini faktori rizika povećavaju šansu javljanja anemije, kao što su:

• Ishrana u kojoj nema dovoljno gvožđa, vitamina B12 i folata.
• Problemi sa crevnim traktom. Hranljive materije, uključujući minerale i vitamine potrebne za normalno razvijanje crvenih krvnih zrnaca, preuzimaju se preko tankog creva. Zbog toga oboljenja tankog creva mogu povećati rizik od anemije. Ovde spadaju različite infekcije tankog creva, zapaljenske bolesti (Kronova bolest i ulcerozni kolitis), celijačna bolest i operacije prilikom kojih je uklonjen deo želuca i tankog creva.
  Anemija se može javiti i kod pojedinih oboljenja želuca. Naime, želudac stvara jedan faktor potreban za preuzimanje vitamina B12. U slučaju oštećenja želuca, kao kod atrofičnog gastritisa, ovaj faktor se stvara u manjoj meri. Rezultat je manje preuzimanje vitamina B12 te se razvija anemija koja nosi naziv perniciozna anemija.
• Starost. Osobe starije od 65 godina imaju veći rizik od anemije.
• Obilno menstrualno krvarenje povećava rizik od anemije.
• Trudnoća. Tokom trudnoće se povećava zapremina cirkulišuće krvi i povećava stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Zbog toga trudnice imaju veće potrebe za folatima i gvožđem, i uzimaju multivitamine koji sadrže različite minerale i vitamine.
• Postojanje dugotrajnih (hroničnih) oboljenja kao što su maligne bolesti, oboljenja bubrega ili dijabetes povećava rizik od anemije.
• Anemija među članovima porodice, ukoliko je reč o anemiji koja se nasleđuje, takođe povećava rizik od pojave malokrvnosti.
• Ostali faktori poput pojedinih infekcija, dugotrajnih bolesti, autoimunskih bolesti, ali i dugotrajni unos alkohola, boravak u blizini toksičnih hemikalija i unos određenih lekova takođe može uticati na stvaranje crvenih krvnih zrnaca.

Komplikacije

Ukoliko se ne leči, anemija može dovesti do brojnih zdravstvenih problema.

• Dugotrajna anemija i simptomi poput umora i slabosti mogu otežavati svakodnevno funkcionisanje.
• Ponekad pacijente sa anemijom do lekara dovodi osećaj lupanja i preskakanja srca koji se zove aritmija. Kod malokrvnih osoba manja količina kiseonika stiže do ćelija, zbog čega srce mora da pumpa više krvi kako bi taj manjak nadoknadilo. Dugotrajna aritmija može oštetiti srce, dovesti do uvećanja ili čak popuštanja srca
• Anemija tokom trudnoće može dovesti do komplikacija u trudnoći, kao npr. prevremenog porođaja.

Prevencija

Iako postoje anemije koje se ne mogu sprečiti (poput naslednih anemija), pravilna ishrana i unos zdravih i raznovrsnih namirnica uvek je prvi korak u prevenciji najvećeg broja anemija. Ovo se posebno odnosi na anemije usled nedostatka gvožđa, folata i vitamina B12. Zbog toga je važno da se unose namirnice bogate:

• Gvožđem – meso, pasulj, soja, sočivo, žitarice obogaćene gvožđem, zeleno lisnato povrće.
• Folatima - lisnato zeleno povrće (zelena salata, spanać, kelj), jaja, mahunarke (pasulj, grašak, sočivo), džigerica, orašasto voće i semenke, žitarice i dr.
• Vitaminom B12 - meso, jaja, sir, riba i džigerica.
• Vitaminom C - citrusno voće i sokovi, paradajz, crvena paprika, jagode, brokoli, dinja i dr. Vitamin C je potreban da telo preuzme gvožđe iz hrane.

Dijagnoza

Kako bi se postavila dijagnoza, lekar će obaviti detaljan fizikalni pregled i postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i simptomima. Kompletna krvna slika je jednostavan test iz kog se saznaje broj ćelija u krvi, kao i osnovni pokazatelji anemije.

Po pravilu, muškarci imaju nešto veće vrednosti hemoglobina od žena. Tako su normalne vrednosti hemoglobina kod žena između 120 – 150 g/L, odnosno kod muškaraca 130 – 160 g/L. Lekar će takođe analizirati dodatne parametre u krvi kako bi se ispitalo o kom tipu anemije je reč. U pojedinim slučajevima će biti potreban pregled lekara – hematologa koji se bavi lečenjem poremećaja krvi i bolestima limfnog sistema. Ukoliko se postavi dijagnoza anemije, mogu biti potrebni dodatni testovi da se utvrdi uzrok anemije.

Lečenje

Lečenje zavisi od uzroka i težine anemije. Kod težih oblika malokrvnosti može biti potrebna transfuzija krvi.

• Anemija usled nedostatka gvožđa najčešće se leči pravilnom ishranom uz unos namirnica koje su bogate gvožđem, i uzimanjem suplemenata gvožđa. Ukoliko je ovaj tip anemije posledica nekog krvarenja u telu, potrebno je naći mesto krvarenja i zaustaviti ga.
• Anemija usled nedostatka vitamina B12 i folne kiseline se leči pravilnom ishranom, odnosno unosom namirnica bogatih ovim vitaminima, i suplementima. Za razliku od folne kiseline koja se unosi u obliku tableta, vitamin B12 se daje u obliku injekcija.
• Ukoliko se javi anemija u sklopu dugotrajne (hronične) bolesti, fokus je na lečenju osnovne bolesti.
• Lečenje bolesti koštane srži može obuhvatiti lekove, hemioterapiju ili presađivanje (transplantaciju) koštane srži od zdravog davaoca. Sa lečenjem osnovne bolesti dolazi i do popravljanja malokrvnosti.
• Ukoliko se anemija javlja kao posledica infekcije, zapaljenja, uzimanja nekog leka ili slično, lečenje osnovne bolesti ili prekid uzimanja tog leka dovode do popravljanja simptoma i krvne slike bolesnika. U slučaju da imunski sistem domaćina napada ćelije krvi, mogu se koristiti lekovi koji utišavaju aktivnost imunskog sistema.