“Iznenada se onesvestio, ali se brzo povratio i postao svestan”. Ovako bi se nemedicinski opisala sinkopa - nagli, iznenadni i prolazni gubitak svesti.

Iako ovakvo onesvešćivanje može delovati prilično dramatično i zastrašujuće, obično nije razlog za veliku brigu. Postoje brojni uzroci sinkope; većina je manje ozbiljna, dok u manjem broju slučajeva uzrok može biti neko srčano ili neurološko oboljenje. Zbog toga svaki nagli gubitak svesti poziva na oprez i javljanje lekaru kako bi se utvrdio uzrok sinkope i po potrebi lečio.

Ono što zadaje muke jeste da se kod svake treće osobe koja je imala sinkopu može očekivati da se ponovo javi. Zato je važno lečenje uzroka sinkope i pridržavanje mera i saveta lekara. Cilj je da se sinkopa više ne ponovi.

Šta kažu pacijenti – kako je došlo do iznenadnog gubitka svesti?

Neposredno pre gubitka svesti, pacijenti često navode da su imali nesvesticu i vrtoglavicu, mrak pred očima, da su osetili nestabilnost ili slabost mišića pri stajanju, da su se javile tačkice pred očima ili tzv. tunelski vid (gubitak perifernog vida). Dešava se da pored nesvestice, pacijenti imaju mučninu i osećaj lupanja srca u grudima (tzv. palpitacije).

Svi ovi simptomi upozoravaju na sinkopu kada se može pokušati sa sledećim manevrima kako bi se sprečila: ukoliko stojite – obavezno sedite ili lezite i podignite noge kako bi pomogli da se krv iz nogu vraća ka mozgu, stistite šake u pesnice, napnite mišiće ruku, prekrstite noge ili pritisnite butinu uz butinu.

Nakon sinkope, osobe postaju svesne posle par sekundi ili minuta. Međutim, osećaj umora i konfuznosti može potrajati još neko vreme.

Zbog čega se javlja sinkopa?

Sinkopa se javlja usled naglog i privremenog smanjenja dotoka krvi u mozak. Razlozi mogu biti: nagli pad krvnog pritiska, promena srčanog rada ili promena u količini krvi u delovima tela. Tako se kod npr. naglog pada krvnog pritiska smanjuje prokrvljenost mozga i dolazi do nesvestice i gubitka svesti.

Najčešće vrste sinkope su:

Vazovagalna sinkopa koja se javlja usled naglog pada krvnog pritiska čime se smanjuje prokrvljenost mozga. Ovo je ujedno i najčešći tip sinkope koji se dešava prilikom stajanja ili nekog velikog emotivnog stresa. Naime, kada ustanemo krv se normalno pod uticajem gravitacije premešta u donji deo tela i noge. Očekivalo bi se da dođe do smanjenja protoka krvi kroz mozak i gornji deo tela. Međutim, tome su suprotstavljaju srce i autonomni nervni sistem koji ne kontrolišemo i koji svojim mehanizmima održavaju prokrvljenost svih delova tela, pa i mozga. Kod vazovagalne sinkope su ove reakcije izmenjene; dolazi do pada krvnog pritiska, smanjuje se dotok krvi u mozak, sledi nesvestica i konačno – gubitak svesti.

Posebna vrsta vazovagalne sinkope jeste situaciona sinkopa. Kako joj samo ime govori – dešava se u posebnim situacijama koje kod nekih, ali ne svih ljudi, utiču na nervni sistem što rezultira sinkopom. Intenzivan emotivni stres ili stajanje u redu u zagušljivoj prostoriji neće kod svih osoba dovesti do gubitka svesti. Kod nekih osoba sam pogled na iglu ili krv može biti okidač sinkope. Isto važi i za dehidrataciju, anksioznost, jak bol, strah, hiperventilaciju, snažno kašljanje i druge situacije.

Često se dešava da kada naglo ustanemo iz ležećeg položaja osetimo vrtoglavicu ili se javi crnilo pred očima koje brzo prođe. Kod nekih ljudi se tegobe tu ne završavaju, već dolazi do moguće posturalne sinkope. Kod ovih osoba se javlja značajan pad krvnog pritiska prilikom ustajanja (od >20 mmHg za sistolni, gornji pritisak, i >10 mmHg za dijastolni, donji pritisak). Ovo stanje se naziva posturalna, ortostatska hipotenzija.

Ozbiljnija vrsta sinkope jeste kardiogena sinkopa koja se javlja usled oboljenja srca i krvnih sudova. Brojni su uzroci, kao što je izmenjen srčani ritam - aritmija , hipertrofična kardiomiopatija, srčana insuficijencija , oboljenje srčanih valvula, aortna stenoza i dr.

Ukoliko ste imali kardiogenu sinkopu, obavezno se javite kardiologu. Pravilnim lečenjem postojećih kardioloških stanja može se sprečiti pojava sinkope.

Pojedina neurološka oboljenja takođe mogu biti uzrok sinkope. Sindrom posturalne ortostatske tahikardije (SPOT) predstavlja pojavu veoma brzog srčanog rada (tahikardije) kada se ustane nakon sedenja ili ležanja. Srčani rad se može ubrzati i za 30 otkucaja u minuti. Ovo ubrzavanje se obično dešava unutar 10 minuta stajanja i češće se javlja kod žena.

Često se dešava da i pored detaljnog fizikalnog pregleda, poseta lekarima različitih specijalnosti, analiza krvi i različitih imidžing metoda - uzrok sinkope ostane neotkriven. Ovo je slučaj kod oko 30% pacijenata. Tada je vrlo važno da kada prepoznaju simptome, pacijenti potraže mesto gde mogu da sednu ili legnu kako bi izbegli povrede, da ako je dehidratacija razlog sinkope – sa sobom uvek nose vodu ili neku drugu tečnost, da izbegavaju situacije za koje znaju da su “okidači” sinkope. U velikom broju slučajeva će tako sprečiti iznenadni gubitak svesti i moguće komplikacije.