Širok spektar simptoma i znakova, od potpunog izostanka simptoma do pojave umora, gojaznosti u predelu stomaka, izmenjenih vrednosti masnoća u krvi, promena u menstrualnom ciklusu i dr., mogu se javiti u sklopu insulinske rezistencije.

Vrlo često osobe s insulinskom rezistencijom nemaju nijedan simptom, što značajno otežava rano postavljanje dijagnoze. Ukoliko se simptomi jave, kažemo da su nespecifični, jer se mogu javiti kod brojnih drugih oboljenja. Glavni problem je što dugotrajna insulinska rezistencija koja se ne koriguje može preći u stanje koje prethodi dijabetesu (predijabetes) i u dijabetes tip 2. Međutim, ohrabruje činjenica da često sami možemo regulisati insulinsku rezistenciju promenom stila života, prvenstveno kroz pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.

Zbog čega insulinska rezistencija ne mora davati simptome? Kako bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo se ukratko osvrnuti na ulogu insulina u našem organizmu. Naime, nakon obroka dolazi do porasta šećera u krvi, što je signal pankreasu da oslobodi hormon insulin. Insulin zatim pomaže šećeru (glukozi) da pređe iz krvi u ćelije. Ćelije mogu da iskoriste glukozu odmah kao izvor energije, ili da je uskladište za kasniju upotrebu. Stoga je rezultat delovanja insulina - smanjenje vrednosti glukoze u krvi.

Ponekad ćelije postaju otporne na delovanje insulina kada se javlja stanje insulinske rezistencije. Tada se u krvotoku nalaze i glukoza i insulin, ali glukoza ne uspeva da uđe u ćelije koje zbog toga “gladuju”. Ovome se suprotstavlja pankreas, stvarajući sve veću količnu insulina kako bi kompenzovao insulinsku rezistenciju. Zbog toga na početku insulinska rezistencija ne mora davati simptome.

Koji su najčešći simptomi insulinske rezistencije? U slučaju da pored insulinske rezistencije postoje i povišene vrednosti šećera u krvi, veća je šansa da će pacijent primetiti simptome kao što su umor, glad i smanjena koncentracija. Osobe s insulinskom rezistencijom se mogu žaliti da lako dobijaju na telesnoj težini, a da teško mršave, da su hronično umorni i da im nedostaje energije, da su laboratorijske analize krvi pokazale povišene vrednosti holesterola i triglicerida, kao i da imaju povišen krvni pritisak. Kod ovih osoba se često javljaju naslage masnog tkiva u predelu stomaka. Takođe, kod žena mogu postojati neredovni menstralni ciklusi. Na koži pregiba (pazuha i vrata) mogu se javiti tamnije prebojena polja, tj. hiperpigmentacija koja se naziva acanthosis nigricans.

Ukoliko se insulinska rezistencija razvije u predijabetes i dijabetes, simptomi će sve više ukazivati na šećernu bolest.

Zbog čega nastaje insulinska rezistencija? Odgovor na ovo pitanje još uvek nemamo. Smatra se da važnu ulogu imaju nasledni faktor (genetska predispozicija) i stil života. Primećeno je da se insulinska rezistencija češće javlja kod gojaznih osoba (naročito u slučaju gojaznosti u predelu stomaka), kod osoba čija je visokokalorijska ishrana bogata šećerima, kod osoba koje su manje fizički aktivne, izložene dugotrajnom stresu i dr.

Da li se insulinska rezistencija može izlečiti? U najvećem broju slučajeva može, i to promenom načina ishrane i životnih navika. Važno je skrenuti pažnju osobama s insulinskom rezistencijom da sami svojim zdravim stilom života mogu zaustaviti i preokrenuti ovo metaboličko stanje. I još važnije, da tako zaustavljaju napredovanje u predijabetes i dijabetes.

Akcenat je na zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti uz regulaciju telesne težine. Potrebno je izbegavati hranu sa većom količinom ugljenih hidrata, smanjiti unos nezdravih masti, povećati unos voća, povrća, ribe, piletine i celih zrna žitarica. Fizička aktivnost višestruko deluje na insulinsku rezistenciju; osim što pomaže u regulisanju telesne težine, fizička aktivnost pomaže da se glukoza koristi kao energetsko gorivo i povećava osetljivost mišića na glukozu.

Vremenom ove mere mogu povećati oseljivost ćelija na glukozu, smanjiti vrednosti šećera u krvi, smanjiti krvni pritisak, vrednosti triglicerida i holesterola u krvi. Sve su ovo korisni efekti kojima se smanjuje rizik od brojnih metaboličkih i kardiovaskularnih oboljenja.