Sigurno ste do sada bezbroj puta čuli da povišene vrednosti holesterola u krvi povećavaju rizik od oboljenja srca i krvnih sudova. Verovatno ste i videli da analiza holesterola u krvi ne podrazumeva samo jednu vrednost; lekar obično savetuje da se urade tri stavke – ukupan holesterol, LDL holesterol i HDL holesterol. Odomaćeni su izrazi da postoji „loš“ holesterol (pamti se tako što Loš počinje istim slovom kao i on, LDL), i da postoji „dobar“ HDL holesterol.

Zbog čega je važno da se vrednosti holesterola drže pod kontrolom?

Holesterol je vrsta masnoća (lipida) koji je veoma važna za normalan rad naših ćelija. Nalazi se u omotačima svih naših ćelija, služi da se stvaraju polni i drugi hormoni u našem telu itd. Međutim, kada je u višku, holesterol iz krvi može da se taloži u zidovima arterija, da ošteti zid krvnog suda i dovede do stanja koje se zove ateroskleroza.

Aterosklerozom zahvaćeni krvni sudovi postaju krući a vremenom može doći do njihovog sužavanja. Aterosklerotsko zadebljanje krvnog suda (tzv. plak) može postati nestabilan i u nekom trenutku pući. Na mestu pucanja ateroskleortskog plaka stvara se krvni ugrušak čime se u potpunosti zaustavlja protok krvi kroz taj krvni sud. Posebno je opasno ako ateroskleroza zahvati krvne sudove koji ishranjuju srce i mozak jer zaustavljanje protoka krvi kroz te krvne sudove može dovesti do srčanog udara ili šloga.

Da li odstupanje od preporučenih vrednosti holesterola uvek daje simptome?

Baš suprotno. Osobe mogu imati izmenjene vrednosti holesterola u krvi godinama bez ikakvih tegoba (npr. povišene vrednosti LDL, a smanjene vrednosti HDL holesterola). Ali se tada holesterol taloži u krvnim sudovima, oštećenje može da napreduje i u nekom trenutku počinje da daje simptome. Zbog toga je važno da se s vremena na vreme proveravaju vrednosti ovih masnoća u krvi kako bi se delovalo dok još uvek nema simptoma.

Preporučene vrednosti ukupnog holesterola su <5,2 mmol/L, LDL holesterola <2,6 mmol/L i HDL holesterola >1,5 mmol/L. Vrednosti HDL holesterola <1 mmol/L se smatraju rizičnim. Međutim, u odnosu na to da li imate šećernu bolest, da li ste preležali srčani udar ili se lečite od nekog drugog srčanog oboljenja, lekar će Vam savetovati i niže ciljne vrednosti LDL holesterola kako bi se rizik od mogućih komplikacija (novog infarkta, šloga i dr.) sveo na minimum.

Pored vrednosti holesterola u krvi, lekar uzima u obzir simptome pacijenta, nalaz prilikom fizikalnog pregleda, prisustvo pridruženih bolesti i po potrebi upućuje na dalja ispitivanja i propisuje terapiju.

Kako da povećam vrednosti HDL holesterola?

Pacijenti često misle da će lekovi rešiti sve probleme i vratiti vrednosti holesterola u normalu. Pored toga, važna karika u očuvanju zdravog srca i krvnih sudova jesu naše navike i stil života. Zdravim stilom života se mogu smanjiti vrednosti LDL-a i povećati vrednosti HDL holesterola.

Zdrava ishrana koja podrazumeva veću količinu voća i povrća, hranu bogatu dijetetskim vlaknima (poput žitarica celog zrna i mahunarki) i unos ribe bogate omega-3 masnim kiselinama može popraviti vrednosti holesterola. Ograničiti unos mesa sa većim sadržajem masti (kao što su svinjetina, jagnjetina, govedina), mesnih prerađevina, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda sa većim sadržajem masti, žumanca, slane, pržene i masne hrane.

Pokrenite se! Lekar će Vam reći da fizička aktivnost može pomoći u regulisanju LDL i HDL holesterola, gde je obično prva asocijacija trčanje, teretana i napor koji prati ovakav oblik fizičke aktivnosti. Međutim, izbor je Vaš – to može biti hodanje, vožnja bicikla, plivanje, joga i druge aktivnosti koje Vas stavljaju u pokret. Kada započnete sa aktivnošću, postepeno je povećavajte tako da dostignete cilj od najmanje 150 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno, odnosno barem 75 minuta snažne fizičke aktivnosti nedeljno.

Održavajte optimalnu telesnu težinu. Postoji snažna povezanost prekomerne telesne težine/gojaznosti sa rizikom od srčanih oboljenja. Međutim, nije tako jednostavna povezanost sa vrednostima holesterola. Nemaju sve gojazne osobe povišene vrednosti LDL i snižene vrednosti HDL holesterola. Isto tako, veliki broj ljudi sa normalnom telesnom težinom ima izmenjene vrednosti holesterola. Ali je poznato da se sa normalizacijom telesne težine u velikom broju slučajeva poboljšavaju vrednosti LDL i HDL holesterola.

Ostavite cigarete. Sa prestankom pušenja dolazi do porasta vrednosti HDL holesterola i to već par nedelja od poslednje cigarete.

Kontrolišite vrednost šećera u krvi i krvnog pritiska. Problemi sa holesterolom su često udruženi sa postojanjem šećerne bolesti i visokog krvnog pritiska. Njihovom kontrolom se zajedno deluje na smanjenje rizika od srčanih problema.