Astma je dugotrajna zapaljenska bolest disajnih puteva koji postaju preosetljivi na različite faktore iz spoljašnje sredine. Pacijenti sa astmom najčešće se žale na otežano disanje, kašalj, sviranje u grudima (vizing) i osećaj stezanja u grudima. Simptomi astme se obično javljaju povremeno, a izazivaju ih ili pogoršavaju različiti okidači koje pacijenti često prepoznaju. Najčešći okidači su alergeni, hladnoća, infekcije, fizički napor i zagađenje vazduha.

Astma se ne može u potpunosti izlečiti, ali se može uspešno držati pod kontrolom primenom odgovarajućih lekova.

Zbog čega nastaje astma?

Ne možemo sa sigurnošću reći zbog čega se astma javlja kod nekih osoba, a kod drugih ne. Pretpostavlja se da astma nastaje kao kombinacija nasledne sklonosti i određenih faktora iz spoljašnje sredine. Neretko pacijenti sa astmom znaju koje činioce prepoznaju kao provokatore napada astme. Ovi faktori ili okolnosti nazivaju se okidači (trigeri). Najčešće su u pitanju materije koje dovode do iritacije disajnih puteva (iritansi) ili one koje dovode do alergija (alergeni).

Alergeni koji mogu da provociraju napad astme su: polen, grinje, životinjska perut, dlaka i pljuvačka (najčešće od kućnih ljubimaca), kao i buđ. Najčešći iritansi koje pacijenti sa astmom navode kao okidače napada su: duvanski dim, zagađenje vazduha (smog i izduvni gasovi), hladan vazduh, hemikalije i jaki mirisi. Pored toga, infekcije disajnih puteva, fizička aktivnost, snažne emocije i stres takođe mogu da budu okidači astmatičnog napada. Ovi okidači mogu da izazovu napad astme odmah, ali se napad može javiti i sa odloženim početkom – nekoliko sati ili čak dana kasnije.

Kod pojedinih osoba postoji veća verovatnoća da obole od astme jer poseduju određene karakteristike koje nazivamo faktorima rizika. Veći rizik od astme imaju osobe koje u porodici već imaju obolelog od astme, osobe koje imaju neko drugo alergijsko stanje (npr. ekcem/atopijski dermatitis), pušači, kao i oni koji su na radnom mestu izloženi isparenjima, hemikalijama ili drugim zagađivačima.

Koji su najčešći simptomi astme?

Astma se najčešće deli alergijsku (atopijsku) i nealergijsku (izazvana infekcijama, hemijskim iritansima ili drugim faktorima). Ukoliko okidači astme potiču sa radnog mesta, takvu astmu nazivamo profesionalnom. Astma takođe može biti izazvana fizičkim naporom, određenim lekovima ili se simptomi mogu pojačavati tokom noći, kada govorimo o noćnoj astmi.

Kod astme postoji dugotrajna upala disajnih puteva zbog čega su oni suženi i protok vazduha otežan. Simptomi su obično promenljivi i prolazni, ali se mogu ponavljati. Pacijenti se najčešće žale na: otežano disanje, nedostatak vazduha i kratak dah, zviždanje u grudima (vizing), kašalj i stezanje u grudima.

Simptomi astme se razlikuju od osobe do osobe. Kod nekih ljudi javljaju se povremeno, nakon čega sledi period bez ikakvih tegoba. S druge strane, pojedini pacijenti imaju simptome astme gotovo stalno.

Astma je dugotrajno (hronično) oboljenje koje zahteva redovne lekarske kontrole i praćenje bolesti. Ukoliko imate astmu ili se jave simptomi koji ukazuju na astmu, potrebno je da se javite lekaru-pulmologu. Pregled pulmologa možete obaviti u poliklinici Equilibrium kod eminentnih stručnjaka iz ove oblasti.

Kako se astma dijagnostikuje i leči?

Pregled pulmologa počinje razgovorom sa pacijentom, tokom kojeg lekar postavlja pitanja o simptomima, težini bolesti i mogućim okidačima astmatičnih napada. Nakon toga sledi fizikalni pregled, pri čemu se posebna pažnja posvećuje slušanju (auskultaciji) pluća.

Kako bi proverio funkciju pluća i isključio druga oboljenja koja daju slične simptome, pulmolog može preporučiti sledeće testove:

• Krvna slika. Kod alergijske astme može biti povišen broj eozinofila i nivo imunoglobulina E u krvi.
• Testovi na alergije. Ovi testovi se mogu raditi analizom krvi ili kožnim testovima, kako bi se proverilo da li je alergija okidač simptoma astme.
• Spirometrija. Ovim jednostavnim testom se procenjuje koliko efikasno vazduh prolazi kroz pluća i meri funkciju disajnih puteva.
• Rendgen ili skener (CT) grudnog koša.

Najbolji način lečenja astme jeste kombinacija izbegavanja faktora koji pokreću simptome i lekova koji pomažu da disajni putevi ostanu otvoreni. Koriste se dve grupe lekova:

• Lekovi za brzo otklanjanje simptoma (tzv. spašavajuća, rescue terapija) koriste se po potrebi, kada se jave tegobe.
• Lekovi za kontrolu i prevenciju simptoma, uzimaju se redovno kako bi se smanjila učestalost i jačina napada astme.

Lekar pravi terapijski plan za svakog pacijenta posebno – određuje vrstu leka, način i vreme primene. Prednost imaju lekovi koji se daju u obliku inhalatora („pumpica“), jer omogućavaju da lek brzo dospe u disajne puteve i deluje direktno na mestu upale. Kod težih i na standardnu terapiju otpornijih oblika astme mogu se primenjivati lekovi u obliku tableta, a za najteže oblike je dostupna i savremena biološka terapija.

Cilj lečenja astme je da se bolest drži pod kontrolom. To podrazumeva:

• Da pacijent nema simptome ili su oni veoma blagi,
• Da mu je retko potrebna spašavajuća terapija,
• Da simptomi ne ometaju san,
• Da može normalno da obavlja svakodnevne aktivnosti.

Za postizanje dobre kontrole astme važno je:

• Redovno i pravilno korišćenje propisane terapije,
• Izbegavanje okidača za koje se zna da dovode do astmatičnih napada,
• Održavanje fizičke aktivnosti (u skladu sa savetom lekara),
• Prestanak pušenja i izbegavanje duvanskog dima.