Periferna arterijska bolest (periferna vaskularna bolest, bolest perifernih arterija) predstavlja stanje gde postoji suženje na arterijama nogu ili ruku. Ovako sužene arterije dopremaju manje krvi u noge ili ruke. Pacijenti koji imaju bolest perifernih arterija nogu najčešće se žale na bol u listovima ili stopalima pri hodanju koji prolazi kada stanu. Ovakav tip bola se naziva klaudikacija.

Suženje na perifernim arterijama najčešće nastaje usled ateroskleroze – masnih naslaga na krvnim sudovima koji sužavaju arteriju i smanjuju protok krvi. Ateroskleroza je generalizovano oboljenje, što znači da se javlja na svim arterijama u našem telu; na nekima češće, a na nekima ređe. Zbog toga osobe sa perifernom arterijskom bolešću imaju i veći rizik da se slična suženja nalaze i na arterijama srca i mozga. Značajna suženja na ovim arterijama mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija – srčanog udara (infarkta miokarda) i šloga (moždanog udara).

Lečenje bolesti perifernih arterija se oslanja na zdrave životne navike (pravilnu ishranu, prekid pušenja i fizičku aktivnost), lekove i po potrebi hirurške i druge intervencije.

Simptomi

Veliki broj ljudi koji ima perifernu arterijsku bolest je bez simptoma ili su simptomi veoma blagi. Tada je najčešće u pitanju rana faza bolesti, kada se prilikom dužeg hodanja javljaju bolovi ili grčevi u listovima. Ovakav bol koji se javlja pri hodanju, a prolazi u mirovanju naziva se klaudikacija. Zapravo se bolovi javljaju periodično, povremeno pri aktivnosti i hodanju, zbog čega nazivaju „intermitentne (povremene) klaudikacije“. Bol može biti blag, ali kako bolest napreduje tako može biti sve snažniji i otežavati normalno kretanje.

Ukoliko periferna arterijska bolest zahvati arterije ruku, sličan bol ili grčevi se mogu javiti u rukama pri nekoj aktivnosti, a smirivati se u odmoru. U težim slučajevima se bol u nogama i rukama može javiti u mirovanju ili prilikom ležanja.

Ostali simptomi periferne arterijske bolesti koji najčešće ukazuju da je bolest uznapredovala mogu biti:

• Osećaj trnjenja ili slabosti u nogama
• Osećaj hladnoće u nogama ili stopalima
• Promena boje kože na nogama ili sjajna koža
• Smanjena maljavost na nogama i sporiji rast noktiju
• Odsustvo pulsa ili slab puls na rukama ili stopalima
• Pojava otvorenih rana (ulkusa) na nogama, stopalima ili prstima koje sporo zarastaju ili ne zarastaju
• Problemi sa erekcijom (erektilna disfunkcija)

Kada se javiti lekaru? Kontaktirati lekara ukoliko se jave bolovi u nogama prilikom hodanja (klaudikacije), kao i bolovi u mirovanju, trnjenje, promena boje kože i slabost nogu.

Uzroci

Najčešći uzrok periferne arterijske bolesti je ateroskleroza – nakupljanje masnih naslaga (plakova) na zidovima arterija. Ovi plakovi sužavaju arterije i smanjuju protok krvi.

Za aterosklerozu se kaže da je generalizovana bolest jer se može javiti na svim arterijama u telu. Ukoliko se javi na arterijama ruku i nogu, tada se zove periferna arterijska bolest. Kada se javi na krvnim sudovima koji ishranjuju srce, tada se zove koronarna bolest srca i dovodi do angine pektoris.

Ređi uzroci periferne arterijske bolesti su zapaljenje krvnog suda, izlaganje zračenju ili povrede nogu ili ruku.

Faktori rizika

Postoje određene osobine i navike pojedinca koje povećavaju rizik od nastanka perferne arterijske bolesti. Na prvom mestu su to pušenje i dijabetes.

