Čir (ulkus, grizlica) predstavlja lokalno oštećenje sluznice najčešće na želucu i početnom delu dvanaestopalačnog creva. Ovo oboljenje se najčešće javlja usled infekcije bakterijom Helicobacter pylori ili kod dugotrajnog uzimanja lekova protiv bolova (NSAIL, nesteroidni antiinflamatorni lekovi).

Pacijenti sa čirom se uglavnom žale na bol i nelagodnost u gornjem delu stomaka ispod grudne kosti, na nadimanje, gorušicu i mučninu. Ako se ne leči i ako su u pitanju teže forme, moguće je da čir prokrvari ili da pukne, što zahteva hitno lečenje.

Dijagnoza čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu se postavlja endoskopski – kada se pomoću tanke savitljive cevi sa kamerom na vrhu uočavaju promene na sluznici, a istovremeno se uzimaju uzorci tkiva za mikroskopsku potvrdu čira.

Terapija ulkusa podrazumeva lečenje Helicobacter infekcije (ukoliko postoji), uklanjanje svih faktora koji povećavaju rizik od čira i primenu lekova koji smanjuju stvaranje kiseline ili neutrališu kiselinu.

Zbog čega se čir javlja baš na želucu i dvanaestopalačnom crevu?

Latinski naziv za želudac je ventriculus, a za dvanaestopalačno crevo – duodenum. Zbog toga su latinske dijagnoze čira na ovim organima – ulcus ventriculi, odnosno ulcus duodeni.

Čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu je često oboljenje. Smatra se da svaki deseti čovek na svetu ima čir. Međutim, čir se može javiti i na jednjaku, na celom dvanaestopalačnom crevu i narednim delovima tankog creva, ali se najčešće javlja na želucu i početnom delu dvanaestopalačnog creva. Zašto?

Dvanaestopalačno crevo predstavlja prvi deo tankog creva koji se nastavlja na želudac. Zbog toga mala količina kiselog sadržaja iz želuca može stići u početni deo dvanaestopalačnog creva. Dvanaestopalačno crevo ima mehanizme kojima se tome suprostavlja, ali koji ponekad nisu dovoljno uspešni. Čir na dvanaestopalačnom crevu je dva puta češći od čira na želucu.

Šta je čir i zbog čega nastaje?

Čir (ulkus, grizlica) predstavlja oštećenje sluznice, „živu ranu“ na unutrašnjem sloju zida želuca i dvanaestopalačnog creva. U ovim organima normalno postoji ravnoteža između faktora koji mogu oštetiti sluznicu i faktora koji je štite.

Faktori koji mogu oštetiti sluznicu su:

1. Hlorovodonična kiselina i enzim pepsin. Njih normalno stvaraju ćelije želuca i bitni su za varenje hrane. Međutim, imaju potencijal da nagrizaju i oštećuju unutrašnju površinu želuca i dvanaestopalačnog creva.
2. Lekovi protiv bolova i koji se koriste u lečenju reume, kao što su aspirin i ibuprofen (Brufen®).
3. Prisustvo bakterije Helicobacter pylori. Ova bakterija smanjuje odbrambenu sposobnost sluznice, te kiselina lakše oštećuje zid želuca i dvanaestopalačnog creva.

Srećom, ovim agresivnim faktorima se suprotstavljaju zaštitni mehanizmi koje takođe stvaraju želudac i dvanaestopalačno crevo:

1. Sluz koja pokriva ćelije koje oblažu želudac i suprotstavlja se korozivnom dejstvu želudačne kiseline.
2. Bikarbonati koji imaju mogućnost da neutrališu hlorovodoničnu kiselinu.
3. Dobra prokrvljenost zida želuca ili dvanaestopalačnog creva.

Čir se javlja kada se poremeti ravnoteža u pravcu većeg oštećenja sluznice i/ili smanjenja mehanizama koji štite sluznicu.

Simptomi

Značajan broj ljudi koji imaju čir su bez ikakvih simptoma. Kada postoje simptomi – kaže se da su nespecifični. To znači da se simptomi čira mogu javiti i kod drugih oboljenja crevnog trakta – kod gorušice, gastritisa i drugih. Ukoliko postoje simptomi, najčešće se javljaju:

• Tup bol u stomaku ili osećaj pečenja/gorenja u gornjem delu stomaka. Kod pojedinih ljudi se ovaj bol može pogoršati između obroka ili posle jela. Moguće je da se bol javi tokom noći i da budi iz sna.
• Osećaj punoće ili nadutosti u gornjem delu stomaka, naročito posle obroka.
• Gorušica
• Podrigivanje
• Mučnina

Kao što smo već rekli, čir predstavlja oštećenje sluznice. Na tom delu želuca ili dvanaestopalačnog creva je zid ovog organa istanjen i lakše može prokrvariti. Iz istog razloga je moguće da dođe do pucanja čira i izlivanja želudačnog sadržaja u trbušnu duplju. Ovo stanje zahteva hitno hirurško lečenje.

Ukoliko čir prokrvari, tada simptomi mogu biti:

• Povraćanje krvi
• Tamne, “katranaste” stolice jer je krv iz želuca/tankog creva prisutna u stolici, ali je potamnela i nema svetlo-crvenu boju

Kada se javiti lekaru? Potrebno je javiti se lekaru ako povraćate krv, ako imate tamne, katranaste stolice ili osetite vrtoglavicu. Takođe, javite se lekaru ukoliko i pored uzimanja lekova koji neutrališu kiselinu (antacidi) ili blokiraju stvaranje kiseline, bol u stomaku ne popušta ili se vraća.

