Umor, pospanost, povećanje telesne težine, opstipacija, otok lica i kapaka, usporen srčani rad, suva koža... Kao što primećujete, u pitanju su veoma raznovrsni simptomi. Ako se tome doda činjenica da ne moraju svi biti prisutni, čak ne moraju biti izraženi – postaje jasno zašto se hipotireoza nekada kasno dijagnostikuje. Međutim, dovoljno je da se neki od navedenih simptoma jave zajedno i da Vas upute endokrinologu kako bi se ispitalo da li imate smanjenu funkciju štitne žlezde - hipotireozu.

Zbog čega se javlja hipotireoza?

Štitasta žlezda može smanjiti stvaranje svojih hormona iz nekoliko razloga. Najčešći uzrok hipotireoze je Hašimoto tireoiditis, jedno autoimunsko oboljenje. U ovom slučaju imunski sistem ne prepoznaje štitastu žlezdu kao sopstvenu strukturu. Posmatra je kao “strano telo”, kao nešto potencijalno opasno što pokušava da neutrališe stvarajući antitela usmerena na štitnu žlezdu. Ova antitela dovode do postepenog smanjenja stvaranja hormona štitne žlezde.

Hipotireoza se može javiti i prilikom lečenja suprotnog poremećaja, hipertireoze. Ukoliko je lečenje hipertireoze intenzivnije nego što je planirano (lekovima, radioaktivnom jodom ili hirurškom intervencijom), posledica može biti hipotireoza.

Jod je neophodan za stvaranje hormona štitne žlezde, te nedostatak joda u ishrani može biti uzrok hipotireoze. Jodiranjem kuhinjske soli ovaj rizik se svodi na minimum. Postoje i određeni urođeni poremećaji u razvoju i funkcionisanju štitne žlezde koji se manifestuju hipotireozom, dok poremećaj još jedne žlezde, hipofize, takođe može voditi hipotireozi.

Zašto smanjena funkcija štitne žlezde dovodi do raznovrsnih simptoma?

Zbog čega su simptomi izraženiji kod nekih bolesnika, a kod drugih su veoma blagi? Štitna žlezda svojim hormonima utiče na rad skoro svakog organa u telu. Hormoni tiroksin (T3) i trijodtironin (T4) važni su za metabolizam naših ćelija - za potrošnju kiseonika, sagorevanje kalorija, sintezu proteina i dr. Takođe, hormoni štitne žlezde regulišu funkciju srčanog mišića, rada creva, bitni su za razvoj mozga i kičmene moždine i održavanje normalne građe kostiju. Zbog toga poremećaji vrednosti hormona štitne žlezde mogu dati raznolike simptome.

Simptomi hipotireoze ne moraju biti izraženi u početnim fazama bolesti. Kako se smanjuje vrednost hormona štitne žlezde, tako simptomi hipotireoze postaju sve izraženiji. Takođe, simptomi su nespecifični, što znači da se mogu javiti i u sklopu brojnih drugih oboljenja.

Ukoliko se jave simptomi i znaci koji ukazuju smanjenje funkcije štitne žlezde (hipotireozu), potrebno je da se javite lekaru-endokrinologu. Ukoliko se već lečite od hipotireoze, važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod endokrinologa kako bi se vrednosti hormona štitne žlezde održavale u željenom opsegu i pratili efekti lečenja.

Kako se postavlja dijagnoza hipotireoze?

Lekar će Vam postaviti pitanja o zdravstvenom stanju i nakon toga Vas pregledati. Pregledaće i štitnu žlezdu kako bi ustanovio da li je uvećana, bolna i da li ima čvoriće. Pregled se vrši tako što lekar opipava donji deo vrata gde se nalazi štitasta žlezda.

Dijagnoza se najčešće potvrđuje jednostavnim testovima iz krvi, gde se određuje vrednost hormona štitne žlezde (tiroksina) i TSH koji stvara hipofiza. Kod hipotireoze najčešće postoji smanjena vrednost tiroksina, uz kompenzatorno povećanje TSH. Time hipofiza pokušava da stimuliše štitnu žlezdu da stvara i oslobađa više svojih hormona.

U slučaju da lekar napipa izrasline, “čvoriće” u predelu štitne žlezde, savetovaće da se uradi ultrazvučni pregled štitne žlezde i mekih tkiva vrata, a po potrebi i dalje dijagnostičke metode.

Da li je potrebno periodično proveravati funkciju štitne žlezde?

Preventivni pregledi i određivanje hormona štitne žlezde u krvi se ne moraju raditi redovno u opštoj populaciji. Osobama koje imaju veći rizik od oboljenja štitne žlezde savetuje se preventivni pregled na svake 2 – 3 godine. U rizične grupe za oboljenja štitne žlezde ubrajaju se: osobe ženskog pola, stariji od 60 godina, postojanje oboljenja štitne žlezde u bliskoj porodici, postojanje autoimunskog oboljenja (kao šti je dijabetes tip 1), lečenje hipertireoze ili hipotireoze (lekovima, radioaktivnim jodom ili hirurškom intervencijom).

Kako se leči hipotireoza?

Lečenje hipotireoze podrazumeva svakodnevno uzimanje tablete levotiroksina koji zamenjuje hormone štitne žlezde. Levotiroksin je lek koji je napravljen tako da u potpunosti zamenjuje tiroksin (T4) koji stvara štitna žlezda. U početku se ovaj lek daje u manjoj dozi uz praćenje vrednosti hormona u krvi. Doza levotiroksina se zatim postepeno povećava, ukoliko je to potrebno. Pojedini pacijenti će vrlo brzo od započinjanja lečenja primetiti poboljšanja, dok će kod drugih biti potrebno nekoliko nedelja do meseci terapije.

Zbog čega je hipotireoza opasna za trudnice i žene koje planiraju trudnoću?

Nelečena hipotireoza u trudnoći povećava rizik od pobačaja i prevremenog porođaja. S druge strane, hormoni štitne žlezde su izuzetno važni za normalan razvoj ploda, naročito mozga ploda. Najčešći uzrok hipotireoze u trudnoći je autoimunsko oboljenje – Hashimoto tireoiditis.