Kamen u bubregu (nefrolitijaza) predstavlja formiranje kamenčića različitog sastava i veličine u ovom organu. Simptomi mogu biti značajno drugačiji od osobe do osobe – od potpunog odsustva simptoma do izuzetno jakih bolova koje pacijenti opisuju kao najjače bolove u životu.

Razlozi nastanka kamena u bubregu su brojni, ali se među najčešćim uzrocima navode manji unos tečnosti (čime se stvara manja količina mokraće), različita zdravstvena stanja koja povećavaju količinu kalcijuma i drugih materija koje se talože u urinu i organizuju u kamenčić, nedostatak materija koje sprečavaju stvaranje kamena, nasledni faktori, gojaznost i drugi.

Kamen u bubregu ne mora davati nikakve simptome - može se otkriti slučajno ili ga pacijenti budu svesni tek kada se izbaci putem mokraće. S druge strane, kada daje simptome najčešće su to bol u slabinskom delu i krv u mokraći.

Lečenje zavisi od vrste i veličine kamena, ali lekari svakako savetuju unos veće količine vode, a zatim i različite lekove ili intervencije kojima se uklanja kamen.

Simptomi

Prisustvo kamena u bubregu ne mora davati nikakve simptome. Međutim, simptomi se najčešće javljaju kada se kamen “pokrene” ili zaglavi na svom putu.

Bubreg je organ koji služi da se krv filtrira i oslobodi štetnih materija preko mokraće. Odnosno, mokraća predstavlja filtrat krvi – sve ono što je potrebno telu se zadržava ili vraća u krvotok, sve nepotrebno prelazi u mokraću i izlučuje se.

Kada izađe iz bubrega, stvorena mokraća ulazi u cevasti organ - mokraćovod (ureter) koji spaja bubreg i mokraćnu bešiku. Iz bešike mokraća ulazi ponovo u kraći, cevasti organ - mokraćnu cev (uretra) i zatim se izbacuje u spoljašnju sredinu.

Kamen koji nastane u bubregu može ostati na svom mestu ili se može kretati istim putem kojim se kreće mokraća. Zavisno od njegove veličine, može se zaglaviti na svom putu (npr. u ureteru), može oštetiti mokraćne puteve prilikom prolaska, može usporiti ili zaustaviti protok mokraće što pogoduje nastanku infekcije i dr. Ovo su situacije koje pacijent oseća kao snažan bol i najčešće ga opisuje na sledeći način:

• Oštar, snažan bol u donjem delu leđa (predeo slabina)
• Bol se često širi u preponu i donji deo stomaka, ponekad i duž unutrašnje strane noge
• Pacijenti ovaj bol često opisuju kao “najsnažniji bol u njihovom životu”
• Bol može trajati kraće ili duže vreme, ali se isto tako povući i ponovo javiti. Može biti različite jačine. Promena mesta bola ukazuje na pomeranje kamena duž mokraćnih puteva.

Pored bola, mogu se javiti i sledeće tegobe:

• Mokraća može biti crvenkasto-rozikaste boje (što govori u prilog prisustva krvi u mokraći) ili može biti zamućena
• Povišena telesna temperatura
• Mučnina, povraćanje
• Otežano mokrenje
• Neprestana potreba za mokrenjem

Kada se javiti lekaru? Hitno se javiti lekaru ukoliko je bol tako jak da ne možete mirno da sedite ili da nađete položaj u kome se bol smanjuje, ukoliko se uz bol u slabinskom predelu jave mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura i/ili krv u urinu. Isto tako, ukoliko primetite poteškoće prilikom mokrenja, javite se svom lekaru.

Uzroci i faktori rizika

Ne možemo izdvojiti jedan uzrok nastanka kamena u bubregu. Kao što ćete videti, postoji veliki broj stanja koje pospešuju nastanak kamena u bubregu. Ono što su uzroci kod osoba koje već imaju kamen u bubregu, ujedno su i faktori rizika kod osoba bez kamena. Na većinu ovih faktora možemo delovati i tako smanjiti šansu nastanka kamena u bubregu.

