Dijareja (proliv) predstavlja veći broj tečnih, vodenastih stolica koje se najčešće javljaju više od tri puta dnevno. Ponekad je dijareja jedini simptom, ali može biti praćena mučninom, povraćanjem, bolom u stomaku ili gubitkom telesne težine.

Dijareja je uglavnom kratkog trajanja i prolazi za par dana bez posebnog lečenja. Tada je najvažnije da se nadoknadi izgubljena tečnost, spreči dehidratacija i unosi lagana hrana kako bi se crevni trakt oporavio. Međutim, ako traje duže od par dana – dijareja može ukazivati na neki drugi zdravstveni problem koji je potrebno dodatno ispitati.

Najčešći uzroci dijareje

Infekcije. Najčešći uzročnici dijareje su mikroorganizmi nevidljivi golim okom – virusi i bakterije. Oni mogu direktno da oštete sluznicu creva ili da proizvode toksine koji oštećuju zid crevnog trakta. Na taj način dolazi do poteškoća u apsorpciji hrane i većeg lučenja tečnosti, što rezultira dijarejom. Virusi (rotavirus, norovirus, adenovirus i drugi), bakterije (salmonela, ešerihija koli, šigela i druge), kao i crevni paraziti se mogu preneti direktnim kontaktom ili preko zagađene hrane ili vode.

Do crevne infekcije može doći usled trovanja hranom, što se češće javlja tokom letnjih meseci. Kada dospeju u hranu, bakterije se lako i brzo ramnožavaju, te se dijareja u ovom slučaju javlja veoma brzo, već nakon nekoliko sati od unosa zagađene hrane. Najlakši i efikasniji način da se spreči trovanje hranom jeste pridržavanje higijenskih mera, termička obrada hrane i čuvanje u frižideru.

Lekovi. Dijareja predstavlja relativno čest neželjeni efekat brojnih lekova. Ovde se ubrajaju različiti antibiotici, lekovi protiv bolova, lekovi u terapiji malignih bolesti i drugi.

Antibiotici se daju osobama sa bakterijskom infekcijom različitih lokalizacija (kod upalnih procesa respiratornog trakta, bešike i mokraćnih puteva i dr.). Naš crevni trakt nije sterilna sredina, već tu postoji veliki broj bakterija koje pomažu da naša creva pravilno rade. Primenom antibiotika, naročito onih sa širokim spektrom delovanja, remeti se ravnoteža bakterija u crevima; može se smanjiti broj „dobrih” bakterija, usled čega preovlađuju bakterije koje mogu dovesti do dijareje.

Određeni lekovi protiv bolova (grupa lekova koji se zovi nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao što je ibuprofen), mogu iritirati sluznicu želuca i creva, i dovesti do dijareje i nelagodnosti u stomaku. Pojedini lekovi u terapiji depresije takođe kao neželjeni efekat imaju simptom dijareje.

U onkologiji se primenjuju lekovi koji uništavaju maligne ćelije. Međutim, u pitanju su snažni lekovi koji ponekad deluju i na zdrave ćelije našeg tela koje se brzo dele, kao što je sluznica želuca i creva. Zbog toga su dijareja, mučnina i povraćanje česti neželjeni pratioci hemioterapije.

Intolerancija na hranu. Pojedine osobe ne uspevaju da metabolišu određenu vrstu hrane ili je njihov organizam preosetljiv na neku namirnicu. Posledica toga može biti pojava dijareja kada se unosi ova namirnica, kao što je to slučaj kod preosetljivosti na laktozu (šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima), gluten (protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži) i preosetljivosti na fruktozu (voćni šećer). Izbegavanjem hrane koja sadrži određenu namirnicu na koju smo preosetljivi, izbegava se i pojava dijareja.

Inflamatorne bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, sindrom nervoznih creva i druge gastroenterološke bolesti mogu imati dijareju kao jedan od simptoma. Nakon hirurških intervencija u stomaku (posebno ukoliko je operacijom uklonjen deo želuca ili creva), po pravilu se mogu očekivati poteškoće sa varenjem hrane i dijareje, koje se povlače nakon oporavka od hirurgije.

Kada se javiti lekaru?

