Hronična bolest bubrega predstavlja stanje gde bubrezi ne rade onako kako bi trebalo. „Hronično“ označava postepeno smanjenje funkcije bubrega tokom vremena i ukazuje na bolest koja dugo traje, često tokom celog života.

Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali je hronična bolest bubrega značajno češća sa povećanjem godina starosti. Najčešći uzroci su dijabetes (šećerna bolest) i visok krvni pritisak (hipertenzija).

Ne postoji lek koji specifično deluje na hroničnu bolest bubrega. Međutim, mogu se preduzeti koraci kako bi se što duže očuvala funkcija bubrega; oni podrazumevaju promenu stila života i primenu različitih lekova.

Hronična bolest bubrega se može pogoršati tokom vremena. Ako se ne leči i napreduje, može dovesti do potpunog popuštanja bubrega. Tada kao opcije lečenja preostaju jedino dijaliza ili transplantacija bubrega. Srećom, to nije česta pojava. Ako se pacijenti pridržavaju saveta lekara i uzimaju propisane lekove, mogu da žive dugo i kvalitetno, držeći bolest pod kontrolom.

Koja je funkcija bubrega?

Bubrezi imaju brojne funkcije. Njihov glavni zadatak jeste da filtriraju krv od štetnih produkata metabolizma i toksina, i da se oslobađaju viška tečnosti u telu. Fitracijom krvi kroz bubrege se stvara mokraća (urin) kojim se štetne materije uklanjaju iz organizma. Ukoliko bubrezi ne rade kako treba, štetne materije ostaju duže u telu i mogu oštetiti brojne organe.

Međutim, to nije jedina uloga bubrega. Oni su važni za normalnu regulaciju krvnog pritiska, kroz stvaranje jednog molekula koji se zove renin. Naime, bubrezi se mogu posmatrati kao neka vrsta „senzora” količine krvi koja teče kroz telo. Kroz bubrege u toku dana celokupna krv prođe čak 60 puta. Ukoliko manje krvi stiže u bubrege, oni to detektuju i aktiviraju sistem (tzv. renin-angiotenzin-aldosteron sistem) čiji je krajnji cilj da se poveća krvni pritisak. Porastom krvnog pritiska se će povećati prokrvljenost kroz različite organe, pa i kroz bubrege.

Postoje ćelije u bubrezima koje proizvode jedan protein važan za stvaranje crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Taj protein se zove eritropoetin i deluje na ćelije koštane srži da stvaraju više eritrocita.

Bubrezi su takođe važni u održavanju normalnih vrednosti nekih minerala u telu (natrijuma, kalijuma) i bitni su za zdravlje kostiju.

Pet stadijuma hronične bolesti bubrega

Kako bi se procenio rad bubrega najčešće se izračunava parametar koji se zove GFR (brzina glomerularne filtracije, engl. glomerular filtration rate). Izračunava se pomoću posebnih formula gde se unose vrednosti analiza krvi i urina, starost i pol. Pored procene bubrežne funkcije, GFR olakšava klasifikaciju hronične bolesti bubrega u pet stadijuma.

Stadijum hronične bolesti bubrega varira od veoma blagog (stadijum 1) do popuštanja bubrega (stadijum 5). Jedinica za GFR jeste ml/min/1,73 m² što označava količinu krvi u mililitrima koja se filtrira tokom jednog minuta u bubrezima, proračunata po površini tela pacijenta. Kao referentna vrednost površine tela uzima se 1,73 m², što je uobičajena površina tela odrasle osobe telesne težine od 70 kg.

Stadijum 1 karakteriše normalna vrednost GFR ≥90 ml/min/1,73 m². U ovom stadijumu bubrezi dobro rade ali postoje znaci blagog bubrežnog oštećenja koji se uočavaju drugim analizama.

Stadijum 2 uz GFR 60-89 ml/min/1,73 m² ukazuje na više znakova blagog oštećenja bubrega.

Stadijum 3a, gde je GFR procenjen na 45-59 ml/min/1,73 m² označava da bubrezi pokazuju blago do umereno oštećenje. Ujedno, ovo je najčešći stadijum hronične bolesti bubrega. U stadijumu 3a se mogu primetiti prvi simptomi ovog oboljenja.

Stadijum 3b karakteriše GFR 30-44 ml/min/1,73 m², uz umereno oštećenje bubrega. Pravilnim lečenjem veći broj ljudi može ostati u ovom stadijumu, bez daljeg napredovanja bolesti.

