Gorušica (žgaravica) predstavlja osećaj pečenja ili žarenja neposredno iza grudne kosti. Ovaj osećaj se najčešće pojačava posle jela, prilikom ležanja ili naginjanja.

Osobe koje imaju gorušicu često mogu da navedu tačno kada se ona javlja i zašto – nakon obilnog, masnog ili začinjenog obroka, nakon određene vrste hrane (npr. kiselo voće) ili određenog pića (alkohol, gazirana pića). Gorušica može da se javi s vremena na vreme i da prođe ako se koriguju navike u ishrani.

Međutim, ako se gorušica javlja često, ako ne prolazi i pored primene lekova koji se mogu kupiti bez lekarskog recepta i ako ometa svakodnevne aktivnosti – potrebno je javiti se lekaru. U tim slučajevima gorušica može ukazati na ozbiljnije zdravstveno stanje koje je potrebno dalje ispitati.

Zbog čega se javlja gorušica?

Hrana koju unosimo prelazi iz usne duplje u jedan cevasti organ – jednjak, nakon čega ulazi u želudac. Na donjem kraju jednjaka se nalazi zadebljanje mišića u obliku prstena koje se zove donji sfinkter jednjaka. Prilikom prolaska hrane, ovaj mišić je opušten te hrana nesmetano prolazi iz jednjaka u želudac gde započinje njeno varenje. Nakon toga se kružni mišić - sfinkter zatvara, da se hrana zajedno sa želudačnom kiselinom, ne bi vratila iz želuca u jednjak. Ovo vraćanje kiseline se naziva refluks. Naime, želudačna kiselina nagriza i oštećuje sluzokožu jednjaka, što je zapravo osećaj pečenja ili žarenja, odnosno gorušica.

Stanja koja dovode do slabljenja donjeg sfinktera jednjaka i uzrokuju gorušicu su brojna, kao što su prekomerna telesna težina, trudnoća, unos alkohola i dr.

Ukoliko se vraćanje želudačne kiseline (refluks) javlja češće od dva puta nedeljno, ako ne prolazi sa primenom lekova i remeti svakodnevne aktivnosti – naziva se gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Koja hrana provocira gorušicu?

Kod pojedinih ljudi određena vrsta hrane može provocirati gorušicu: začinjena ili masna hrana, citrusno voće (limun, pomorandža), luk, paradajz, čokolada, pepermint i dr. Isto tako, gorušica se može javiti kod unosa velike količine hrane kroz obilne obroke. Okidači gorušice mogu biti alkohol, gazirana pića, kafa i drugi napici koji sadrže kofein.

Ukoliko se prepozna okidač gorušice – njegovo izbegavanje je ujedno i prvi efikasan korak u borbi protiv ovog neprijatnog osećaja.

Kako se leči gorušica?

Kao što smo već napomenuli, kada se javi gorušica potrebno je otkriti šta je “pokreće” i izbaciti tu namirnicu ili naviku. Umesto oblinih, masnih ili začinjenih obroka, savetuje se veći broj manjih, laganijih obroka. Potrebno je izbegavati kasne obroke, naročito neposredno pred spavanje. Isto tako, preporučuje se da prođe 2 – 3h od obroka i da se tek onda legne. Sve ovo smanjuje šansu javljanja gorušice.

Gorušica može biti posledica prekomerne telesne težine, te je regulisanje kilaže još jedan važan korak u lečenju. Takođe, izbegavati usku odeću i odeću koja pritiska stomak i želudac jer može pogoršati gorušicu.

Dostupan je veći broj lekova koji smiruju gorušicu i koje je moguće kupiti u apoteci bez lekarskog recepta.

• Antacidi su lekovi koji vezuju višak želudačne kiseline i vrlo brzo dovode do olakšanja osećaja gorušice.
• Antagonisti H2 receptora kao što je famotidin, smanjuju stvaranje želudačne kiseline i uspešno ublažavaju gorušicu. Ne deluju tako brzo kao antacidi, ali je njihov efekat malo duži, kao i kod sledeće grupe lekova, a to su:
• Blokatori protonske pumpe, kao što su omeprazol, pantoprazol i esomeprazol.

Ako se i pored nabrojanih mera i primene lekova gorušica uporno vraća, potrebno je javiti se lekaru – gastroenterologu kako bi ustanovio uzrok gorušice.