Hronična bolest bubrega predstavlja stanje gde bubrezi ne rade onako kako bi trebalo. Bubrežna funkcija se postepeno smanjuje i ova bolest dugo traje zbog čega se zove hroničnom. Hronična bolest bubrega se može javiti kod bilo koga, ali se češće sreće kod dijabetičara, kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, kod osoba sa srčanim oboljenjima, bubrežnim oboljenjima u porodici, ukoliko je bubreg izmenjene građe ili veličine i kod osoba starijih od 60 godina.

Zbog čega se javlja hronična bolest bubrega?

Hronična bolest bubrega se javlja usled različitih dugotrajnih (hroničnih) bolesti ili stanja koja oštećuju bubrege. Uglavnom su u pitanju kombinacije nekoliko uzročnika, od kojih su najčešći visok krvni pritisak i šećerna bolest.

• Visok krvni pritisak (hipertenzija) koji se ne leči i dugo traje - vremenom oštećuje male krvne sudove bubrega, čime se smanjuje bubrežna funkcija.
• Dijabetes. Insulin je hormon koji pomaže da šećer – glukoza uđe u ćelije. Kod dijabetesa su ćelije organizma manje osetljive na insulin i/ili postoji manjak insulina, zbog čega se previše glukoze nalazi u krvi. Višak šećera nošen krvlju stiže do bubrega i može oštetiti strukture u bubrezima koje su važne za filtraciju krvi.
• Oboljenja bubrega: ponavljane infekcije bubrega (pijelonefritis), glomerulonefritis (oboljenje koje oštećuje glomerule - jedinice za filtriranje krvi unutar bubrega), različite bolesti imunskog sistema koje oštećuju bubrege (lupus eritematosus, sarkoidoza i dr.)
• Postojanje prepreke (opstrukcije) na putu urina. To može biti usled kamena u bubregu ili u izvodnim mokraćnim putevima, zbog uvećanja prostate ili tumora.
• Policistična bolest bubrega predstavlja nasledno oboljenje gde se u bubregu stvaraju brojne šupljinice (ciste) ispunjene tečnošću i smanjuju bubrežnu funkciju.
• Vezikoureteralni refluks se najjednostavnije može objasniti kao obrnuto kretanje urina. Ovde se urin kroz mokraćovode vraća u bubreg i oštećuje bubrežno tkivo. Ukoliko dugo traje i ne leči se, vezikoureteralni refluks može dovesti do popuštanja funkcije bubrega.
• Dugotrajna primena lekova protiv bolova koji se prodaju bez recepta (nesteroidni anti-inflamatorni lekovi) može dovesti do hronične bolesti bubrega.

Koji su simptomi hronične bolesti bubrega?

Hronična bolest bubrega je dugotrajno oboljenje koje uglavnom postepeno napreduje i dovodi do sve izraženijeg smanjenja funkcije bubrega. Glavna funkcija bubrega jeste da čisti krv od štetnih produkata metabolizma i toksina. Kada se smanji filtraciona sposobnost bubrega, ove štetne materije se duže zadržavaju u telu i mogu oštetiti različite organe.

U odnosu na stepen smanjenja bubrežne funkcije, pacijente sa hroničnom bolešću bubrega možemo podeliti u pet stadijuma: od stadijuma 1, gde postoji najmanje oštećenje funkcije bubrega, do stadijuma 5, kada postoji gubitak funkcije bubrega i kada preživljavanje pacijenta zavisi od dijalize ili transplantacije bubrega.

Hronična bolest bubrega u ranim stadijumima uopšte ne mora davati primetne simptome; u brojnim slučajevima se otkrije prilikom rutinske analize krvi ili urina, kada se pacijent dođe kod lekara nekim drugim povodom.

Postavljanje dijagnoze dodatno otežava što, i kada se jave, simptomi su nespecifični. To znači da se pored hronične bolesti bubrega, ovi simptomi mogu javiti u sklopu drugih oboljenja. Najčešći simptomi su:

• Pоremećaji mokrenja: češće mokrenje (poliurija), smanjeno mokrenje (oligourija), prisustvo krvi u mokraći (hematurija), bolno mokrenje (dizurija), noćno mokrenje (nokturija)
• Zamor i slabost
• Gubitak apetita i smanjenje telesne težine
• Otok šaka, stopala i skočnih zglobova, kao posledica zadržavanja viška tečnosti
• Kratak dah
• Zamućen urin
• Svrab kože
• Mučnina ili povraćanje
• Problemi sa koncentracijom ili spavanjem

Ukoliko primetite neki od ovih simptoma, ili želite da proverite rad bubrega, savetuje se pregled lekara – nefrologa.

Kako se leči hronična bolest bubrega?

Ne postoji lek posebno namenjen za pacijente sa hroničnom bolešću bubrega. Međutim, mogu se preduzeti koraci da se očuva bubrežna funkcija kako bi bubrezi radili što duže. Isto tako, lekar će savetovati lečenje osnovih bolesti koje su dovele do hronične bolesti bubrega i terapiju za sprečavanje/lečenje komplikacija. Terapija zavisi od toga koliko je bolest napredovala, odnosno od stadijuma hronične bolesti bubrega.

Lečenje obuhvata promenu stila života, primenu lekova, dijalizu i transplantaciju bubrega.

Promena stila života podrazumeva prihvatanje zdravih navika – zdrave ishrane, redovne fizičke aktivnosti, održavanje preporučene telesne težine, prestanak pušenja i smanjenje unosa alkohola. Sve ove mere doprinose da bubrezi bolje rade. Posebno je važno da osobe sa oslabljenom funkcijom bubrega ograniče unos soli.

Lekar će savetovati primenu lekova u odnosu na simptome i prisustvo drugih oboljenja. Obavezno je lečenje visokog krvnog pritiska, gde se savetuju lekovi iz klase ACE inhibitora jer istovremeno smanjuju krvni pritisak i štite bubrege. Za dijabetičare sa hroničnom bolešću bubrega postoji jedna relativno nova grupa lekova, SGLT2 inhibitori, koji pomažu u regulaciji vrednosti šećera u krvi i istovremeno čuvaju bubrege. Ukoliko lekar ustanovi da usled popuštanja bubrega postoji zadržavanje tečnosti u telu, može savetovati lekove za izmokravanje – diuretike. Za najteži stadijum ove bolesti i popuštanje bubrežne funkcije – preostale terapijske opcije su dijaliza i transplantacija bubrega.

Kod dijalize se koriste mašine koje uklanjaju štetne produkte metabolizma i tako zamenjuju funkciju bubrega. Transplantacija bubrega podrazumeva da se pacijentu presađuje bubreg od davaoca (donora) koji može biti živi davaoc ili preminuli donor (kadaver).