Želudac predstavlja prošireni, kesasti deo crevnog trakta u kome se hrana meša i vari. U želudačnom soku se nalazi enzim pepsin, važan za varenje belančevina. Međutim, glavna karakteristika želudačnog soka jeste kiselost. Ćelije želuca stvaraju hlorovodoničnu kiselinu koja je važna za aktivnost pepsina i za varenje hrane.

S druge strane, zid želuca je izgrađen od tri sloja: (1) unutašnjeg sloja – tanke sluznice, (2) srednjeg, najdebljeg sloja mišića, i (3) tankog spoljašnjeg sloja. Poznato je da je hlovodonična kiselina – jaka kiselina koja bi mogla da nagrize i ošteti unutrašnju površinu želuca gde se nalaze žive ćelije. Kako onda ćelije želuca preživljavaju korozivno delovanje hlorovodonične kiseline?

Srećom, želudac poseduje prirodne mehanizme koji ga štite od hlorovodonične kiseline. To je na prvom mestu sluz koja pokriva ćelije koje oblažu želudac i suprotstavlja se želudačnoj kiselini. Ćelije želuca stvaraju bikarbonatne jone koji neutrališu kiselinu, a želudac dodatno štiti njegova dobra prokrvljenost.

Da rezimiramo: sluznicu, taj unutrašnji sloj želuca mogu oštetiti:

• Hlorovodonična kiselina i enzim pepsin
• Lekovi protiv bolova i koji se koriste u lečenju reume, kao što su aspirin i ibuprofen
• Prisustvo bakterije Helicobacter pylori koja smanjuje odbrambenu sposobnost sluznice

U normalnim okolnostima postoji ravnoteža između faktora koji mogu oštetiti sluznicu i faktora koji je štite. Ako se naruši ova ravnoteža – javlja se čir na želucu. Iz istih razloga se javlja čir na početnom delu dvanaestopalačnog creva. Čir predstavlja istanjenje dela zida želuca gde je sluznica oštećena i može u potpunosti da nedostaje.

Koji su najčešći simptomi čira na želucu?

Čir na želucu najčešće daje sledeće simptome:

• Tup bol u stomaku ili osećaj pečenja/gorenja u gornjem delu stomaka. Kod pojedinih ljudi se ovaj bol može pogoršati između obroka ili posle jela. Moguće je da se bol javi tokom noći i da budi iz sna.
• Osećaj punoće ili nadutosti u gornjem delu stomaka, naročito posle obroka.
• Gorušica
• Podrigivanje
• Mučnina

Postavljanje dijagnoze čira na želucu mogu otežati sledeće činjenice:

1. Da čir može postojati a da osobe nemaju nikakve simptome.
2. Da postoje simptomi ali se za njih kaže da su nespecifični – odnosno da se iste te tegobe mogu javiti i kod drugih stomačnih oboljenja (kod gastritisa, refluksne bolesti i dr.)

Međutim, lekar – gastroenterolog će na osnovu razgovora sa pacijentom i tegoba koje on navodi, kao i fizikalnog pregleda, posumnjati da postoji čir na želucu. U postavljanju dijagnoze može koristiti dodatne analize, ali će nakon dijagnostikovanja čira savetovati terapiju koja pomaže da se čir zaleči i simptomi povuku.

Kako se leči čir na želucu?

Lečenje zavisi od postojanja infekcije bakterijom Helicobacter pylori i vrste čira.

Kod dokazane Helicobacter pylori infekcije obavezno se primenjuje terapija da se iskoreni ova bakterija (tzv. terapija za eradikaciju). Tada lekar savetuje kombinaciju lekova najčešće tokom dve nedelje koji zajedno deluju protiv ove bakterije. Ovde spadaju dva ili tri antibiotika, lek koji blokira stvaranje hlorovodonične kiseline, bizmut i probiotik.

U terapiji čira se koriste lekovi koji smanjuju stvaranje hlorovodonične kiseline: inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol i dr.) i blokatori histaminskih (H2) receptora (famotidin, cimetidin i dr.). Antacidi su lekovi koji neutrališu želudačnu kiselinu i dovode do kratkotrajnog ublažavanja simptoma. Međutim, ne koriste se da se zaleči čir.

Kao što smo već napomenuli, čir predstavlja istanjenje zida sluznice. Na tom mestu je zid želuca značajno oslabljen i sklon pucanju. U najtežim situacijama može doći do pucanja (perforacije) čira, kada se želudačni sadržaj izliva u stomačnu duplju. Kiseli sadržaj želuca jako nadražuje trbušnu maramicu i dovodi do njenog zapaljenja koje se zove peritonitis. Ovo predstavlja hitno medicinsko stanje i zahteva brzo hirurško lečenje.

Kako da smanjite rizik od čira na želucu?

Pridržavanje sledećih saveta će smanjiti rizik od pojave čira.

• Ukoliko se planira dugotrajno korišćenje lekova protiv bolova, izbegavati lekove za koje se zna da oštećuju sluznicu želuca. Ako nije moguće promeniti vrstu lekova protiv bolova, onda se savetuje uzimanje terapije koja štiti želudac.
• Kontrola stresa. Stres je nažalost postao neizbežni faktor života savremenog čoveka. Tehnike opuštanja i kontrola stresa bi mogle pomoći da stres ne bude saveznik u pojavi čira na želucu.
• Prestanak pušenja je važan jer duvanski dim povećava lučenje hlorovodonične kiseline i smanjuje zaštitni sloj sluzi.
• Iz istog razloga se savetuje smanjenje/prestanak unosa alkohola. Alkohol snažno stimuliše proizvodnju hlorovodonične kiseline u želucu.