• Pušenje. Pušači imaju značajno veći rizik od bolesti perfernih arterija u odnosu na nepušače.
• Dijabetes (šećerna bolest) dovodi do promena na krvnim sudovima širom tela, uključujući i krvne sudove ruku i nogu, i tako povećava rizik od periferne arterijske bolesti.
• Hipertenzija (visok krvni pritisak) oštećuje zidove krvnih sudova.
• Visok holesterol u krvi pogoduje formiranju masnih naslaga na zidovima arterija i tako pospešuje aterosklerozu.
• Zapaljenski procesi u arterijama.
• Starost. Osobe starije od 65 godina imaju veći rizik od periferne arterijske bolesti.
• Gojaznost.

Komplikacije

Komplikacije perferne arterijske bolesti mogu biti:

• Gangrena. Gangrena se javlja kao posledica smanjenog dopremanja krvi u ekstremitet tokom dužeg vremenskog perioda. Najpre se pojavljuje otvorena rana na prstima, stopalu ili nozi koja ne zarasta, i polako se okružuje mrtvim (nekrotičnim) tkivom. Lečenje može biti amputacija ekstremiteta.
• Srčani udar i šlog. Kao što je već napomenuto, ateroskleroza se osim u perifernim arterijama, javlja i na arterijama koje ishranjuju srce i mozak. Posledica toga može biti smanjeni dotok krvi u srce ili mozak, odnosno kao najteža komplikacija – srčani udar (infarkt miokarda) ili šlog (moždani udar).

Prevencija

Najbolji način da ne dođe do periferne arterijske bolesti jeste zdrav stil života, koji podrazumeva:

• Prestanak pušenja, jer je pušenje jedan od najsnažnijih faktora rizika za bolest perifernih arterija.
• Lečenje dijabetesa i održavanje šećera u krvi u željenom opsegu.
• Zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, sa malim sadržajem zasićenih masti.
• Redovna fizička aktivnost.
• Zdrava telesna težina.
• Održavanje normalnih vrednosti krvnog pritiska i holesterola u krvi.

Dijagnoza

Prilikom pregleda lekar – vaskularni hirurg će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju, faktorima rizika, postojanju sličnih oboljenja u porodici i nakon toga Vas detaljno pregledati. Tokom pregleda će obavezno palpirati (pipati) pulseve na perifernim arterijama. U cilju postavljanja dijagnoze bolesti perifernih arterija može tražiti neke od dodatnih testova:

• Laboratorijske analize. Jednostavne analize krvi pomažu da se proveri da li postoje faktori rizika za perifernu arterijsku bolest na koje je moguće uticati, kao što su vrednosti šećera i masnoća u krvi.
• Pedo-brahijalni indeks (ABI, engl. ankle-brachial index)je test koji se često koristi prilikom dijagnostikovanja periferne vaskularne bolesti. Tokom ovog testa se mere krvni pritisak na potkolenici i krvni pritisak na nadlaktici, i izračunava se njihov odnos. Izmenjen odnos ova dva krvna pritiska ukazuje na perifernu arterijsku bolest.
• Ultrazvučni pregled donjih ekstremiteta. Tokom ovog testa lekar koristi sondu koja emituje ultrazvučne talase kako bi se analizirali veći krvni sudovi nogu. Tokom ovog potpuno bezbolnog pregleda može se uočiti da li je neka od arterija nogu sužena ili zapušena. Ukoliko se sumnja na bolest perifernih arterija ruku, lekar će savetovati Doppler krvnih sudova ruku kako bi se ispitao protok krvi kroz krvne sudove ramenog pojasa, nadlaktice i podlaktice.
• Angiografija predstavlja još jedan način za otkrivanje suženja ili prekida protoka krvi kroz periferne arterije. Pre nego što se pristupi slikanju krvnih sudova, pacijentu se ubrizga boja (kontrast) u krvni sud, koja omogućava da se arterija vidi jasnije. Nakon toga se slika može dobiti pomoću X-zraka, kompjuterizovanom tomografijom (CR) ili nuklearnom magnentnom rezonancom (NMR).

