Dijabetes (šećerna bolest, diabetes mellitus) predstavlja hroničnu bolest gde organizam ne može efikasno da koristi šećer (glukozu). Glukoza predstavlja glavni izvor energije za naše ćelije. U slučaju da glukoza ne stiže do ćelija – ćelije “gladuju”, što može imati ozbiljne zdravstvene posledice.

Koja je uloga insulina u nastanku dijabetesa?

Glukoza ne može sama da uđe u ćeliju, već joj je potrebna pomoć insulina. Insulin je hormon koji se stvara u pankreasu i oslobađa se u krvotok svaki put kada pojedemo nešto što sadrži šećere (glukozu). Insulin olakšava prelazak glukoze iz krvotoka u ćeliju, a ćelija dalje odlučuje šta će raditi sa glukozom. Ako joj je odmah potrebna energija, iskoristiće glukozu kao energetsko gorivo. Ukoliko ćeliji nije odmah neophodna energija, može skladištiti glukozu za kasniju upotrebu.

Kod osoba sa sa dijabetesom dolazi do sledećih promena, koje se mogu javiti pojedinačno ili zajedno:

1. Ćelije slabije reaguju na insulin te glukoza ne može da uđe u ćelije, i /ili
2. Pankreas ne stvara dovoljno insulina ili ne stvara insulin uopšte

Rezultat je isti, a to je povišena vrednost šećera u krvi. Previše glukoze u krvi dugoročno može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.

Koji su najčešći simptomi dijabetesa?

Simptomi dijabetesa variraju u odnosu na dužinu trajanja dijabetesa i vrednost šećera u krvi. Kod osoba sa dijabetesom tip 1 simptomi su često izraženiji i brže se razvijaju. Kod osoba sa tipom 2 dijabetesa simptomi se razvijaju postepeno i često nisu očigledni. Neretko bolesnici mogu živeti sa tipom 2 dijabetesa bez da to znaju.

Najčešći simptomi dijabetesa su zamor, izražena žeđ, često mokrenje, izražena glad, nenameran gubitak telesne težine, razdražljivost, slabiji vid, sporije zarastanje rana i drugi.

Zbog toga, neka određivanje vrednosti glukoze u krvi (glikemije) bude jedna od rutinskih zdravstvenih provera koju radite periodično, u određenom vremenskom intervalu, prema preporuci lekara.

Ukoliko se jave simptomi i znaci koji ukazuju na dijabetes, potrebno je da se javite lekaru-endokrinologu. Ukoliko imate dijagnostikovan dijabetes, važno je da redovno odlazite na kontrolne preglede kod endokrinologa kako bi se vrednost šećera u krvi održavala u željenom opsegu i pratili efekti lečenja.

Kako se dijagnostikuje dijabetes?

Lekar endokrinolog kroz razgovor sa pacijentom saznaje o njegovim tegobama, postojanju sličnih oboljenja u porodici, obavlja fizikalni pregled, nakon čega može predložiti različite laboratorijske analize.

U cilju postavljanja dijagnoze dijabetesa rade se sledeći testovi:

• Test opterećenja glukozom (OGGT). Ovaj test se izvodi ujutru, kada pacijent nije jeo i pio prethodnih osam sati. Meri se vrednost šećera našte (na prazan stomak). Pacijent zatim pije slatku tečnost (rastvor 75g glukoze u 300 ml vode), nakon čega se u naredna dva sata periodično meri glukoza/insulin u krvi.
• Određivanje vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HbA1C). Vrednost HbA1C ukazuje na prosečnu vrednost šećera u krvi u prethodih 2 – 3 meseca. Ukoliko postoje povišene vrednosti glukoze u krvi u dužem vremenskom periodu, višak ovog šećera će se vezivati za hemoglobin, te će vrednosti HbA1c biti povišene. Vrednost HbA1C ≥6,5% ukazuje na dijabetes. Osim u dijagnozi dijabetesa, ovaj test se može korisiti i u praćenju efikasnosti lečenja dijabetesa.
• Glikemija našte (određivanje vrednosti glukoze u krvi ujutru na prazan stomak). Vrednost ≥7 mmol/L ukazuje na dijabetes.
• Merenje glikemije u bilo kom slučajnom uzorku krvi (bez obzira na obrok). Vrednost ≥11,1 mmol/L ukazuje na dijabetes, uz prisustvo tipičnih simptoma šećerne bolesti.

Da li moguća prevencija dijabetesa?

Dve najčešće forme dijabetesa su tip 1 i tip 2. Smatra se da je dijabetes tip 1 rezultat kombinacije nasleđenih gena i faktora sredine (npr. infekcije nekim virusima). Imunski sistem, koji se normalno bori protiv štetnih bakterija i virusa, greškom uništava sopstvene ćelije pankreasa koje proizvode insulin. Zbog toga se dijabetes tip 1 ne može prevenirati.

S druge strane, prevencija dijabetesa tip 2 je moguća. Kod ovog tipa dijabetesa ćelije postaju otporne na efekte insulina. Pankreas proizvodi insulin, ali ćelije našeg organizma ne reaguju adekvatno na njega. Ćelije postaju delimično otporne na delovanje insulina, što se naziva „insulinska rezistencija”. Pankreas pokušava da se izbori sa rezistencijom, stvarajući sve više insulina.

Iako tačan uzrok dijabetesa tip 2 nije poznat, smatra se da i ovde značajnu ulogu ima kombinacija nasleđenih gena i faktora sredine. Važni faktori rizika za nastanak tip 2 dijabetesa su prekomerna telesna težina i fizička neaktivnost. Korekcija upravo ovih faktora rizika predstavlja meru prevencije dijabetesa tip 2. Zbog toga se savetuje zdrava ishrana, bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama, sa većim sadržajem vlakana a manjim sadržajem masti, prerađenih šećera i slatkiša. Važan je gubitak viška kilograma i redovna fizička aktivnost, uz najmanje 30 minuta aerobnog vežbanja skoro svakog dana, odnosno najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti na nedeljnom nivou.