Moždani udar se javlja usled nedostatka kiseonika i hranljivih materija u nekom delu mozga. Krvni sudovi koji ishranjuju mozak mogu biti blokirani krvnim ugruškom, kada se javlja ishemijski moždani udar. Drugi oblik šloga je hemoragijski, kada usled oštećenja zida krvnog suda dolazi do krvarenja u mozgu. U oba slučaja dolazi do oštećenja i smrti ćelija mozga, dok zahvaćeni deo mozga gubi svoju funkciju.

Simptomi moždanog udara mogu biti različiti, u zavisnosti od dela mozga koji je oštećen. Među najčešćim simptomima su poteškoće sa govorom, slabost mišića jedne strane tela ili lica, problemi sa vidom, hodanjem i dr.

Moždani udar zahteva hitno lečenje, jer može ostaviti trajne posledice i dovesti do smrtnog ishoda. Način lečenja zavisi od vrste moždanog udara. Generalno važi da što se ranije krene sa lečenjem moždanog udara, to je bolje preživljavanje i brži oporavak pacijenata.

Simptomi

Simptomi moždanog udara se mogu razlikovati od osobe do osobe, u zavisnosti koji deo mozga je zahvaćen. U pojedinim slučajevima šlog može dovesti samo do blagih simptoma, dok u drugim slučajevima može dati izražene simptome, a ponekad biti i životno-ugrožavajuće stanje. Najčešći simptomi moždanog udara su:

• Iznenadne poteškoće sa govorom i nerazgovetne reči.
• Nerazumevanje onoga što drugi izgovaraju.
• Oduzetost (paraliza) ili utrnulost lica, ruke ili noge, najčešće na jednoj strani tela.
• Problemi sa vidom na jednom ili oba oka koji mogu biti u vidu naglog zamućenja vida, gubitka vida ili duplih slika.
• Glavobolja koja se javlja iznenada i jakog intenziteta, a može biti praćena povraćanjem, vrtoglavicom ili promenom stanja svesti.
• Teškoće sa hodanjem gubitak ravnoteže ili koordinacije pokreta.

Ukoliko se pojave bilo koji od ovih simptoma, obavezno se javiti lekaru i ne čekati da se tegobe povuku. Kod moždanog udara je najvažnije da se što pre od pojave prvih simptoma započne sa lečenjem. Čak iako se tegobe povuku, moguće da je došlo do privremenog prekida protoka krvi do mozga. Ovo stanje se naziva tranzitorni ishemijski atak (TIA) i ne dovodi do dugotrajnih simptoma. TIA se ne sme ignorisati jer je rizik od moždanog udara povećan u narednim danima i nedeljama od pojave ovih prolaznih simptoma. Zbog toga je važno javiti se lekaru kako bi se utvrdio razlog simptoma i preduzele mere da ne dođe do moždanog udara.

Važno je obratiti pažnju kada su počeli simptomi. Pojedine vrste terapije su uspešnije kada se primene unutar par sati od prvih simptoma šloga.

Uzroci

Moždani udar se može javiti na dva načina, te tako razlikujemo dve vrste šloga. Ishemijski šlog je najčešći tip moždanog udara (85% slučajeva) koji nastaje kada se dotok krvi u mozak smanji ili prekine. Ćelije mozga ne dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija zbog čega umiru. Ove ćelije su posebno osetljive, te prekid dotoka krvi od svega par minuta dovodi do njihovog ozbiljnog oštećenja. Najčešći razlozi smanjenog dotoka krvi u mozak su:

• Nakupljanje masnih naslaga (ateroskleroza) na zidovima krvnih sudova
• Stvaranje krvnog ugruška u krvnom sudu
• Zaustavljanje krvnog ugruška (tromba) u krvnim sudovima mozga, pri čemu je tromb nastao na nekom drugom mestu (najčešće u srcu) ali je do mozga stigao krvnom strujom.

Drugi tip je hemoragijski šlog koji se javlja usled povećane propustljivosti ili pucanja krvnog suda mozga. Rezultat je krvarenje u mozgu. Postoje brojni faktori koji povećavaju rizik od moždanog krvarenja, kao što su nekontrolisan visok krvni pritisak, preterana doza lekova za razređivanje krvi, proširen i oslabljeni zid krvnog suda – aneurizma, trauma (npr. kod saobraćajne nesreće) i dr.

Međutim, značajan broj moždanih udara ostaje neotkrivenog uzroka zbog čega ih nazivamo „kriptogeni“ (kripto – skriveni, nejasan).