Uzroci

Najčešći uzroci čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu su:

• Helicobacter pylori infekcija. Ova bakterija živi u sloju sluzi koji pokriva i štiti unutrašnju površinu želuca i tankog creva. Ova bakterija smanjuje odbrambene mehanizme te želudačna kiselina lakše nagriza sluznicu. Istovremeno, H.pylori infekcija dovodi do dugotrajnog zapaljenja sluznice.
  H.pylori infekcija je češće prisutna kod čira na dvanaestopalačnom crevu (oko 90% slučajeva) nego kod čira na želucu (70-90% slučajeva). Obično sama H.pylori infekcija ne dovodi do tegoba, ali značajno doprinosi pojavi čira. Pored toga dugotrajna, nelečena infekcija ovom bakterijom povećava rizik od malignog tumora želuca.
• Redovno korišćenje određenih lekova protiv bolova. Uzimanje aspirina ili nesteroidnih anti-inflamatornih lekova (NSAIL) u dužem periodu može da iritira ili dovede do zapaljenja sluznice želuca i tankog creva. Ovi lekovi su ibuprofen, naproksen, diklofenak i drugi. Zbog toga se uz ove lekove daje i terapija koja štiti želudac.

Faktori rizika

Sledeći faktori mogu povećati rizik od čira:

• Starost. Čir se češće javlja kod osoba starijih od 60 godina.
• Prethodni čir povećava rizik da se javi novi.
• Korišćenje nesteroidnih anti-inflamatornih lekova.
• Pušenje, odnosno duvanski dim povećava lučenje hlorovodonične kiseline i smanjuje zaštitni sloj sluzi.
• Alkohol može da iritira sluznicu i poveća stvaranje želudačne kiseline.
• Stres, kao što su veće hirurške intervencije, teža oboljenja ili opekotine.
• Začinjena hrana.

Komplikacije

Ukoliko se ne leči ili ako je oštećenje sluznice želuca i dvanaestopalačnog creva izraženo, moguće su sledeće komplikacije:

• Krvarenje iz čira. Krvarenje može biti u obliku sporog gubitka krvi koje ne mora odmah davati simptome. U tom slučaju analize krvi pokazuju smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca koje se zove anemija. S druge stane, moguće je da se naglo izgubi veća količina krvi, što predstavlja hitno medicinsko stanje koje zahteva primenu trasfuzije i zaustavljanje krvarenja (endoskopski ili hirurški).
• Čir može da prodre kroz skoro celu debljinu zida želuca i dvanaestopalačnog creva. Ovako istanjen zid je sklon pucanju. Pucanje (perforacija) čira zahteva hitno hirurško lečenje jer se želudačni sadržaj izliva u trbušnu duplju.
• Tumor želuca. Dugotrajna, nelečena infekcija H. pylori povećava rizik od karcinoma želuca.

Dijagnoza

Kako bi postavio dijagnozu, lekar – gastroenterolog će obaviti detaljan fizikalni pregled i postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i simptomima. Lekar će posebnu pažnju obratiti na pregled stomaka i lokalizaciju bolnog mesta, nežno prelazeći rukom (palpirajući) ceo trbuh.

Možda će biti potrebni dodatni testovi kao što su:

• Laboratorijski test za H.pylori. Ovu bakteriju je moguće detektovati u stolici ili u izdahnutom vazduhu nakon unosa tečnosti koja sadrži ureu. Ovo su neinvazivni testovi. Postoji i invazivni način da se otkrije H.pylori, a to je prilikom endoskopije.
• Gastroskopija. U literaturi možete pronaći da je gastroskopija zlatni standard za dijagnostikovanje čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Zlatni standard predstavlja test, merenje ili metodu koja je široko prihvaćena kao najbolja opcija za postavljanje dijagnoze ili lečenje nekog oboljenja.
  Gastroskopija obuhvata pregled jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva pomoću savitljive cevi koja ima kameru na vrhu. Ova kamera se uvodi kroz usta i prolazi kroz navedene organe. Tom prilikom lekar posmatra izgled sluznice, ali istovremeno se može uzeti mali uzorak tkiva sa sumnjivih promena. Ti uzorci se dalje šalju u laboratoriju na mikroskopsku analizu kako bi se potvrdilo ili odbacilo postojanje čira. Istovremeno je mikroskopskom analizom tkiva moguće ustanoviti da li postoji H.pylori u tkivu. Ovo je invazivni način da se dokaže prisustvo ove bakterije.
• Ređe se kod dijagnostike čira koristi rendgensko snimanje jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva uz pomoć kontrastnog sredstva. Kontrastna tečnost oblaže crevni trakt i olakšava uočavanje promena. Međutim, tada nije moguće proveriti da li postoji H.pylori infekcija, što je potrebno proveriti neinvazivnim putem.

Lečenje

Lečenje zavisi od postojanja H.pylori infekcije i vrste čira.

Kod dokazane H.pylori infekcije obavezno se primenjuje terapija da se iskoreni ova bakterija (tzv. terapija za eradikaciju). Tada lekar savetuje kombinaciju lekova najčešće tokom dve nedelje koji zajedno deluju protiv ove bakterije. Ovde spadaju dva ili tri antibiotika, lek koji blokira stvaranje hlorovodonične kiseline, bizmut i probiotik.

U terapiji čira se koriste lekovi koji smanjuju stvaranje hlorovodonične kiseline: inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol i dr.) i blokatori histaminskih (H2) receptora (famotidin, cimetidin i dr.). Antacidi su lekovi koji neutrališu želudačnu kiselinu i dovode do kratkotrajnog ublažavanja simptoma. Međutim, ne koriste se da se zaleči čir.

Šta pacijent sam može uraditi da smanji rizik od čira?

• Promena lekova koji se koriste u terapiji bola
• Kontrola stresa
• Prestanak pušenja
• Prestanak unosa alkohola