Aortna stenoza (suženje aortnog zaliska) predstavlja stanje kada je zalistak najvećeg krvnog suda u našem organizmu, aorte – sužen. Normalno krv iz leve komore odlazi u aortu, koja dalje odnosi krv u sva naša tkiva. Aortni zalistak (aortna valvula) se nalazi tačno između leve komore i aorte. Zadatak ovog zaliska jeste da spreči vraćanje krvi unazad iz aorte u srce. U slučaju suženja aortnog zaliska, manje krvi ulazi u aortu i odlazi u ostatak tela.

Izbor lečenja prvenstveno zavisi od postojanja simptoma i težine aortne stenoze, ali takođe i od starosti pacijenta, postojanja pridruženih oboljenja i opšteg zdravstvenog stanja. U pojedinim slučajevima lekar može savetovati redovne kontrole i praćenje aortne stenoze, dok u drugim slučajevima može biti potrebna zamena sužene valvule novim, veštačkim aortnim zaliskom. Zamena je moguća klasičnom hirurškom intervencijom ili minimalno invazivnom intervencijom bez otvaranja grudnog koša.

Ukoliko se ne leči, aortna stenoza može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, čak i do smrtnog ishoda.

Čemu služi aortna valvula?

Aorta je najveći krvni sud kod čoveka koji polazi iz leve srčane komore i nosi krv do svih naših tkiva. Na mestu prelaska leve komore u aortu nalazi se aortna valvula. Aortna valvula (aortni zalistak) se sastoji iz prstena smeštenog na samom početku aorte i sadrži tri listića koji mogu da se pomeraju.

Kada dođe do grčenja (kontrakcije) srčane komore, aortni zalistak se otvara i omogućava da krv pređe iz leve komore u aortu. Suprotno tome, kada se srčane komore odmaraju (relaksiraju), one se pune novom krvlju koja dolazi iz pretkomora. Tada se mora osigurati da se krv ne vraća iz aorte nazad u komoru. Upravo to obezbeđuje aortni zalistak; on je zatvoren dok se komora puni novom krvlju i onemogućava da se krv, namenjena svim našim tkivima, vraća nazad iz aorte. Jednostavno rečeno, svi zalisci u srcu, pa i aortni zalistak, obezbeđuju jednosmeran i pravilan tok krvi.

Simptomi

Aortna stenoza može postojati godinama bez ijednog simptoma. U tim slučajevima je moguće da postoji i izraženo suženje aortnog zaliska a da pacijent nema tegobe. Međutim, pojava simptoma najčešće ukazuje na lošiju prognozu i napredovanje ove srčane mane.

Najčešći simptomi aortne stenoze koji se posebno javljaju pri fizičkoj aktivnosti su:

• Bol ili stezanje u grudima (angina pectoris)
• Nesvestica ili vrtoglavica
• Kratak dah, zamor i slabost
• Osećaj ubrzanog srčanog rada (palpitacije)
• Šum na srcu

Kada se javiti lekaru? Ukoliko se jave simptomi koji mogu ukazivati na aortnu stenozu, zakazati pregled kod lekara – kardiologa

Uzroci

• Urođene srčane mane. Normalno, aortni zalistak ima tri listića. Međutim, pojedini ljudi se rađaju sa aortnim zaliskom koji sadrži dva listića (tzv. bikuspidna aortna valvula) koji može biti uzrok aortne stenoze. Ovakvo stanje zahteva redovne lekarske preglede i praćenje. Bikuspidna aortna valvula često ne daje nikakve simptome do odraslog doba i može biti dijagnostikovana prilikom sistematskog pregleda.
• Nagomilavanje kalcijuma u valvuli, tj. kalcifikacija aortnog zaliska čini da listići aortnog zaliska budu manje savitljivi, kruti i smanjene pokretljivosti. Suženje aortnog zaliska koje je povezano sa nakupljanjem kalcijuma na valvuli obično se javlja u starijem životnom dobu.
• Reumatska groznica predstavlja komplikaciju nelečene bakterijske upale grla koja može oštetiti srčane zaliske. Poslednjih godina je ovo retko oboljenje, ali se aortna stenoza može videti kao posledica reumatske groznice preležane u detinjstvu.