Stadijum 4 označava da postoji veoma oslabljena bubrežna funkcija uz GFR 15-29 ml/min/1,73 m². 

Stadijum 5 uz GFR<15 ml/min/1,73 m² znači da je popuštanje bubrežne funkcije veoma blizu ili su bubrezi prestali da rade. Ovo je stadijum terminalne bubrežne bolesti gde može biti potrebna dijaliza ili transplantacija bubrega.

Simptomi

U ranim stadijumima hronična bolest bubrega ne mora davati nikakve simptome. Tada telo uspeva da se izbori i kompenzuje blago smanjenje bubrežne funkcije. I pored odsustva simptoma, analizama krvi i urina je moguće detektovati da nešto nije u redu sa bubrezima. Najčešće je to situacija kada se osoba uputi na analize i testove usled drugog zdravstvenog stanja, a laboratorijski nalazi ukažu na problem sa bubrezima.

Ukoliko se pacijenti u ranim stadijumima hronične bolesti bubrega pridržavaju saveta lekara i uzimaju propisanu terapiju, može se zaustaviti napredovanje bolesti.

Kako bolest odmiče, tako simptomi postaju očigledniji. Glavni problem je što simptomi nisu specifični; to znači da ne upućuju odmah na probleme sa bubrezima, već se mogu javiti i kod drugih oboljenja. Međutim, lekar će kroz pregled pacijenta i dodatnim analizama posumnjati da je reč o oboljenju bubrega, poslati pacijenta na dalja ispitivanja ili propisati odgovarajuće lekove.

Najčešći simptomi hronične bolesti bubrega su:

• Pоremećaji mokrenja: češće mokrenje (poliurija), smanjeno mokrenje (oligourija), prisustvo krvi u mokraći (hematurija), bolno mokrenje (dizurija), noćno mokrenje (nokturija)
• Zamor i slabost
• Otok šaka, stopala i skočnih zglobova, kao posledica zadržavanja viška tečnosti
• Kratak dah
• Zamućen urin
• Svrab kože
• Mučnina ili povraćanje
• Problemi sa koncentracijom ili spavanjem

Uzroci

Najčešći uzroci hronične bolesti bubrega su zdravstvena stanja koja opterećuju bubrege. Uglavnom su u pitanju kombinacije nekoliko uzročnika, od kojih su najčešći visok krvni pritisak i šećerna bolest.

• Visok krvni pritisak (hipertenzija) koji se ne leči i dugo traje - vremenom oštećuje male krvne sudove bubrega, čime se smanjuje bubrežna funkcija.
• Dijabetes (šećerna bolest) je takođe jedan od čestih uzroka hronične bolesti bubrega. Insulin je hormon koji pomaže da šećer – glukoza uđe u ćelije. Kod dijabetesa su ćelije manje osetljive na insulin i/ili postoji manjak insulina, zbog čega se previše glukoze nalazi u krvi. Višak šećera nošen krvlju stiže do bubrega i može oštetiti strukture u bubrezima koje su važne za filtraciju krvi.
• Ponavljane infekcije bubrega (pijelonefritis).
• Glomerulonefritis je oboljenje koje oštećuje glomerule, jedinice za filtriranje krvi unutar bubrega.
• Postojanje prepreke (opstrukcije) na putu urina. To može biti usled kamena u bubregu ili u izvodnim mokraćnim putevima, zbog uvećanja prostate ili tumora.
• Policistična bolest bubrega predstavlja nasledno oboljenje gde se u bubregu stvaraju brojne šupljinice (ciste) ispunjene tečnošću i smanjuju bubrežnu funkciju.
• Vezikoureteralni refluks se najjednostavnije može objasniti kao obrnuto kretanje urina. Ovde se urin kroz mokraćovode vraća u bubreg i oštećuje bubrežno tkivo. Ukoliko dugo traje i ne leči se, vezikoureteralni refluks može dovesti do popuštanja funkcije bubrega.
• Različite bolesti imunskog sistema koje oštećuju bubrege, kao što su sistemski lupus eritematosus, sarkoidoza i druge.
• Dugotrajno korišćenje lekova kao što su litijum i nesteroidni inflamatorni lekovi mogu dovesti do hronične bolesti bubrega.