Dijareja može biti jedini simptom, ali se uz učestale, tečnije stolice mogu javiti i prateće tegobe kao što su: bolovi ili grčevi u stomaku, nadutost, mučnina i povraćanje, povišena telesna temperatura, krv ili sluz u stolici.

Ukoliko je u pitanju odrasla osoba, dijareja se najčešće povlači tokom par dana i ne zahteva posebno lečenje. Međutim, u sledećim situacijama je potrebno potražiti pomoć lekara:

• Ukoliko se simptomi dijareje ne smanjuju ili ne povlače posle par dana, i pored adekvatne hrane i nadoknade tečnosti.
• Ukoliko se javi dehidratacija.
• Ako uz dijareju postoji jak bol u stomaku.
• Ako povišena telesna temperatura prelazi 38 stepeni.
• Ukoliko se javi krv u stolici ili crna (katranasta) stolica.

Dehidratacija se kod odraslih osoba manifestuje kao izražena žeđ, suva usta i suva koža, smanjena količina urina, slabost, vrtoglavica, nesvestica i zamor.

Dijareja kod dece, a posebno kod beba i male dece, po pravilu se shvata ozbiljnije i zahteva pažljivo praćenje. Kod dece učestalo praženjenje i veći broj vodenastih stolica mogu brzo dovesti do dehidratacije. Javiti se pedijatru ukoliko se dijareja ne povlači nakon 24 sata, ili primetite da je dete dehidrirano, da uz dijareju ima telesnu temperaturu preko 38 stepeni, krvave ili crne stolice. Kod beba prvi znakovi dehidratacije mogu biti suva pelena nakon tri i više sata, suva usta i jezik, pospanost, odsustvo odgovora na draži, ali isto tako i razdražljivost i iritabilnost.

Efikasni načini za zaustavljanje dijareje

Kao što smo već napomenuli, u većini slučajeva dijareja prolazi tokom par dana. Kako bi simptomi bili kraći i brže došlo do oporavka, važno je pridržavati se sledećih mera:

• Adekvatan unos tečnosti i sprečavanje dehidratacije. Voda, čajevi i oralni rastvor sa elektrolitima (oralni rastvori za rehidrataciju) se savetuju kako bi se sprečila dehidratacija. Savetuje se češći unos manjih količina tečnosti, naročito u situacijama kada dijareju prate mučnina i povraćanje. U slučaju kada zbog upornog povraćanja nije moguć oralni unos tečnosti, lekar će savetovati primenu tečnosti kroz infuziju.
• Prilagođena ishrana. Tokom dijareje savetuje se laganija ishrana (dvopek, keks, pirinač) uz supe, i postepeno uvođenje uobičajene ishrane kako se simptomi dijareje povlače. Izbegavati hranu i pića koji nadražuju crevnu sluznicu (kafa, gazirani sokovi, začinjena i masna hrana i dr.).
• U slučaju da je bakterija ili neki od parazita uzročnik proliva, lekar će savetovati antibiotsku ili antiparazitarnu terapiju. Postoje i lekovi koji dovode do zaustavljanja proliva (kao što je loperamid), ali te lekove ne uzimati na svoju ruku. Zaustavljanjem proliva gde je uzročnik neka infekcija, dijareja se može posmatrati i kao “odbrambeni” mehanizam organizma gde se kroz stolicu oslobađamo prouzrokovača. Zaustavljanjem dijareje se produžava boravak tok infektivnog mikroorganizma u telu. Zbog toga je lekar taj koji savetuje primenu lekova protiv dijareje ukoliko je to potrebno.
• Aktivni ugalj može pomoći kod trovanja hranom jer vezuje toksine i bakterije koje su prisutne u crevima.
• Probiotici pomažu da se uspostavi normalna ravnoteža bakterija u crevima. Kapsule probiotika sadrže određene sojeve bakterija koje doprinose smirivanju simptoma dijareje.
• Lečenje postojećeg zdravstvenog stanja (ukoliko je u pitanju poznato oboljenje koje dovodi do dijareje, kao što su inflamatorne bolesti creva) ili izbegavanje namirnica na koje je poznata preosetljivost dovode do povlačenja dijareje.