Dijabetes tip 2 predstavlja češću formu dijabetesa (oko 90% slučajeva) gde organizam postaje otporan na efekte insulina, dok pankreas postepeno gubi sposobnost stvaranja insulina. Insulin je hormon bez koga ćelije ne mogu da unesu i koriste šećer glukozu. Zbog toga ćelijama nedostaje energija za obavljanje svojih funkcija, što može imati ozbiljne zdravstvene posledice. Istovremeno veća količina glukoze ostaje u krvotoku, što takođe oštećuje krvne sudove, nerve i važne organe.

Kakva je povezanost insulinske rezistencije i dijabetesa tip 2?

Insulinska rezistencija najčešće prethodi dijabetesu tip 2. Kako samo ime govori, ćelije organizma postaju otporne (rezistentne) na efekte insulina. Insulin olakšava ulazak glukoze u ćeliju, a kod insulinske rezistencije glukoza ostaje u krvotoku i ne može da uđe u ćelije. Glukoza je važna jer predstavlja glavni izvor energije za naše ćelije. U ovaj proces se uključuje i pankreas koji pokušava da pomogne, stvarajući sve više insulina. Na taj način donekle kompenzuje insulinsku rezistenciju, koja na početku ne mora davati simptome. Međutim, vremenom usled prekomerne sekrecije insulina kapacitet pankreasa se istroši i on počinje da stvara sve manje insulina, što rezultira simptomima i dijagnozom dijabetesa.

Zbog čega nastaje dijabetes tip 2?

Tačan odgovor na ovo pitanje nemamo. Smatra se da dijabetes tip 2 nastaje kao posledica nasleđenih gena i faktora sredine. Pritom su nam dobro poznati faktori sredine koji povećavaju rizik od ove forme dijabetesa: prekomerna telesna težina i fizička neaktivnost. Kod žena postoje dva dodatna faktora - dijabetes u trudnoći (gestacioni dijabetes) i policistični jajnici, koji povećavaju rizik od dijabetesa tip 2.

Da li se dijabetes tip 2 dijagnostikuje samo kod odraslih osoba?

Tačno je da se tip 2 dijabetesa najčešće dijagnostikuje kod osoba starosti preko 45 godina. Međutim, ova bolest je sve prisutnija i kod mlađih osoba – dece, tinejdžera i mladih odraslih. Razlog tome može biti gojaznost koja je postala epidemija modernog društa i sve manja fizička aktivnost mladih osoba.

Koji su simptomi dijabetesa tip 2?

Pacijenti sa dijabetesom tip 2 najčešće primećuju zamor, da su izrazito žedni i/ili gladni, da često mokre, da i pored unosa hrane gube na telesnoj težini. Takođe se mogu žaliti na slabiji vid, kao i na sporije zarastanje rana. Slične tegobe prijavljuju i bolesnici sa dijabetesom tip 1. Međutim, kod osoba sa tipom 2 dijabetesa simptomi se razvijaju postepeno i često nisu očigledni.

Ukoliko se jave simptomi i znaci koji ukazuju na dijabetes, potrebno je da se javite lekaru-endokrinologu. Ukoliko imate dijagnostikovan dijabetes, važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod endokrinologa kako bi se vrednost šećera u krvi održavala u željenom opsegu i pratili efekti lečenja.

Zbog čega pacijenti sa dijabetesom tip 2 mogu dugo biti bez ikakvih simptoma?

Neretko osobe mogu živeti sa tipom 2 dijabetesa bez da to znaju. Odgovor je u mehanizmu nastanka ovog tipa dijabetesa – zbog već pomenute insulinske rezistencije i napora pankreasa da kompenzuje otpornost ćelija na insulin. Ceo ovaj proces može trajati godinama. Zbog toga ne iznenađuje činjenica da prilikom dijagnostikovanja tip 2 dijabetesa može biti izgubljeno i 50 – 70% ćelija pankreasa koje stvaraju insulin. Ono što ohrabruje je da pacijenti sami mogu usporiti napredovanje ovog procesa, kroz promenu stila života – adekvatnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću.

Zbog čega je nekim osobama sa dijabetesom tip 2 potreban insulin?

Pre uvođenja lekova, pokušaće se sa normalizacijom vrednosti šečera u krvi promenom stila života, odnosno pravilnom ishranom i fizičkom aktivnošću. Ako ove mere nisu uspešne, lekar će propisati lekove. Dostupan je veliki broj lekova za dijabetičare koji na različite načine pomažu u regulaciji šećera u krvi. To su metformin, preparati sulfonilureje, tiazolidindioni, DPP-4 inhibitori, GLP-1 receptor agonisti, SGLT 2 inhibitori i dr. Lekar će propisati lekove ili kombinaciju lekova koji će dati najbolje rezultate, uz savet koliko puta dnevno i kada da merite vrednost šećera u krvi. Kod pojedinih pacijenata sa dijabetesom tip 2, naročito sa loše kontrolisanim višegodišnjim dijabetesom, lekovi ne uspevaju da vrate šećer u željeni opseg. Zbog toga će im trebati i insulinska terapija.

Postoji jedna nova klasa lekova protiv dijabetesa koji se daju i kardiološkim pacijentima bez dijabetesa. O čemu je reč?

U pitanju je grupa lekova pod skraćenicom SGLT2 inhibitori. Ovde spadaju lekovi u svom imenu sadrže sufiks –gliflozin, pa se često neformalno nazivaju i “gliflozini”. To su empagliflozin, dapagliflozin, kanagliflozin i drugi. Reč je o efikasnim lekovima koji smanjuju vrednost šećera u krvi delujući na nivou bubrega. Ukratko, ovi lekovi pomažu da se veća količina šećera u organizmu izbaci preko bubrega, urinom. Međutim, pokazalo se da ova moćna grupa lekova može pomoći pacijentima koji imaju oslabljeno srce (srčanu insuficijenciju), smanjujući rizik od pogoršanja srčanog oboljenja.

Da li je moguća prevencija dijabetesa tip 2?

Moguća je. Ovde je potreban napor pojedinca, da pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću zaustavi, pa čak i preokrene insulinsku rezistenciju i smanji rizik od nastanka tip 2 dijabetesa. Ukoliko je bolest već dijagnostikovana, ove mere mogu da pomognu u lečenju dijabetesa tip 2 – kroz regulaciju vrednosti šećera u krvi i smanjenje rizika od komplikacija (srčanog udara, ateroskleroze, moždanog udara, oštećenja nerava, bubrega i očiju).

Potrebno je izbegavati hranu sa većom količinom ugljenih hidrata, smanjiti unos nezdravih masti, povećati unos voća, povrća, ribe, piletine i celih zrna žitarica. Kod gojaznih osoba savetuje se regulisanje telesne težine, kao i redovna fizička aktivnost. Pritom, ove mere pomažu kako u prevenciji i dijabetesa, tako i u prevenciji stanja koja su česti pratioci dijabetesa (povišene masnoće u krvi, povišen krvni pritisak i dr.).