Lečenje

Lečenje periferne arterijske bolesti usmereno je ka smanjenju tegoba i smanjenju rizika od komplikacija, kao što su srčani i moždani udar. Cilj je da se poboljša zdravlje arterija nogu i ruku merama koje utiču na zdravije arterija u celom našem telu.

Lečenje periferne arterijske bolesti podrazumeva promenu stila života, lekove i po potrebi – hirurške i druge intervencije.

Promena stila života

Zdrav način života je posebno važan za osobe koje već imaju bolest perifernih arterija, ali i za sve osobe bez ovog oboljenja kako bi se sprečila periferna arterijska bolest. Zbog toga su terapijske i preventivne mere iste. Promena stila života može značajno pomoći u povlačenju simptoma, naročito u ranim fazama periferne arterijske bolesti. Prestanak pušenja, redovna fizička aktivnost, zdrav način ishrane i održavanje optimalne telesne težine su veoma važne mere kako bi se simptomi smanjili ili povukli, i smanjio rizik od komplikacija.

Fizička aktivnost je važan deo lečenja periferne arterijske bolesti. Redovna, dozirana i kontrolisana fizička aktivnost pomaže u poboljšanju simptoma. Pre započinjanja fizičke aktivnosti, konsultujte se sa svojim lekarom o vrsti i intenzitetu fizičke aktivnosti koja je u skladu sa postojećim promenama na perifernim arterijama. Lekar takođe može savetovati fizikalnu terapiju.

Lekovi

Ukoliko lekar ustanovi da postoje faktori rizika koje je moguće korigovati lekovima, može propisati sledeće:

• Lekovi za smanjenje vrednosti holesterola u krvi. Grupa lekova koji se zovu statini mogu smanjiti povišene vrednosti holesterola u krvi, smanjiti obim ateroskleroze i time delovati preventivno na napredovanje periferne arterijske bolesti.
• Lekovi za kontrolu krvnog pritiska. Visok krvni pritisak(hipertenzija) može oštetiti krvne sudove. U tom slučaju će Vam lekar propisati lekove za smanjenje arterijskog pritiska (antihipertenzivnu terapiju).
• Lekovi za kontrolu šećera u krvi. Povišen šećer tokom dužeg vremenskog perioda može oštetiti krvne sudove. Zbog toga je nelečeni dijabetes važan faktor rizika za nastanak periferne arterijske bolesti. Ukoliko imate dijabetes i bolest perfernih arterija, održavanje šećera u krvi u željenom opsegu je izuzetno važno.
• Lekovi protiv zgrušavanja krvi. U pojedinim slučajevima lekar može propisati lekove protiv zgrušavanja krvi (npr. aspirin ili klopidogrel). Ova terapija može poboljšati protok krvi i sprečiti komplikacije periferne arterijske bolesti.
• Lekovi protiv bola u nogama. Lekar Vam može propisati lekove koji povećavaju protok krvi kroz arterije nogu i ruku, i tako povećavaju maksimalno prepešačenu razdaljinu bez pojave bolova u nogama. U pitanju se lekovi cilostazol i pentoksifilin.

U terapiji atrijalne fibrilacije se mogu koristiti lekovi ili različite procedure (elektrokonverzija, kateterske procedure).

Hirurško lečenje i druge procedure

U pojedinim slučajevima je potrebno postavljanje stenta u arteriju ili premošćavanje zapušene arterije hirurškim putem.

• Endovaskularno lečenje. Prilikom endovaskularnog lečenja doktor postavlja tanku, savitljivu cev (kateter) u suženi deo arterije. Nakon toga se u krvni sud uvodi mali balon koji se napumpa kako bi se proširila zapušena arterija i uspostavio normalan protok krvi. Istovremeno se može postaviti mala žičana opruga (stent) kako bi proširena arterija ostala otvorena.
• Otvorena hirurgija. Hirurg može da napravi „alternativni“ put za dotok krvi, zaobilazeći zapušenu arteriju uz pomoć dodatnog krvnog suda (tzv. bajpas hirurgija).