Perikardni izliv predstavlja nakupljanje veće količine tečnosti između dva lista srčane maramice (perikarda). Prostor između ova dva lista normalno sadrži malu količinu tečnosti. Međutim, veća količina ove tečnosti se može javiti usled zapaljenja ili povrede perikarda, kod krvarenja, povreda grudnog koša i različitih malignih bolesti.

Perikardni izliv ne mora daje simptome. Ali ukoliko se jave simptomi, najčešće su u pitanju bol u grudima, umor, slabo podnošenje fizičkog napora i otežano disanje. Veća količina tečnosti oko srca može da ometa srčani rad i u težim slučajevima dovede do ozbiljne komplikacije koja se zove tamponada srca.

Šta je perikard?

Perikard predstavlja opnu koja je nalazi oko srca i sastoji se iz dva lista, spoljašnjeg i unutrašnjeg. Između dva lista perikarda se nalazi mala količina perikardne tečnosti (10 – 50 mL) koju stvara sam perikard. Kako se srce neprestano pomera - kontrahuje, uloga ove tečnosti jeste da smanji trenje između dva lista perikarda prilikom svakog otkucaja srca. Međutim, kada postoji veća količina perikardne tečnosti, takvo stanje nazivamo perikardni izliv.

Ukoliko dođe do brzog nakupljanja tečnosti, u pitanju je akutni perikardni izliv. Ukoliko se postepeno ili polako povećava količina perikardne tečnosti, takav izliv nazivamo subakutni ili hronični.

Simptomi

Perikardni izliv ne mora da dovodi do primetnih znakova i simptoma kod pacijenta, naročito ako postoji mala količina perikardnog izliva koji se polako povećava.

Ukoliko se jave simptomi, to su najčešće:

• Bol ili nelagodnost u grudima
• Kratak dah ili otežano disanje (dispnea)
• Brz srčani rad ili osećaj lupanja srca
• Proširene vene vrata
• Vrtoglavica ili nesvestica
• Otok stomaka ili nogu

Težina simptoma zavisi od količine pleuralnog izliva, brzine kojom se tečnost stvara i postojećeg uzroka.

Kada se javiti lekaru? Ukoliko se javi bol u grudima, otežano disanje, kratak dah ili neobjašnjiva nesvestica – odmah se javiti lekaru.

Uzroci

Postoje brojni uzroci perikardnog izliva, kao što su:

• Zapaljenje perikarda nakon srčanog udara
• Prisustvo tumora. Može biti u pitanju metastaza tumora, kada tumor vodi poreklo iz nekog drugog organa (karcinom pluća, dojke ili limfom), ili tumorske ćelije mogu biti iz samog srca.
• Oštećenje/povreda perikarda prilikom hirurških intervencija na srcu
• Virusna ili bakterijska infekcija perikarda (perikarditis)
• Autoimunska oboljenja
• Metabolička stanja (npr. uremija - prisustvo štetnih materija u krvi usled smanjene funkcije bubrega)
• Nakon terapije zračenjem kada je srce u području zračenja
• Reakcija na određene lekove

Ponekad se uzrok perikardnog izliva ne može ustanoviti, kada ga zovemo idiopatski.

Komplikacije

Moguća komplikacija perikardnog izliva je tamponada srca.

Otkucaji srca podrazumevaju da se srce kontrahuje, čime se iz srca istiskuje krv, nakon čega se srčani mišić “odmara”, relaksira i puni krvlju koja dolazi iz ostatka tela. Međutim, velika količina perikardne tečnosti otežava da se srčani mišić relaksira i u potpunosti ispuni krvlju. Rezultat tamponade srca jeste da se manje krvi izbacuje iz srca. Posledica toga je smanjen protok krvi kroz telo uz nedostatak kiseonika u telu. Tamponada srca predstavlja životno-ugrožavajuće stanje koje zahteva hitno lečenje. Srećom, svaki perikardni izliv ne dovodi do tamponade srca.

Dijagnoza

U cilju dijagnostikovanja perikardnog izliva lekar će obaviti fizikalni pregled i postaviti pitanja u vezi sa simptomima i prethodnim zdravstvenim stanjem pacijenta. Posebnu pažnju će da posveti slušanju (auskultaciji) srčanog rada pomoću stetoskopa. U cilju dijagnostikovanja perikardnog izliva lekar može zatražiti dodatne testove i analize:

• Ehokardiografija je bezbolna i neinvazivna metoda koja koristi ultrazvučne talase kako bi se registrovale strukture srca u pokretu. Ehokardiogram pokazuje srčane šupljine i koliko dobro srce pumpa krv. Ova jednostavna metoda je od velike pomoći u utvrđivanju količine tečnosti između dva lista perikarda.
• EKG (elektrokardiogram) pomaže da se sagleda električna aktivnost srca pomoću elektroda koje se postavljaju na grudni koš, ponekad i na ručni i skočni zglob.
• Rendgen grudnog koša može pokazati znake uvećanog srca ukoliko postoji veliki perikardni izliv.

Lečenje

Lečenje perikardnog izliva zavisi od prisustva simptoma, količine perikardnog izliva, uzroka izliva i rizika od tamponade srca.

Ukoliko pacijent nema tamponadu srca ili ne postoji rizik od tamponade, tada će lekar pažljivo pratiti pacijenta uz ponavljane ehokardiografske preglede. Lečenje će biti usmereno na uzrok perikardnog izliva (npr. antibiotici kod infekcije ili lekovi protiv zapaljenja), uz primenu lekova protiv bolova, po potrebi. Lekovi koji se koriste u terapiji perikardnog izliva su:

• Aspirin
• Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi (NSAIL), kao što je ibuprofen
• Kolhicin
• Kortikosteroid, kao što je prednizon

Kod težeg oblika perikardnog izliva može biti potrebno uklanjanje (dreniranje) perikardne tečnosti. Teži oblik podrazumeva da primena lekova nije dovela do povlačenja perikardnog izliva, da postoji veći izliv koji dovodi do simptoma i povećava rizik od tamponade srca, kao i izliv kod koga već postoji tamponada srca. Uklanjanje viška tečnosti je moguće na sledeće načine:

• Dreniranje tečnosti (perikardiocenteza). Tokom ove intervencije lekar koristi iglu kojom ulazi u perikardni prostor i postavlja malu cev (kateter) kako bi se otpustio višak tečnosti iz perikardnog prostora. Uvođenje igle u prostor koji je veoma blizu srca radi se pomoću ultrazvuka. Kateter se obično ostavlja na postavljenom mestu kako bi se drenirala tečnost tokom nekoliko dana. Kada se višak perikardne tečnosti izdrenira bez nakupljanja nove tečnosti – tada se kateter uklanja.
• Klasična, otvorena hirurgija je još jedna opcija za uklanjanje većeg perikardnog izliva. Ukoliko je potrebno, hirurg može da ukloni deo ili ceo perikard.