Umorite se prilikom bržeg hoda? Nakon penjanja uz nekoliko stepenica? Budite se umorni i pored osam i više sati neprekidnog sna? Usled stalnog umora ne možete da obavljate uobičajene aktivnosti?

Sasvim je normalno i prirodno da osećate umor s vremena na vreme. Ali umor koji ostaje nakon odmora i spavanja, umor koji dugo traje i ometa normalno funkcionisanje – poziva na oprez.

Spisak mnogobrojnih razloga za zamaranje verovatno bi ispunio nekoliko stranica ovog teksta. Neki su manje ozbiljni, a drugi ozbiljniji. Kod manje ozbiljnih uzroka, umor se najčešće povlači promenom životnih navika. Međutim, kod ozbiljnijeg razloga umora potrebno je javiti se lekaru koji će pomoći u njegovom pronalaženju i lečenju.

U ovom tekstu pozabavićemo se nekim od najčešćih uzroka umora. Uzroci mogu biti u našem stilu života, može biti neko postojeće zdravstveno stanje i oboljenje, infekcija, tumor, primena različitih lekova, mentalni problemi i dr.

Životne navike koje nas „zamaraju“

Naš životni stil može doprineti pojavi umora. U pitanju mogu biti nepravilna ishrana, prekomerni unos alkohola, korišćenje droga, stres, sindrom izgaranja (tzv. burnout sindrom), neaktivan (sedentarni) način života i drugi. Korekcijom ovih loših životnih navika najčešće brzo dolazi do povlačenja umora.

Različita zdravstvena stanja, oboljenja i infekcije

Spisak je podugačak – zamor može biti pratilac brojnih medicinskih stanja. Mi ovde nećemo navoditi sve, već samo neke od najčešćih oboljenja praćenih zamaranjem.

• Infekcije: mononukleoza, HIV, COVID-19, grip, upala pluća, lajmska bolest
• Različita oboljenja srca i pluća, uključujući srčanu slabost (srčana insuficijencija), hroničnu opstruktivnu bolest pluća, emfizem itd.
• Različiti mentalni problemi mogu otežavati svakodnevno funkcionisanje, kao što su depresija, anksioznost, post-traumatski stresni sindrom i dr.
• Autoimunska oboljenja kao što su dijabetes tip 1, lupus eritematosus, mijastenija gravis, reumatoidni artritis i dr.
• Različiti poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem, poput hipotireoze gde postoji smanjenje nivoa hormona štitaste žlezde i dr.
• Dugotrajna oboljenja mogu dovesti do osećaja iscrpljenosti i umora, kao što su maligne bolesti, tip 2 dijabetesa, sindrom hroničnog umora, različita oboljenja bubrega i dr.

Nedostatak minerala i vitamina

Vrlo čest razlog zamaranja jeste nedostatak gvožđa i anemija - malokrvnost. Nedostatak nekih vitamina (kao što su vitamin D ili vitamin B12) može biti uzrok zamaranja.

Lekovi

Neki od lekova za smirenje, lekova za spavanje, lekova koji se koriste u terapiji alergija i epilepsije kao propratni efekat imaju osećaj umora. Isto tako, lekovi koji se koriste u terapiji malignih bolesti (hemioterapija) skoro po pravilu dovode do osećaja umora i malaksalosti kod pacijenata.

Poremećaji spavanja

Pojedini poremećaji spavanja mogu dovesti do dugotrajne iscrpljenosti i izraženog umora. Ovde se ubrajaju: nesanica (insomnia), sleep apnea, narkolepsija, poremećaj spavanja usled rada u smenama i drugi.

Kada se javiti lekaru?

Kao što smo već napomenuli, svako ponekad ima osećaj umora koji prođe sa spavanjem ili odmorom. Međutim, obratite se svom lekaru ukoliko umor traje duže od par dana, ukoliko je toliko izražen da ometa uobičajene aktivnosti, ako ne postoji jasan razlog umora, ukoliko se pojavi iznenada, ako istovremeno gubite na telesnoj težini i ako imate više od 65 godina.

Hitno se javite lekaru ukoliko se uz umor jave sledeći simptomi: kratak dah ili bol u grudima, brzo lupanje srca (tahikardija) ili usporen srčani rad (bradikardija), nepravilan srčani rad (aritmija), glavobolja ili problemi sa vidom, mučnina, povraćanje ili bol u stomaku, ili slabost mišića. Najčešće Vas ovi simptomi prvo dovode kardiologu.

Kako bi pronašao razlog zamaranja, lekar će Vam postaviti pitanja o životnim navikama, lekovima koje koristite, postojećim oboljenjima uz detaljan fizikalni pregled. U nekim slučajevima će biti potrebne laboratorijske analize iz krvi i urina, dalji pregledi i procedure.

U odnosu na uzrok zamaranja i Vaše zdravstveno stanje, lekar će savetovati različite lekove (ili obustavljanje terapije koja dovodi do umora), fizičku aktivnost i neku drugu terapiju.

Ukoliko je razlog zamora u pogrešnim životnim navikama, lekar će dati savete o zdravom stilu života koji će u velikom broju slučajeva dovesti do povlačenja zamora.

• Dobar san je vrlo važan. Savetuje se da svako veče odlazite u krevet u isto vreme kako bi to postala rutina, da pred spavanje izbegavate elektronske uređaje i fizičku aktivnost, ne unosite kofein i neka cilj bude 7 – 9 sati sna svake večeri.
• Izbegavajte alkohol i droge.
• Savetuje se zdrav način ishrane uz unos raznovrsnih namirnica i dosta vode.
• Pokušajte da smanjite stres. Redovna fizička aktivnost može pomoći da povratite energiju i smanjite stres.
• Regulišite višak kilaže i održavajte optimalnu telesnu težinu.