Ultrazvuk srca (ehokardiografija, eho srca) predstavlja jednostavan, neinvazivni i bezbolni dijagnostički test koji omogućava bolji uvid u veličinu, građu i rad srca. Rezultat ovog testa jeste „slika srca“ u realnom vremenu, odnosno moguće je preko monitora posmatrati kako srce radi, meriti veličinu srčanih šupljina, brzinu protoka krvi kroz srce, posmatrati kako rade srčani zalisci i dr.

Standardni ultrazvuk srca se drugačije naziva i transtorakalna ehokardiografija. Reč „transtorakalni“ vodi poreklo od dve latinske reči: „trans“ – što znači „preko“, i „torakalni“ – od reči toraks, što znači grudni koš. Zapravo, slika srca se dobija preko grudnog koša jer lekar pomera sondu koja stvara i registruje ultrazvučne talase preko grudnog koša pacijenta.

Kada je potreban ultrazvuk srca?

Lekar može savetovati da se uradi ultrazvuk srca usled različitih razloga. Prilikom fizikalnog pregleda, lekar pomoću stetoskopa osluškuje kako srce radi, kojom brzinom radi, da li srce radi pravilno ili postoji aritmija i da čuje da li postoji šum na srcu. U tome mu dodatno pomaže snimak EKG-a. Ako primeti da postoji neko odstupanje od normalnog srčanog rada, da pacijent ima određene tegobe i želi da proveri detaljniju građu i rad srca, lekar će tražiti da se uradi ultrazvuk srca.

Najčešći razlozi da se uradi ehokardiografski pregled su:

• Visok arterijski pritisak (hipertenzija). Ukoliko dugo traje i nije prepoznata, hipertenzija može dovesti do zadebljanja zidova srca (hipertrofije), do srčanog popuštanja (insuficijencije) i drugih komplikacija koje se mogu uočiti ultrazvučnim pregledom.
• Bol u grudima (angina pectoris)
• Lupanje i preskakanje srca, kao najčešći simptomi aritmije
• Zamor i nedostatak vazduha prilikom hodanja.
• Šum na srcu.
• Postojeća kardiovaskularna oboljenja, kao npr. preležan srčani udar (infarkt miokarda), ugrađen stent u koronarnim arterijama, prethodna kardiohirurška operacija i dr.

Da li je potrebna posebna priprema pre ultrazvuka srca?

Nije potrebna posebna priprema za ultrazvuk srca. Na dan kada Vam je zakazan pregled potrebno je da normalno jedete i pijete. Isto tako, potrebno je da popijete terapiju koju redovno uzimate, osim ako Vam lekar nije drugačije rekao.

Kako se izvodi pregled?

Ultrazvuk srca je potpuno bezbedan, bezbolan i neinvazivan pregled koji traje oko 20 – 30 minuta. Prilikom ovog pregleda lekar koristi ultrazvučni aparat.

Pre pregleda je potrebno da skinete odeću do struka i legnete na krevet. Lekar će Vas zamoliti da se okrenete na levi bok, da levu ruku savijete i stavite ispod glave. Zatim će lekar uzeti u ruku sondu ultrazvučnog aparata na koju će naneti malo gela.

Sonda stvara ultrazvučne talase koji se odbijaju od različite strukture u telu i vraćaju nazad. Istovremeno, sonda registruje ove odbijene ultrazvučne talase. Zatim ultrazvučni aparat pretvara registrovane talase u signale koji se spajaju u sliku koju lekar posmatra na ultrazvučnom aparatu. Kaže se da lekar „gleda“ srce u realnom vremenu, što znači da svaku kontrakciju srca može istovremeno da prati na monitoru ultrazvučnog aparata.

Dalje će lekar pomerati sondu preko grudnog koša kako bi sagledao sve srčane šupljine i zaliske. Lekar ima mogućnost da zaustavi snimak i zatim izmeri veličinu srčanih šupljina, izmeri brzinu protoka krvi kroz srce i druge važne karakteristike.

Šta lekar može da uoči prilikom ultrazvučnog pregleda srca?

Ultrazvuk srca može dati lekaru brojne informacije o izgledu i radu srca.

Lekar može primetiti da postoje promene u građi srca – da je srce uvećano, da su zidovi srčanih šupljina deblji ili istanjeni, da su srčani zalisci oštećeni ili oslabljeni i sl.

Može se proceniti snaga kojom srce pumpa krv sa svakim otkucajem. Ovo lekari zovu ejekciona frakcija. Ukoliko srce ne pumpa krv u količini koja je neophodna telu za normalno funkcionisanje, razvija se srčana insuficijencija (srčana slabost).

Lekar može primetiti da li postoji oštećenje srčanog mišića. Normalno se prilikom otkucaja srca svi delovi srčanog mišića naizmenično kontrahuju i opuštaju. Međutim, ako je neki deo srca oštećen, bilo da ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih materija, ili da postoji ožiljak usled prethodnog srčanog udara i slično, taj deo srca će se sporije pomerati ili će potpuno mirovati.

Ultrazvuk srca omogućava da se sagleda rad srčanih zalistaka – da se vidi kako se otvaraju i zatvaraju. Lekar može primetiti da se zalisci ne zatvaraju u potpunosti kada se krv vraća unazad (tzv. regurgitacija). Isto tako, može primetiti da postoji suženje zaliska kroz koji prolazi manje krvi nego što bi trebalo (tzv. stenoza zaliska).

Ehokardiografski je moguće otkriti različite urođene (kongenitalne) srčane mane.