Faktori rizika

• Moždani udar
• Stvaranje krvnog ugruška (tromba)
• Krvarenje
• Nepravilan srčani rad (aritmije)
• Infektivni endokarditis
• U najtežim slučajevima je moguć i smrtni ishod

Prevencija

• Prevencija reumatske groznice. Određene nelečene bakterijske upale grla kod pojedinih ljudi mogu dovesti do komplikacije koja se naziva reumatska groznica. Bakterijska upala grla se leči antibioticima.
• Lečenje dijabetesa, hipertenzije, kontrola vrednosti holesterola i održavanje zdrave telesne težine. Ovo su ujedno faktori rizika za srčana oboljenja uopšte, koji istovremeno utiču na razvoj aortne stenoze.

Dijagnoza

U cilju postavljanja dijagnoze, lekar – kardiolog će obaviti detaljan fizikalni pregled i postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i simptomima. Posebnu pažnju će posvetiti slušanju srčanih tonova pomoću stetoskopa, jer pacijenti sa aortnom stenozom imaju karakterističan šum na srcu. Lekar može predložiti dodatne testove kako bi se potvrdila ili odbacila dijagnoza aortne stenoze.

• EKG (elektrokardiogram)
• Ultrazvuk srca (ehokardiografija) predstavlja jednostavnu i neinvazivnu metodu za postavljanje dijagnoze aortne stenoze. Tokom ovog pregleda lekar koristi sondu koja emituje ultrazvučne talase kako bi se registrovale strukture srca. Istovremeno lekar može da izmeri brzinu protoka krvi kroz srce i još neke parametre koji mogu pomoći u dijagnostikovanju aortne stenoze. Postoje dve opcije ultrazvučnog pregleda srca: transtorakalni ultrazvuk srca, kada se sonda postavlja direktno na prednji deo grudnog koša pacijenta, ili transezofagealni ultrazvučni pregled, kada se srcu pristupa preko jednjaka, odnosno nakon postavljanja sonde u jednjak pacijenta. Najčešće se radi jednostavniji transtorakalni ultrazvuk srca, postavljanjem sonde na prednju stranu grudnog koša pacijenta, dok lekar u posebnim slučajevima može savetovati i transezofagealni ultrazvučni pregled.
• Elektrokardiogram (EKG) prikazuje električnu aktivnost srca. Ovim testom se ne postavlja dijagnoza aortne stenoze, ali je važan prilikom svakog kardiološkog pregleda i kardiološke procene pacijenta. Na EKG-u se mogu registrovati promene u srčanom ritmu (aritmije), EKG može ukazati na uvećanje srčanih šupljina, mogu se videti promene koje ukazuju na srčani udar ili ožiljak nakon srčanog udara, i dr.
• Rendgen grudnog koša može pokazati da li je srce uvećano, što se može videti kod aortne stenoze. Isto tako, može se uočiti proširenje aorte i nakupljanje kalcijuma u aortnom zalisku.
• Test fizičkim opterećenjem ili stres test pomaže da se ispita kako fizičko opterećenje deluje na srčani rad. Tokom ovog testa pacijent hoda na pokretnoj traci i istovremeno se posmatra EKG zapis, meri se broj otkucaja srca i krvni pritisak, i beleži da li je došlo do pojave simptoma (bola u grudima, nesvestice, zamaranja i dr.). Kod stres ehokardiografije se pored navedenih parametara, radi ultrazvučni pregled pre i neposredno nakon završetka testa, kako bi se posmatralo kako se srce kontrahuje nakon opterećenja. Ukoliko pacijent ne može da hoda na pokretnoj traci, može se koristiti poseban lek koji „imitira“ efekte fizičkog opterećenja dok pacijent miruje (farmakološki stres eho test ).
• CT koronarografija koristi skener (CT) za snimanje arterija srca. Test fizičkim opterećenjem pomaže da se ustanovi da li se simptomi aortne stenoze javljaju tokom fizičke aktivnosti. Ovaj podatak je veoma važan za lekara i dalje planiranje lečenja aortne stenoze.
• Kompjuterizovana tomografija (CT) i magnetna rezonanca (MR) srca daju detaljnije podatke o strukturama srca, kao i o stanju aorte i aortnog zaliska. Lekar može zahtevati ove testove u određenim slučajevima.
• Koronarna angiografija se ne koristi u cilju dijagnoze aortne stenoze, ali pomaže kada je potrebno da se ustanovi da li pacijent istovremeno ima suženja na krvnim sudovima koji ishranjuju srce (koronarnu bolest srca). Tokom koronarografije pacijentu se u koronarne arterije ubrizgava boja (kontrast) koja se može videti primenom rengden (X) zraka. Dobija se uvid o postojanju suženja na koronarnim krvnim sudovima, tačna lokalizacija i broj suženja.

