Da li prilikom hodanja osetite bol ili grč u listovima nogu koji prolazi kada stanete? Ovakav bol se naziva intermitentna (povremena) klaudikacija i najčešće je posledica suženja arterija koje ishranjuju noge. U slučaju pojave ovakvog bola koji se tokom vremena može pogoršavati i skraćivati pređenu distancu prilikom hodanja, obavezno se javiti lekaru.

Zbog čega se javlja bol u listovima nogu tokom hodanja?

Ukoliko se isključi zamor ili „upala mišića“, bol u listovima, stopalima ili prstima nogu koji se javlja prilikom hodanja a prestaje kada stanete, verovatno je posledica ateroskleroze arterija koje dovode krv do nogu. Ateroskleroza predstavlja nakupljanje masnih naslaga (plakova) na zidovima arterija, koje zbog toga postaju kruće i uže. Što su veće masne naslage i što ih ima više, to je lumen arterije uži, a manje krvi može da prođe kroz njih. Ovo stanje se naziva periferna arterijska bolest.

Osim na arterijama nogu, suženja se mogu javiti na arterijama ruku i dovoditi do sličnih tegoba (bolova i grčeva) kada su ruke aktivne. Tegobe prolaze kada ruke miruju.

Ukoliko se ne leči, periferna arterijska bolest može napredovati tako da se bolovi u nogama ili rukama javljaju pri minimalnoj aktivnosti ili čak u miru.

Kom se lekaru obratiti kod pojave intermitentnih klaudikacija?

Procenu stanja krvnih sudova nogu i ruku obavlja lekar – vaskularni hirurg. Pregled započinje razgovorom o Vašim tegobama, zdravstvenom stanju, faktorima rizika i postojanju sličnih oboljenja u porodici. Nakon toga sledi detaljan klinički pregled uz obavezno palpiranje (opipavanje) pulseva na perifernim arterijama. U cilju postavljanja dijagnoze, lekar može tražiti neke od dodatnih testova.

Test koji je od velike pomoći prilikom dijagnostikovanja periferne arterije bolesti jeste ultrazvučni pregled donjih ekstremiteta. Tokom ovog testa lekar koristi sondu koja emituje ultrazvučne talase kako bi se analizirali veći krvni sudovi nogu. Tokom ovog potpuno bezbolnog pregleda može se uočiti da li je neka od arterija nogu sužena ili zapušena. Ukoliko se sumnja na bolest perifernih arterija ruku, lekar će savetovati Doppler krvnih sudova ruku kako bi se ispitao protok krvi kroz krvne sudove ramenog pojasa, nadlaktice i podlaktice.

Kako se leči periferna arterijska bolest?

Lekar će Vam reći da prvi korak u lečenju periferne arterijske bolesti mora pacijent sam da učini. Veoma je bitna promena stila života (prestanak pušenja, zdrava ishrana i regulisanje telesne težine) čime se mogu smanjiti ili povući bolovi u nogama/rukama. Na prvom mestu je to prestanak pušenja. Pušenje je veliki faktor rizika za pojavu periferne arterijske bolesti, zbog čega se insistira ne na smanjenju, već na potpunom prekidu pušenja. Drugi bitan faktor je zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, siromašna u trans-mastima i holesterolu koji su glavni sastojak plakova i uzrok ateroskleroze.

Osobe koje imaju šećernu bolest imaju veći rizik od oštećenja krvnih sudova, što pogoduje nastanku periferne arterijske bolesti. Zbog toga je izuzetno važno da se šećer u krvi drži u preporučenom opsegu. Isto važi i za vrednosti holesterola u krvi.

Ukoliko se ishranom ne regulišu vrednosti šećera i holesterola u krvi, lekar Vam može propisati lekove kojima će se normalizovati njihove vrednosti. Ali ni tada ne treba odustati od zdrave ishrane, već uz lekove jesti zdravu hranu i održavati optimalnu telesnu težinu; samo se tako postiže pun efekat lečenja.

Pozitivan efekat na krvne sudove ima i fizička aktivnost. Posavetujte se sa lekarom koji je oblik fizičke aktivnosti najbolji za Vas, u kom intenzitetu i koliko često.

U pojedininim, težim slučajevima lekar može savetovati endovaskularno ili hirurško lečenje.

Kako sprečiti perifernu arterijsku bolest?

Ponovo - zdravim stilom života. Mere koje se primenjuju pri lečenju periferne arterijske bolesti iste su kao i mere koje smanjuju rizik od pojave ovog oboljenja. Zbog toga su prestanak pušenja, zdrava ishrana i fizička aktivnost tri glavne smernice kako bi naši krvni sudovi bili zdravi.