Dijabetes (šećerna bolest) predstavlja hroničnu bolest gde organizam ne može efikasno da koristi šećer (glukozu). Glukoza je glavni izvor energije za naše ćelije, posebno za ćelije mozga i mišića. Pankreas stvara i oslobađa hormon insulin koji pomaže glukozi da uđe u ćelije.

Dijabetes je bolest sa kojom se živi, koja se može držati pod kontrolom i gde sam pacijent može učiniti mnogo toga za svoje zdravlje. Cilj je da se vrednost šećera u krvi održava u preporučenom opsegu, da se uspori napredovanje bolesti i da se smanji rizik od komplikacija. Zbog toga se lečenje snažno oslanja na promenu stila života - na pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, uz primenu lekova i/ili insulina.

Koje su osnovne razlike između dijabetesa tip 1 i dijabetesa tip 2?

Razlikuje se broj pacijenata. Najveći broj pacijenata sa dijabetesom (oko 90%) ima dijabetes tip 2, dok oko 5 – 10% bolesnika ima tip 1 dijabetesa.

Razlikuje se način nastanka. Za dijabetes tip 1 se kaže da je autoimunsko oboljenje – što znači da imunski sistem napada sopstvene ćelije, u ovom slučaju ćelije pankreasa. Normalno se imunski sistem bori protiv štetnih bakterija i virusa. Ali kod pojedinih osoba sa nasleđenim rizikom, neki od faktora iz spoljašnje sredine (npr. virusna infekcija) budu “okidači” autoimunskog procesa. Tada imunski sistem prepoznaje sopstvene ćelije kao potencijalno štetne i uništava ih. Upravo se ovo dešava kod dijabetesa tip 1, gde se uništavaju ćelije pankreasa koje stvaraju insulin. Vremenom je sve manje i manje insulina, dok pankreas u potpunosti prestane da ga stvara. Zato pacijenti sa dijabetesom tip 1 ne mogu da prežive bez injekcija insulina.

Kod dijabetesa tip 2 takođe je u pitanju kombinacija nasleđenih gena i faktora iz spoljašnje sredine. Ceo proces započinje insulinskom rezistencijom, odnosno kada ćelije našeg organizma postanu otporne na efekte insulina. I pored prisustva insulina, glukoza ne uspeva da uđe u ćelije. Ovome se suprotstavlja pankreas, stvarajući sve veće količine insulina. Međutim, i ova povećana produkcija insulina ne može da traje neogranično – ćelije pankreasa se zamaraju i propadaju. Zbog toga i kod bolesnika sa tipom 2 dijabetesa postepeno dolazi do sve manjeg stvaranja insulina. Ipak, u ovom slučaju znamo mnogo više o faktorima koji povećavaju rizik od dijabetesa tip 2 – to su gojaznost (naročito u predelu stomaka) i fizička neaktivnost. Na te faktore pacijenti mogu sami uticati. Kod žena postoje i dva dodatna faktora rizika, to su dijabetes u trudnoći (gestacioni dijabetes) i postojanje policističnih jajnika.

Razlikuje se starost pacijenata prilikom postavljanja dijagnoze. Dugo vremena se dijabetes tip 1 nazivao i juvenilni, odnosno mladalački. Smatralo se da se dijabetes tip 1 dijagnostikuje kod dece i mladih, a da je dijabetes tip 2 rezervisan za stariju populaciju. Međutim, obe ove tvrdnje nisu u potpunosti tačne. Tip 1 dijabetesa se može dijagnostikovati kod bilo koga, bez obzira na starost, dok se dijabetes tip 2 sve češće registruje i kod mlađih osoba. Smatra se da na ovo utiče gojaznost koja dobija pandemijske razmere, kao i nedostatak kretanja i fizičke aktivnosti.

Simptomi su slični, ali se razlikuje njihov intenzitet i brzina napredovanja bolesti. Simptomi dijabetesa variraju u odnosu na dužinu trajanja bolesti i vrednost šećera u krvi. Kod osoba sa dijabetesom tip 1 simptomi su često intenzivniji i brže se razvijaju. Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa simptomi se razvijaju postepeno i često nisu očigledni. Često bolesnici mogu živeti sa tipom 2 dijabetesa bez da to toga svesni.

Pacijenti sa dijabetesom najčešće primećuju zamor, da su izrazito žedni i/ili gladni, da često mokre, da i pored unosa hrane gube na telesnoj težini. Takođe se mogu žaliti na slabiji vid, kao i na sporije zarastanje rana.

Ukoliko se jave simptomi i znaci koji ukazuju na dijabetes, potrebno je da se javite lekaru-endokrinologu. Ukoliko imate dijagnostikovan dijabetes, važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod endokrinologa kako bi se vrednost šećera u krvi održavala u željenom opsegu i pratili efekti lečenja.

Razlikuje se lečenje. Prvi korak u lečenju svih tipova dijabetesa je veoma važan i zavisi isključivo od pacijenta. Podrazumeva promenu životnih navika u smislu zdrave ishrane, regulisanja telesne težine i redovne fizičke aktivnosti.

Kao što smo već napomenuli, osobe sa dijabetesom tip 1 ne mogu da prežive bez insulina. Zbog toga je insulin osnova njihove terapije. Primenjuje se pomoću injekcije sa tankom iglom ili pomoću “olovke” (pen) koja izgleda kao veće penkalo. Postoji nekoliko vrsta insulina na osnovu brzine ispoljavanja i trajanja efekata (kratkodelujući, dugodelujući, insulin intermedijarnog delovanja i dr.). Lekar može propisati kombinaciju različitih tipova insulina za primenu tokom dana i noći, u skladu sa potrebama pacijenta.

Osobama sa dijabetesom tip 2 na raspolaganju je veliki broj lekova koji na različite načine pomažu u regulaciji šećera u krvi. To su metformin, preparati sulfonilureje, tiazolidindioni, DPP-4 inhibitori, GLP-1 receptor agonisti, SGLT 2 inhibitori i dr. Lekar će propisati lekove ili kombinaciju lekova koji će dati najbolje rezultate, uz savet koliko puta dnevno i kada meriti vrednost šećera u krvi. Kod pojedinih pacijenata sa dijabetesom tip 2, naročito sa loše kontrolisanim višegodišnjim dijabetesom, lekovi ne uspevaju da vrate šećer u željeni opseg. Zbog toga će njima trebati i insulinska terapija.

Razlikuje se mogućnost prevencije. Kao što smo već napomenuli, nastanak dijabetesa tip 1 nije moguće sprečiti, zbog autoimunskog procesa koji uništava ćelije pankreasa. Međutim, moguće je prevenirati posledice dugotrajno povišenog šećera u krvi, i kod tipa 1 i kod tipa 2 dijabetesa. Visok šećer u krvi oštećuje krvne sudove i nerve, što se nakon više godina loše kontrolisanog dijabetesa može manifestovati srčanim udarom, moždanim udarom, oštećenjem nerava, smanjenim radom bubrega i oštećenjem vida.

S druge strane, nastanak dijabetesa tip 2 se može prevenirati. I to istim merama koje pomažu u prevenciji komplikacija – pridržavanjem saveta o zdravoj ishrani, gubitkom viška kilograma i fizičkom aktivnošću.