Dijabetes tip 1 se javlja kada pankreas ne stvara insulin ili ga stvara u veoma maloj količini. Insulin je hormon bez koga ćelije ne mogu da unesu i koriste šećer glukozu. Kod dijabetičara se glukoza zadržava u krvotoku i ne uspeva da uđe u ćelije. Posledice toga su dvojne:

• Ćelijama nedostaje glavni izvor energije – glukoza
• Dugotrajno povišeni šećer u krvi oštećuje važne organe i dovodi do komplikacija dijabetesa

Da li se dijabetes tip 1 javlja samo kod mlađih osoba?

Ovaj tip dijabetesa se nekada nazivao juvenilni, mladalački, jer se najčešće dijagnostikuje kod dece i mladih osoba. Međutim, dijabetes tip 1 se može javiti u bilo kom uzrastu, zbog čega se termin “juvenilni” sada retko koristi. Drugi sinonim za ovaj tip dijabetesa bio je insulin-zavisni dijabetes. S jedne strane, ovaj termin je tačan, jer su osobe sa tipom 1 dijabetesa zavisne od insulina i ne mogu da žive bez injekcija insulina. S druge strane, nije u potpunosti ispravan jer značajan broj bolesnika sa dijabetesom tip 2 takođe koristi insulin.

Zbog čega se javlja tip 1 dijabetesa?

Tačan uzrok dijabetesa tip 1 nije poznat. Smatra se da ovaj tip dijabetesa nastaje kao posledica naslednih faktora i faktora sredine. Naš imunski sistem se normalno bori protiv štetnih bakterija i virusa. Međutim, kod osoba sa tipom 1 dijabetesa imunski sistem greškom uništava sopstvene ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Zbog toga se kaže da je dijabetes tip 1 vrsta autoimunskog oboljenja. Rezultat je nedovoljno stvaranje insulina, ili se insulin uopšte ne stvara. Pretpostavlja se da pojedine osobe imaju urođenu sklonost ovom ka izmenjenom imunskom odgovoru, koji se aktivira nekim od faktora iz spoljašnje sredine (npr. virusnom infekcijom).

Koji su simptomi dijabetesa tip 1?

Pacijenti sa dijabetesom tip 1 najčešće primećuju zamor, da su izrazito žedni i/ili gladni, da često mokre, da i pored unosa hrane gube na telesnoj težini. Takođe se mogu žaliti na slabiji vid, kao i na sporije zarastanje rana. Slične tegobe prijavljuju i bolesnici sa dijabetesom tip 2. Međutim, kod osoba sa dijabetesom tip 1 simptomi su često izraženiji i brže se javljaju.

Ukoliko se jave simptomi i znaci koji ukazuju na dijabetes, potrebno je da se javite lekaru-endokrinologu. Ukoliko imate dijagnostikovan dijabetes, važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod endokrinologa kako bi se vrednost šećera u krvi održavala u željenom opsegu i pratili efekti lečenja.

Da li se dijabetes tip 1 može prevenirati?

Nažalost – ne može. Kažemo da je dijabetes tip 1 hronična bolest, što znači da se sa tom bolešću živi. Cilj lečenja je da vrednost šećera u krvi drži u optimalnom opsegu i da se spreče komplikacije koje dijabetes može doneti.

Zašto se insulin daje u obliku potkožnih injekcija?

Svakako bi za bolesnike bilo lakše da uzimaju insulin u obliku tableta. Problem je što naši enzimi za varenje hrane razgrađuju insulin na sličan način kao što razgrađuju hranu koju unosimo. Insulin uzet u oralnom obliku ne uspeva da stigne krvotokom do naših ćelija. Zbog toga se daje potkožno, u masno tkivo neposredno ispod kože, najčešće u predelu stomaka.

Zbog čega postoji više vrsta insulina?

Cilj lečenja dijabetesa tip 1 jeste da se u što većoj meri imitira normalno oslobađanje insulina nakon obroka i održava normalna vrednost glukoze u krvi. Postoji nekoliko vrsta insulina koji se razlikuju prema: (1) vremenu koje im je potrebno da počnu da deluju, (2) vremenu koje im je potrebno da ispolje maksimalni efekat, i prema (3) trajanju efekta. Tri glavne grupe preparata insulina su: brzodelujući, intermedijarni i dugodelujući insulin. Lekar-endokrinolog određuje vrstu, dozu i vreme primene insulina za svakog pacijenta posebno. Cilj je da se pronađe kombinacija insulina što približnija normalnom odgovoru organizma.

Često se spominju komplikacije dijabetesa i važnost prevencije komplikacija. O čemu je reč?

Nekontrolisani i nelečeni dijabetes oštećuje krvne sudove i nerve širom našeg tela. Međutim, ove komplikacije se ne javljaju odmah na početku dijabetesa. Oštećenja su na početku blaga, ali ako se bolest ne leči i ako bolesnici ne promene način života, oštećenja napreduju.

Cilj lečenja dijabetesa tip 1 je da se bolest uspori i da se smanji rizik od kasnijih komplikacija. Dijabetes oštećuje krvne sudove, te se kod dijabetičara češće javljaju srčani udar, angina pektoris, ateroskleroza i moždani udar. Dijabetes oštećuje nerve, zbog čega dijabetičari često imaju osećaj peckanja, trnjenja i bola, najčešće na nogama. Dijabetes takođe može oslabiti funkciju bubrega i oštetiti vid.