Osećaj gušenja, nedostatka vazduha ili dispnea koje pacijenti opisuju kao da su im tesna pluća, da ne mogu da udahnu do kraja ili kao nelagodnost u grudima, mogu biti posledica različitih oboljenja. Kod pojave gušenja uvek se prvo pomisli na oboljenje pluća, a potom na popuštanje srca. Međutim, ne treba zaboraviti da poremećaj funkcije štitne žlezde takođe može biti uzrok osećaja gušenja i nedostatka daha.

Gde se nalazi štitna žlezda i koja je njena uloga?

Štitna (tireoidna, štitasta) žlezda je mala žlezda koja se nalazi na prednje-donjem delu vrata. Sastoji se iz dva segmenta povezana suženim delom zbog čega oblikom podseća na leptira ili slovo “H”. Štitna žlezda proizvodi hormone koji se zovu tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), ali i hormon kalcitonin koji je važan za regulisanje vrednosti kalcijuma u organizmu.

T3 i T4 kontrolišu rad skoro svakog organa u našem telu i izuzetno su važni za metabolizam naših ćelija. Takođe, hormoni štitne žlezde regulišu funkciju srca, crevnog trakta, bitni su za razvoj mozga i kičmene moždine i održavanje normalne građe kostiju.

Šta je struma?

Struma (gušavost) predstavlja uvećanje štitne žlezde. Prva pomisao na uvećanu štitnu žlezdu jeste da se ona uvećala usled prekomernog rada. Što je tačno – struma se može javiti kod pacijenata sa hipertireozom. Međutim, uvećana štitna žlezda se može naći i kod pacijenata koji imaju hipotireozu, smanjenu funkciju ove žlezde. Dalje, štitna žlezda se uvećava kada nema dovoljno joda u ishrani, koji joj je potreban za stvori svoje hormone. Štitna žlezda može biti uvećana ako sadrži čvoriće ili ciste, ili ukoliko se javi tumor. Ukoliko dođe do zapaljenja štitne žlezde, ona može biti uvećana, bolna i praćena crvenilom kože vrata.

Uvećana štitna žlezda može da pritiska dušnik i tako stvara osećaj gušenja. Pored toga, simptomi strume mogu biti kašalj, osećaj “knedle” u grlu, promuklost, kao i otežano gutanje (disfagija).

Ukoliko se jave simptomi gušenja i nedostatka vazduha, praćeni simptomima koji ukazuju na poremećaj funkcije štitne žlezde, potrebno je da se javite lekaru-endokrinologu.

Zbog čega gušenje može biti simptom hipotireoze?

Jedan razloga smo već naveli – to je uvećanje štitne žlezde, struma. Štitna žlezda je u bliskom kontaktu sa dušnikom. Ukoliko je uvećana, može pritiskati dušnik što pacijent opisuje kao nedostatak daha.

Smanjenje hormona štitne žlezde utiče na rad srca, smanjujući njegovu funkciju, što kod ljudi koji već imaju srčano oboljenje može dovesti do zamora i gušenja pri naporu.

Hipotireoza dovodi do slabljenja mišića koji pomažu da se grudni koš pomera pri udahu i izdahu. Rezultat je smanjenje plućne funkcije, koju pacijenti mogu opisivati kao kratak dah ili gušenje pri fizičkom naporu.

Zbog čega gušenje može biti simptom hipertireoze?

Kod pacijenata sa hipertireozom može se javiti osećaj nedostatka vazduha, kako u naporu, tako i u miru. Pored strume i mehaničkog pritiska na dušnik, razlog dispnee može biti i povećanje disajnih pokreta i intenziteta respiratornih mišića usled povećanja broja signala iz respiratornog centra.