Ukoliko osećate neobjašnjiv umor, ukoliko ste se ugojili ili izgubili na telesnoj težini, a niste menjali navike u ishrani, postali ste zimogrožljivi ili Vam smeta toplota, menstrualni ciklusi su postali nepravilni itd. jedan od uzroka može biti problem u radu štitne žlezde.

Zbog čega poremećaji rada štitne žlezde mogu dati vrlo raznovrsne simptome?

Štitna (tireoidna, štitasta) žlezda je mala žlezda koja se nalazi na prednje-donjem delu vrata. Ona proizvodi hormone koji se zovu tiroksin (T4) i trijodtironin (T3). Ovi hormoni utiču na rad skoro svakog organa u našem telu i izuzetno su važni za metabolizam (za potrošnju kiseonika, stvaranje toplote, sagorevanje kalorija, sintezu proteina i dr). Takođe, hormoni štitne žlezde regulišu funkciju srčanog mišića, crevnog trakta, bitni su za razvoj mozga i kičmene moždine i održavanje normalne građe kostiju. Zbog toga poremećaji vrednosti hormona štitne žlezde mogu dati raznovrsne i nespecifične simptome, koji se mogu javiti i u sklopu drugih bolesti.

Koji simptomi se najčešće javljaju kod hipotireoze – smanjene funkcije štitne žlezde?

Kod hipotireoze štitna žlezda stvara manje hormona nego što je organizmu potrebno. U tim slučajevima dolazi do usporavanja metabolizma i telesnih funkcija, kao i sporijih misaonih aktivnosti.

Pacijenti se najčešće žale da dobijaju na telesnoj težini iako im je apetit nepromenjen, da ne mogu da smršaju i pored smanjenja unosa hrane, uz čestu pojavu zatvora (opstipacije). Često su umorni, pospani, zaboravni ili depresivni, a prilikom kretanja osećaju bol ili slabost mišića. Takođe, pacijenti često navode da im je hladno, da im je koža postala suvlja, a da se kosa proređuje, da im otiču kapci i lice. U sklopu hipotireoze može doći do usporenja srčanog rada, a kod žena jedan od simptoma može biti i poremećaj menstrualnog ciklusa.

Simptomi se razvijaju postepeno, i postaju sve intenzivniji kako se u organizmu smanjuje vrednost hormona štitne žlezde.

Koji simptomi upućuju na hipertireozu – povećanje funkcije štitne žlezde?

Kod hipertireoze štitna žlezda proizvodi više hormona nego što je organizmu potrebno. I u slučaju hipertireoze se simptomi javljaju postepeno, mada se kod mlađih ljudi mogu javiti naglo. Glavna karakteristika je ubrzan metabolizam, te su simptomi suprotni u odnosu na hipotireozu.

Pacijenti najčešće navode da gube na telesnoj težini iako im je unos hrane nepromenjen ili čak povećan, što često prate prolivaste stolice. Javljaju se problemi sa spavanjem, razdražljivost, nervoza i promene raspoloženja. Pacijenti se žale da se brzo zamore i da nemaju snage u mišićima, da se izrazito znoje i da teško podnose vrućinu. Mogu sami primetiti da im je koža topla i vlažna, da je kosa postala tanka, lomljiva i da opada, kao i da su im nokti postali lomljivi. I kod povećane funkcije štitne žlezde žene mogu primetiti promene u menstrualnom ciklusu.

Kako hormoni štitne žlezde deluju na srce i krvne sudove, pacijenti sa hipertireozom mogu imati ubrzan puls, povišen krvni pritisak i osećaj lupanja srca. U slučaju da se štitna žlezda uvećala, pacijenti sami mogu primetiti da im je donji deo vrata proširen, otečen, što predstavlja gušavost. Može se javiti izbuljenost očiju (egzoftalmus) koji prati retko treptanje.

Ukoliko se jave simptomi i znaci koji ukazuju promene u radu štitne žlezde, potrebno je da se javite lekaru-endokrinologu. Ukoliko se već lečite od hipotireoze ili hipertireoze, važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod endokrinologa kako bi se vrednosti hormona štitne žlezde održavale u željenom opsegu i pratili efekti lečenja.

Koje osobe imaju veći rizik od oboljenja štitne žlezde?

Veći rizik imaju osobe:

• Ženskog pola
• Starije od 60 godina
• Sa oboljenjima štitne žlezde u bliskoj porodici (tzv. pozitivna porodična anamneza)
• Koje manji unose joda hranom (srećom te jodiranje kuhinjske soli svodi ovaj rizik na minumum)
• Kada postoji autoimunsko oboljenje, kao što je dijabetes tip 1

Da li je potrebno da redovno proveravam hormone štitne žlezde?

Preventivni pregledi i određivanje hormona štitne žlezde u krvi se ne moraju raditi redovno u opštoj populaciji. Osobama koje imaju veći rizik od oboljenja štitne žlezde (navedene grupe pacijenata) savetuje se preventivni pregled na svake 2 – 3 godine.