Faktori rizika

Moždani udar se može javiti kod bilo koje osobe, ali postoje određene karakteristike pojedinca koje povećavaju rizik od šloga. Na pojedine faktore rizika možemo delovati (npr. lečenje visokog krvnog pritiska, šećerne bolesti, regulacija telesne težine i dr.), dok na druge ne možemo (starost, pojava moždanog udara u porodici).

U faktore rizika za pojavu šloga ubrajaju se:

• Starost, jer starije osobe imaju veći rizik od moždanog udara.
• Muški pol
• Visok krvni pritisak (hipertenzija)
• Pušenje cigareta
• Visoke vrednosti masnoća u krvi, posebno holesterola
• Šećerna bolest (diabetes mellitus)
• Srčana oboljenja, kao što su srčana insuficijencija , aritmije , srčane mane i dr.
• Gojaznost
• Fizička neaktivnost
• Prethodni moždani udar ili pojava šloga kod članova porodice
• COVID-19

Komplikacije

U zavisnosti od lokalizacije, veličine oštećenog regiona mozga, uspeha lečenja, starosti bolesnika, pridruženih oboljenja, ali i koliko dugo je mozak bio bez kiseonika i hranljivih materija, simptomi moždanog udara se mogu u potpunosti povući, ili ostati u vidu privremenih ili trajnih komplikacija.

Komplikacije šloga mogu biti:

• Gubitak pokreta (paraliza) mišića, može obuhvatiti veći broj mišića ili pojedine mišiće jedne strane tela, lica, ruke ili noge.
• Poteškoće sa govorom mogu otežavati izgovaranje, razumevanje govora, čitanje ili pisanje, ili su mogu javiti problemi sa gutanjem
• Poteškoće sa pamćenjem, razmišljanjem ili razumevanjem se relativno često javljaju nakon moždanog udara, kao i određeni gubitak pamćenja.
• Psihičke promene. Osobe koje su imale šlog mogu imati poteškoće sa koncentracijom, kontrolisanjem emocija, mogu postati razdražljivi, neraspoloženi ili se može javiti depresija.

Prevencija

Kako bi se sprečio šlog, kao i ponovno javljanje kod osoba koje su već imale moždani udar, potrebno je korigovati sve faktore rizika. Ove mere se odnose na zdrav stil života i lečenje postojećih oboljenja, i iste su kao kod prevencije srčanih oboljenja.

• Regulisanje vrednosti krvnog pritiska i lečenje hipertenzije
• Pravilna ishrana bogata voćem i povrćem, i sa malim sadržajem masnoća u hrani utiče da se u manjoj meri nakupljaju masne naslage u zidu krvnih sudova. Na taj način se sprečava razvoj i napredovanje ateroskleroze. Ukoliko se vrednosti masnoća, naročito holesterola, ne mogu regulisati pravilnom ishranom, lekar može propisati lekove.
• Prestanak pušenja, izbegavanje unosa alkohola.
• Lečenje dijabetesa uz regulisanje ishrane, fizička aktivnost i primena lekova.
• Redovna fizička aktivnost i regulisanje telesne težine. Svetska zdravstvena organizacija savetuje najmanje 150 – 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno, odnosno ako je u pitanju intenzivnija fizička aktivnost savetuje se 75 – 150 minuta nedeljno. Ukoliko već imate neke zdravstvene tegobe, posavetujte se sa lekarom koji tip fizičke aktivnosti i u kom trajanju bi Vam najviše odgovarao.

Ukoliko ste već preležali moždani udar ili tranzitorni ishemijski atak, doktor može savetovati lekove kako bi se smanjio rizik kod narednog šloga.

• Lekovi koji sprečavaju stvaranje krvnog ugruška (antitrombocitni lekovi). U ovu grupu spadaju aspirin i klopidogrel, koji sprečavaju slepljivanje trombocita i nastanak krvnog ugruška (tromba).
• Lekovi za razređivanje krvi (antikoagulantni lekovi) mogu se davati tokom kraćeg ili dužeg vremenskog perioda. Lekar će proceniti da li Vam je potrebna ova terapija nakon moždanog udara.

Dijagnoza

Kod moždanog udara je izuzetno važno što ranije započinjanje lečenja. Vreme od pojave prvih simptoma do javljanja lekaru utiče i na izbor lečenja, kao i na oporavak pacijenta.

