Bol u grudima može biti posledica brojnih oboljenja i stanja. Uzrok može biti relativno bezazlen, kao što istezanje ili upala nekog od mišića grudnog koša, ali takođe može ukazivati na veoma ozbiljno, ponekad i životno-ugrožavajuće stanje kao što je srčani udar. Zbog toga pojavu bola u grudima uvek treba shvatiti ozbiljno, ali bez panike i obratiti se lekaru.

Zbog čega je važno da lekaru detaljno opišem kako osećam bol u grudima?

Prilikom javljanja lekaru zbog pojave bola u grudima, doktor će Vam sigurno postaviti nekoliko pitanja. Ova pitanja olakšavaju postavljanje dijagnoze i lekara upućuju na naredne pretrage i analize. Prvenstveno pomažu lekaru da proceni da li je u pitanju hitno medicinsko stanje gde odmah treba pristupiti lečenju.

Jedno od prvih pitanja je gde tačno osećate bol u grudima – u sredini grudnog koša, više levo ili desno, bliže želucu i stomaku? Da li se taj bol možda širi – u vrat, u ruku, stomak ili u leđa? Lokalizacija bola pomaže lekaru da se orjentiše da li je uzrok bola srce, kada se bol najčešće javlja u sredini grudnog koša, a može se širiti u vrat i duž leve ruke.

Zatim će Vas lekar pitati da li se bol javio dok ste mirovali ili dok ste se bavili nekom fizičkom aktivnošću, i da li se bol javio odjednom, iznenada, ili se postepeno pojačavao.

Veoma je važno da opišete kakav je bol u pitanju – da li je u vidu stezanja, pečenja i pritiskanja u grudima, kada pacijenti imaju osećaj kao da im je neko “seo na grudni koš” i otežava disanje, da li se javlja osećaj gušenja, ili je bol u obliku probadanja u grudima. I ova informacija je dragocena za lekara jer karakter bola, kao i njegova jačina, često upućuju na uzrok bola u grudima.

Lekar će Vas upitati da li postoji neka aktivnost ili položaj kod kojeg se bol pojačava ili možda smanjuje, npr. na udah, pri ležanju ili ustajanju, pokretu ili kašlju.

Postoje li još neki simptomi uz bol u grudima, kao što su mučnina, otežano disanje, vrtoglavica, lupanje srca, bolovi u stomaku i slično, koji takođe upućuju lekara na dalja ispitivanja i analize.

Koji su najčešći uzroci bola u grudima?

Mnogobrojni uzroci bola u grudima se mogu grupisati u nekoliko kategorija. Lekaru je najvažnije da razgraniči hitna medicinska stanja (kao što je bol u grudima kod akutnog srčanog udara) od manje hitnih stanja.

Bol u grudima može biti srčanog porekla. Međutim, i ovde postoje razlike u ispoljavanju bola u grudima u odnosu na uzrok bola. Tako je kod zapaljenja srčane maramice (perikarditisa) bol najčešće oštar ili u vidu probadanja, a može se pogoršavati na kašalj, udah ili prilikom ležanja. Srce ishranjuju krvni sudovi koji se nazivaju koronarne arterije. Ukoliko postoji suženje na ovim arterijama, manje krvi stiže u srce što se može manifestovati bolom u grudima koji je najčešće u vidu stezanja u sredini grudnog koša. Međutim, i ovde postoje varijacije – takav tip bola u grudima (tzv. anginozni bol) se može javiti pri fizičkom naporu i proći prilikom odmora. S druge strane, anginozni bol koji se javi pri minimalnom naporu ili u miru, jakog intenziteta, koji ne prolazi na nitroglicerin često ukazuje na ozbiljno smanjenje dotoka krvi u srce i predstavlja hitno medicinsko stanje.

Bol u grudima može biti i plućnog porekla, ali i ovde postoji veći broj uzroka. Jedan od uzroka je embolija pluća, kada se u nekom od krvnih sudova pluća formira krvni ugrušak i tako smanji dotok krvi u deo pluća. Uzrok može biti suženje ovih arterija koje dovodi do stanja koje je zove plućna hipertenzija, kao i zapaljenje plućne maramice (pleuritis).

Interesantno je i da se bol porekla iz gastrointestinalnog sistema ponekad može prikazati kao bol u grudima. Tako npr. vraćanje kiseline iz želuca u jednjak (tzv. gastrointestinalni refluks) može dati osećaj pečenja i žarenja iz grudne kosti koji se najčešće pogoršava u ležećem ili sedećem položaju.

Pored toga, bol u grudima može biti mišićno-koštanog porekla, kao što je to kod povreda, zapaljenja hrskavice i dr. ali i usled drugih uzroka (napad panike i anksioznost).