Lečenje

Lečenje aortne stenoze zavisi od postojanja simptoma i težine ovog oboljenja.

Aortna stenoza može postojati godinama bez ikakvih simptoma. Može se desiti da se sasvim slučajno otkrije prilikom ultrazvučnog pregleda srca koji se radi nekim drugim povodom. Ukoliko se tada ustanovi aortna stenoza blagog stepena, lekar može savetovati redovne kontrolne preglede i pridržavanje zdravog stila života, ili lekove koji smanjuju rizik od komplikacija (npr. u slučaju hipertenzije lekar će propisati lekove za smanjenje krvnog pritiska i sl.).

U slučaju pojave simptoma koji napreduju, kao i kod pacijenata koji su bez ikakvih simptoma ali postoji izraženo suženje aortnog zaliska, lekar može savetovati intervenciju – zamenu aortnog zaliska. Intervencija se može obaviti klasičnom, otvorenom hirurgijom ili novijom, manje invazivnom metodom (TAVI).

Hirurška zamena aortnog zaliska podrazumeva klasičnu, „otvorenu“ hirurgiju tokom koje se kroz rez na prednjoj strani grudnog koša pristupa srcu. Sužena aortna valvula se uklanja i zamenjuje veštačkom valvulom, koja može biti mehanička ili biološka. Biološka valvula je sačinjena od tkiva krave, svinje ili od ljudskog tkiva. Mehaničke valvule su dugotrajnije, ali je nakon njihove ugradnje potrebno doživotno uzimanje lekova za razređivanje krvi (antikoagulanasa). Biološke valvule su manje trajne i ponekad je potrebna njihova zamena ili popravka (reparacija) nakon 10 – 20 godina. Međutim, kod ugrađenih bioloških valvula nije potrebna dugotrajna primena antikoagulanasa. Prilikom hirurške zamene aortnog zaliska moguće je istovremeno uraditi i druge hirurške intervencije na srcu.

Transkateterska zamena aortnog zaliska (TAVI) predstavlja noviju, minimalno invazivnu metodu koja se poslednjih godina sve više primenjuje u lečenju aortne stenoze. Tokom ove intervencije se tanka, savitljiva cev (kateter) uvodi u krvni sud i dalje usmerava do srca. Zatim se kroz kateter uvodi nova, biološka valvula i postavlja na mesto sužene valvule, gurajući je uz zid aorte. Neke biološke valvule je potrebno raširiti uz pomoć balona na vrhu katetera (tzv. balon-ekspandirajuće), dok se neke valvule mogu rašiti same, bez naduvavanja balona (tzv. samo-ekspandirajuće valvule).

Važno je istaći sledeće – da nisu svi bolesnici kandidati za hirurško lečenje, kao što nisu svi kandidati za transkatetersku zamenu aortnog zaliska. Odluka o tome koji je način lečenja odgovarajući donosi se za svakog pacijenta posebno, pri čemu se uzima u obzir postojanje simptoma, težina suženja aorte, kao i starost pacijenta, postojanje drugih oboljenja i rizik od hirurškog lečenja.

Postoji još jedna mogućnost lečenja aortne stenoze koja se zove balon valvuloplastika. Međutim, ova metoda se ređe primenjuje kod odraslih osoba jer postoji tendencija da se nakon intervencije aortna valvula ponovo suzi. Balon valvuloplastika se radi kod teških, nestabilnih pacijenata koji čekaju na zamenu aortnog zaliska. Tokom ove procedure se kroz krvni sud do srca takođe dovodi kateter koji na vrhu sadrži balon. Kada se kateter postavi na pravo mesto, balon se naduva i tako proširi otvor valvule. Nakon toga se balon izduva te se i kateter i balon se uklanjaju.