Ukoliko se jave simptomi koji ukazuju na moždani udar, potrebno je hitno se javiti lekaru. Lekar će kroz razgovor sa pacijentom o simptomima i postojećim oboljenjima, kao i detaljnim kliničkim pregledom, postaviti sumnju na moždani udar. Posebnu pažnju će posvetiti neurološkom pregledu kako bi se ustanovilo oštećenje nervnog sistema. Lekar će najčešće zahtevati dodatne testove ili analize kako bi se potvrdila dijagnoza i što pre započelo sa lečenjem.

• Laboratorijske analize iz krvi, kojima se proverava kompletna krvna slika, da li postoji neka infekcija, kojom se brzinom zgrušava krv, koja je vrednost šećera u krvi i dr.
• Kompjuterizovana tomografija (CT, skener) glave može pokazati lokalizaciju i veličinu promene u mozgu. Ukoliko je potrebno da se detaljnije sagledaju krvni sudovi vrata i glave, može se koristiti kontrast koji se primenjuje intravenski.
• Magnetna rezonanca (MR) glave može pokazati ishemijske i hemoragijske promene u moždanom tkivu.
• Ultrazvučni pregled karotidnih arterija daje informacije o protoku krvi kroz ove krvne sudove, postojanju suženja ili naslaga u zidu karotidnih arterija.

Lečenje

Kod moždanog udara je izuzetno važno rano dijagnostikovanje i što ranije započinjanje lečenja. Generalno važi da što se ranije krene sa lečenjem moždanog udara, to je bolje preživljavanje i brži oporavak pacijenata. Lečenje se razlikuje u odnosu na tip šloga.

Kod ishemijskog moždanog udara važno je da se što pre uspostavi protok krvi kroz mozak, kako bi kiseonik i hranljive materije što pre stigli do ćelija mozga. Jedna opcija jeste primena leka koji razgrađuje formirani krvni ugrušak koji je zaustavio protok kroz krvni sud. Ovakav lek se daje putem vene i naziva se trombolitik (tromb – krvni ugrušak, liza – razlaganje). Najčešće korišćeni trombolitički lekovi su alteplaza i tenekteplaza. Nisu svi pacijenti sa ishemijskim moždanim udarom kandidati za ovaj tip lečenja. Kako bi trombolitik delovao, potrebno je da se primeni vrlo rano od pojave prvih simptoma moždanog udara, da se pažljivo proceni rizik od krvarenja kod svakog pacijenta posebno i dr. Drugi vid lečenja je endovaskularna procedura, kada lekar ubacuje jednu tanku, plastičnu cev (katater) u arteriju u preponi. Ovaj kateter se zatim dovodi do krvnih sudova mozga, a kroz ovaj kateter je moguće direktno uklanjanje tromba iz zapušene arterije, čime se ponovo uspostavlja protok krvi. I u ovom slučaju je potrebno da lekar proceni da li su pacijenti sa ishemijskim moždanim udarom kandidati za endovaskularnu intervenciju.

Kod hemoragijskog moždanog udara postoji krvarenje u mozgu, zbog čega se lečenje razlikuje od ishemijskog šloga. Cilj je zaustaviti ili smanjiti krvarenje, što često nije izvodljivo usled nepristupačnog regiona krvarenja. Mogu se dati lekovi koji će pospešiti normalno zgrušavanje krvi. U pojedinim slučajevima, posebno kod izraženog krvarenja u mozgu, može se primeniti hirurško lečenje kako bi se uklonila krv iz mozga i smanjio pritisak na moždano tkivo. Takođe, cilj lečenja jeste i smanjiti krvni pritisak i otok tkiva oko regiona krvarenja u mozgu, gde lekar može dati posebne lekove.

Oporavak i rehabilitacija

Svaki moždani udar je drugačiji, te je i oporavak kod svake osobe drugačiji. Oporavak nakon šloga je postepen proces i može trajati mesecima i duže. Lečenje i oporavak nakon moždanog udara podrazumeva tim lekara različitih specijalnosti. Cilj je da se pomogne pacijentu da se oporavi u što većoj meri kako bi se svakodnevno funkcionisanje što više približilo stanju pre moždanog udara.

Većina osoba koje prežive moždani udar ide na rehabilitaciju. U zavisnosti od starosti pacijenta, pridruženih oboljenja, težine šloga i neurološkog oštećenja nakon moždanog udara, lekar će preporučiti program rehabilitacije koji odgovara svakom pacijentu ponaosob.