• Smanjen unos tečnosti utiče da se stvara manja količina mokraće koja je često koncentrovana. U tako koncentrovanoj mokraći lakše se talože minerali i različite materije formirajući kamenčić.
• Različite bolesti kod kojih se postoji veća količina materija koje se nakupljaju u mokraći (kalcijum, mokraćna kiselina, cistin). Ove spadaju giht, hiperparatireoidizam, cistinurija i druga oboljenja.
• Ishrana bogata proteinima životinjskog porekla, namirnice sa puno šećera i soli.
• Prekomerna telesna težina.
• Nasledna sklonost. Uočeno je da osobe čiji su članovi porodice imali kamen u bubregu imaju veći rizik da se ovo oboljenje i kod njih javi. Isto tako, kod osoba koje su već imale kamen u bubregu, veći je rizik da se kamen ponovo javi.
• Određeni lekovi povećavaju rizik od formiranja kamena u bubregu (pojedini lekovi za izmokravanje, antacidi koji sadrže kalcijum, nekontrolisano uzimanje preparata za pražnjenje creva – laksativa, neki od lekova za lečenje migrene i dr.)
• Uzimanje vitamina D u velikim dozama.
• Oboljenja crevnog trakta gde postoji problem sa varenjem i apsorpcijom kalcijuma i vode, te se materije talože u urinu i podstiču nastanak kamena. Ovde se ubrajaju zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis), hirurške intervencije na crevnom traktu i dr.

Dijagnoza

Kako bi postavio dijagnozu, lekar – nefrolog će obaviti detaljan fizikalni pregled i postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i simptomima. Predložiće dodatne testove kako bi se potvrdila ili odbacila dijagnoza kamena u bubregu.

• Analize krvi. Povišene vrednosti kalcijuma ili mokraćne kiseline u krvi mogu ukazati lekaru koji je tip kamena u pitanju. Isto tako, na osnovu analiza krvi se može proveriti da li bubrezi dobro rade, da li postoji infekcija ili neko drugo oboljenje.
• Analiza urina može pokazati da li u mokraći ima previše materija koje se talože i formiraju kamenčić, ili premalo materija koje sprečavaju stvaranje kamena. Isto tako, analizom mokraće je moguće utvrditi da li postoji krv ili bakterije u mokraći.
• Vizualizacione (tzv. imidžing) metode omogućavaju lekaru da “vidi” koliki je kamen i njegov položaj u bubregu i mokraćnim putevima. U ove testove ubrajaju se ultrazvuk abdomena - stomaka , rendgen bubrega i mokraćnih puteva, intravenska pijelografija (kada se pacijentu preko vene ubrizgava boja – kontrast koja olakšava procenu bubrega i mokraćnih puteva rendgenskim zracima) i CT (skenerska) urografija.
• Laboratorijska analiza kamena koji je izbačen urinom može otkriti od čega je kamen izgrađen, može pomoći lekaru da ustanovi zašto kamen nastaje i da savetuje mere da se više ne stvara.

Lečenje

Lečenje kamena u bubregu zavisi od veličine, uzroka i položaja kamena.

Ukoliko postoji mali kamen koji dovodi do minimalnih simptoma obično će lekar savetovati da se pije dosta vode tokom dana (2 – 3 L). Osim što olakšava izbacivanje kamena, unosom velike količine vode se stvara razređen urin što sprečava nastanak novih kamenčića. Doktor može savetovati lekove protiv bolova, kao i lekove koji opušaju mišiće uretera i olakšavaju izbacivanje kamena.

Ako postoji veliki kamen i dovodi do simptoma, pored navedenih mera verovatno će biti potrebno dodatno lečenje. Izbor procedure zavisi od veličine i pozicije kamena. Jedna od njih je ultrazvučno “razbijanje” kamena procedurom koja se zove ekstrakorporalna litotropsija (ESWL – extracorporal shock wave lithotripsy). Izvodi se pomoću uređaja koji stvaraju udarne talase visoke energije usmerene na kamen, dok je procedura pod kontrolom rendgena ili ultrazvuka. Kamen se razbija na sitnije delove koji se potom spontano izbacuju mokraćom. Lekar može indikovati i invazivne intervencije, kao što su perkutana nefrolitotomija, laparoskopska litotomija, endoskopska litotripsija.

Prevencija

Glavna mera za sprečavanje ponovnog stvaranja kamena u bubregu, ili uopšte nastanka kamena jeste dovoljan unos vode tokom celog dana. Osobama koje nisu imale kamen u bubregu savetuje se minimalni unos 1,5 -2 L vode dnevno, a osobama koje su imale kamen i više (2 – 3 L). Na taj način se stvara razblažen urin koji sprečava taloženje materija i formiranje kamena. U slučaju da živite u toplim, suvim područjima, ili ste fizički aktivni – savetuje se i veći unos vode dnevno.

Savetuje se ishrana sa malo soli i bez proteina životinjskog porekla. Bolje je da proteini budu biljnog porekla, npr. iz mahunarki.

Za osobe sklone formiranju kamenčića koji sadrže oksalate, preporučuje se ograničavanje hrane bogate oksalatima, kao što su spanać, cvekla, blitva, orašasti plodovi – bademi, soja i kikiriki.