Dijagnoza

Lekar će kroz razgovor sa pacijentom pokušati da sazna sve o postojećim simptomima, pridruženim oboljenjima, uz pitanja o lekovima koje pacijent redovno uzima. Obaviće detaljan fizikalni pregled, a potom će tražiti analize krvi i urina kako bi proverio funkciju bubrega.

• Određivanje vrednosti kreatinina u serumu pokazuje koliko dobro bubrezi uklanjanju kreatinin iz krvi. Kreatinin je produkt metabolizma mišića i normalno se izlučuje urinom. Visoke vrednosti kreatinina u krvi označavaju da bubrezi ne rade dovoljno dobro da se oslobode kreatinina urinom.
• Na osnovu analiza krvi, kao i starosti i pola, može se izračunati GFR (brzina glomerularne filtracije). GFR je merilo rada bubrega i pokazuje koliko mililitara krvi se filtrira kroz bubreg u minuti. Normalno bi bubrezi trebalo da filtriraju preko 90 ml krvi u minuti. Vrednost GFR služi da se odredi stadijum hronične bolest bubrega.
• Analiza urina može dati dosta korisnih informacija o radu bubrega. U urinu normalno ne bi trebalo da bude proteina niti krvi. Njihov nalaz budi sumnju na nešto nije u redu sa bubrezima. Lekarima je takođe važan odnos albumina i kreatinina u urinu.
• Drugi testovi i različite imidžing metode mogu pomoći u proceni funkcije i/ili oštećenja bubrega. Mogu se koristiti (ultrazvuk bubrega), kompjuterizovana tomografija, magnetna rezonanca i drugi testovi. U pojedinim slučajevima lekar može zatražiti da se uradi biopsija bubrega. Tom prilikom se uzima mali uzorak tkiva bubrega i posmatraju se promene pod mikroskopom.

Lečenje

Ne postoji lek posebno namenjen za pacijente sa hroničnom bolešću bubrega. Međutim, mogu se preduzeti koraci da se očuva bubrežna funkcija kako bi radili što duže. Isto tako, lekar će savetovati lečenje osnovih bolesti koje su dovele do hronične bolesti bubrega i terapiju za sprečavanje/lečenje komplikacija. Terapija zavisi od stadijuma hronične bolesti bubrega.

Lečenje obuhvata promenu stila života, primenu lekova, dijalizu i transplantaciju bubrega.

Promena stila života

Mere koje se savetuju za očuvanje bubrežne funkcije su zapravo mere koje se savetuju za očuvanje zdravlja uopšte. Ukoliko ste pušač – prestanite sa pušenjem. Smanjite unos alkohola i hranite se zdravo, unošenjem raznovrsnih namirnica. Savetuje se redovna fizička aktivnost u trajanju od najmanje 150 minuta nedeljno. Osobama koje imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazne savetuje se regulisanje telesne težine.

Posebno je važno da osobe sa oslabljenom funkcijom bubrega ograniče unos soli. Smanjenje bubrežne funkcije sa sobom povlači zadržavanje tečnosti u telu, a so vezuje vodu i otežava da se oslobodite viška tečnosti.

Izbegavajte korišćenje lekova protiv bolova koji se kupuju bez lekarskog recepta, kao i lekova za koje je poznato da utiču na bubrežnu funkciju.

Lekovi koji se koriste kod hronične bolesti bubrega

Lekar može propisati terapiju koja deluje na oboljenja koja doprinose ili su dovela do hronične bolesti bubrega. U slučaju postojanja visokog krvnog pritiska (hipertenzije), lekar će savetovati antihipertenzivne lekove. Lekovi iz klase ACE inhibitora (kao što su enalapil, lizinopril, ramipril i drugi) su posebno važni jer istovremeno dovode do smanjenja arterijskog pritiska i štite bubrege od daljeg oštećenja. U slučaju pojave neželjenih efekata ACE inhibitora, kao što su uporan, suvi kašalj, vrtoglavica ili glavobolja, lekar će zameniti terapiju nekim od blokatora angiotenzinskih receptora (ARB) koji deluju vrlo slično, ali uz manje neželjenih reakcija.

U slučaju da se hronična bolest bubrega javi kod osoba sa dijabetesom, mogu se dati lekovi iz klase SGLT2 inhibitora (dapagliflozin i empagliflozin) koji regulišu vrednosti šećera u krvi i čuvaju bubrege od daljeg oštećenja.

Pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega imaju veći rizik od kardiovaskularnih oboljenja, kao što su (srčani udar) i (šlog). Za ove bolesnike je od izuzetne važnosti kontrola krvnog pritiska i vrednosti holesterola u krvi. Ako postoje povišene vrednosti holesterola u krvi, lekar može preporučiti lekove iz klase statina (atorvastatin, simvastatin, rosuvastatin i druge).

U slučaju da postoji zadržavanje tečnosti u organizmu, koje se ogleda u pojavi otoka oko skočnih zglobova, na šakama i stopalima, lekar će savetovati da se ograniči unos soli i tečnosti. U nekim situacijama će savetovati lekove koji pospešuju mokrenje (diuretike).

Već smo napomenuli da bubrezi stvaraju eritropoetin, hormon koji stimuliše nastanak crvenih krvnih zrnaca (eritrocita). Kod oštećenja bubrega postoji i smanjeno stvaranje eritropoetina, zbog čega bolesnici sa hroničnom bolešću bubrega često imaju malokrvnost (anemiju). Lekar može savetovati tablete koje sadrže gvožđe ili injekcije eritropoetina.

Pacijenti sa hroničnom bolešću bubrega neretko imaju snižene vrednosti vitamina D. Ovaj vitamin je važan za zdrave kosti, zbog čega lekar može savetovati da se koriste suplementi vitamina D, u slučaju nižih vrednosti od preporučenih.

Dijaliza

U slučaju izraženog smanjenja bubrežne funkcije (popuštanje bubrega, terminalna bubrežna insuficijencija), lekar će sa pacijentom razmotriti plan daljeg lečenja. Opcije su dijaliza i transplantacija bubrega, jer ako se ovako napredovale forme hronične bolesti bubrega ne leče, uslediće smrtni ishod.

Tokom dijalize se koriste mašine koje uklanjaju štetne produkte metabolizma i tako zamenjuju funkciju bubrega. Postoje dve vrste dijalize:

• Hemodijaliza, gde krv cirkuliše kroz mašinu koja uklanja štetne produkte metabolizma, višak vode i višak soli. Pročišćena krv se zatim vraća u telo. Hemodijaliza zahteva lečenje od 4h, tri puta nedeljno i najčešće se obavlja u bolnici.
• Peritonealna dijaliza, kod koje se rastvor za dijalizu postavlja direktno u stomak kroz cevčicu (kateter). Rastvor prikuplja (apsorbuje) štetne materije i onda se uklanja preko istog katetera. Nakon toga se dodaje svež rastvor koji će prikupiti nove štetne materije. Ovu vrstu dijalize pacijent može sam da uradi kod kuće. Peritonealna dijaliza se radi nekoliko puta dnevno ili tokom noći.

Transplantacija bubrega

Transplantacija bubrega predstavlja još jednu opciju za bolesnike sa veoma smanjenom bubrežnom funkcijom, odnosno kod otkazivanja bubrega. Ovde se nefunkcionalni bubreg zamenjuje zdravim bubregom. Bubrezi za transplantaciju (transplantati) mogu biti od živih donora ili od preminulih donora (kadavera). Živi donori su obično članovi porodice ili prijatelji, koji nakon uklanjanja jednog bubrega mogu sasvim normalno da žive sa preostalim bubregom.

Donor bubrega se razlikuje od osobe kojoj se transplantira bubreg. Ova nepodudarnost može biti razlog odbacivanja bubrega. Zbog toga se pre transplantacije rade detaljne analize kako bi donor bio genetski „najsličniji” osobi kojoj se bubreg donira. Imunski sistem domaćina (osobe koјoj se bubreg transplantira) novi bubreg posmatra kao „strano telo” i napada ga. Zbog toga je pored sličnosti donora i primaoca bubrega, neophodno doživotno uzimanje terapije koja utišava imunski sistem domaćina (tzv. imunosupresivna terapija).

Prognoza

Kod većine ljudi koji se leče i redovno kontrolišu, hronična bolest bubrega nikada ne napreduje do popuštanja bubrega.

Glavni uzrok smrtnog ishoda kod osoba sa hroničnom bolešću bubrega jeste komplikacija u vidu srčanog oboljenja. Zbog toga je izuzetno važno ići na redovne lekarske kontrole, pridržavati se saveta lekara o pravilnoj ishrani, izbacivanju loših životnih navika uz redovno uzimanje lekova. Pridržavanjem ovih mera veliki broj osoba sa hroničnom bolešću bubrega može voditi normalan život.