Prva pomisao pri pojavi bola u grudima jeste problem sa srcem, strah od srčanog udara i angine pektoris. Međutim, nije svaki bol u grudima srčanog porekla. Karaktersitike bola u grudima, prateće tegobe i okolnosti u kojima se javlja bol u grudima mogu uputiti lekara na mogući uzrok bola – srčani ili nesrčani.

Da li je bol u grudima srčanog porekla isto što i angina pectoris?

Nije. Bol u grudima srčanog porekla je širi pojam; različita srčana oboljenja mogu dati bol u grudima, drugačijih karakteristika i trajanja. Angina pectoris (anginozni bol) je jedna vrsta bola u grudima srčanog porekla, i najčešće se javlja u sklopu koronarne bolesti srca.

Šta je angina pectoris?

Angina pektoris je simptom koronarne bolesti srca i javlja se kao bol ili nelagodnost u grudima. Srce dobija hranljive materije i kiseonik preko krvnih sudova koji se nazivaju koronarne arterije. Koronarna bolest srca je stanje kod kog koronarne arterije ne dopremaju dovoljno krvi do srčanog mišića. Ukoliko nedovoljno krvi stiže to srca, javlja se anginozni bol – angina pektoris.

Kako se najčešće manifestuje angina pectoris?

Pacijenti anginozni bol najčešće opisuju kao osećaj stezanja ili pečenja u grudima, kao pritisak ili nelagodnost u grudima. Najčešće se bol javlja u središnjem delu grudnog koša ili malo ulevo; pacijenti tipično pokazuju celom raširenom šakom na predeo grudnog koša gde osećaju bol. Bol se može širiti u levo rame, levu ruku, u vilicu ili u leđa. Takođe se mogu javiti mučnina, umor, vrtoglavica, kratak dah ili znojenje.

Da li anginozni bol u grudima uvek ima iste karakteristike?

Ne, jer i ovde postoje razlike. Postoje dva osnovna tipa angine – stabilna i nestabilna. Osim što se razlikuju po karakteru bola i načinu nastanka, nestabilna angina pektoris može voditi u srčani udar (infarkt miokarda).

Stabilna angina pektoris je najčešća forma angine. Simptomi se javljaju pri naporu, kada srce mora jače da radi, kao što je to slučaj kod fizičke aktivnosti, penjanja uz stepenice i dr. Bol u grudima traje kratko, najčešće nekoliko minuta, i povlači se vrlo brzo u odmoru ili sa primenom lekova protiv angine. Stabilna angina pektoris se može držati pod kontrolom redovnom primenom lekova.

Nestabilna angina pektoris se ređe javlja, ali je opasnije stanje i zahteva hitno lečenje jer može ukazivati na preteći srčani udar. Bol u grudima se može javiti pri najmanjem naporu, čak i u miru. Obično je bol snažniji i traje duže nego kod stabilne angine. Kod nestabilne angine bol u grudima ne mora da se povlači u miru ili sa primenom lekova protiv angine. Ukoliko bol traje 20 minuta i duže, hitno se javiti lekaru.

Osim koronarne bolesti srca, koja još kardiovaskularna oboljenja mogu uzrokovati bol u grudima?

Bol u grudima se može javiti kod oboljenja srčanih zalistaka (suženja aortnog zaliska – aortne stenoze), kod zapaljenja srčane maramice (perikarditis), kod formiranja ugruška u krvnom sudu koji donosi krv u pluća (tromboembolija pluća), kod rascepa zida aorte (disekcija aorte) i dr. Svako od ovih stanja ima posebne karakteristike i zahteva drugačiji vid lečenja. Takođe, karakter bola u grudima se značajno može razlikovati, zbog čega lekar insistira na detaljnom opisu bola u grudima i okolnostima u kojima se javlja. Ove informacije su dragocene za lekara, koji može predložiti dalje analize i preglede kako bi se postavila tačna dijagnoza i što ranije započelo sa lečenjem.