Uloga bubrega jeste da prečišćavaju krv od štetnih produkata metabolizma i toksina koji mogu oštetiti naše ćelije. Tokom jednog dana krv veliki broj puta prođe kroz bubrege. Tom prilikom prolazi kroz složen sistem „filtera“ i cevčica tako da štetne materije i višak vode dalje prelaze u mokraćnu bešiku i izlučuju se preko mokraće.

U bubregu se nalazi oko milion malih loptastih struktura, glomerula, koji predstavljaju klupko kapilara – najmanjih krvnih sudova u telu. Krv koja stiže u bubrege mora proći kroz glomerule. Sve ono što je potrebno telu se vraća nazad u krvotok (belančevine krvi, šećeri i drugo), dok sve nepotrebno i štetno prolazi kroz male otvore u glomerulima i ulazi u sastav mokraće.

Postaje jasnije o kom je oboljenju reč ako „glomerulonefritis“ izdelimo na sledeći način: glomerul – klupko kapilara, nefro – odnosi se na bubreg, i -itis je sufiks koji ukazuje na zapaljenje. Stoga, glomerulonefritis predstavlja zapaljenje glomerula, malih filtera u bubrezima.

Postoji više vrsta glomerulonefitisa (GN) u odnosu na uzrok zapaljenja. Ukoliko se simptomi GN javljaju iznenada i naglo, kažemo da postoji akutni GN. Ako se simptomi razvijaju postepeno, onda je u pitanju hronični GN.

Oštećenje glomerula dovodi do smanjenja funkcije bubrega. S obzirom na veliki broj glomerula u bubregu (oko 2 miliona u oba bubrega), često GN u početnim fazama ne daje nikakve simptome. Neretko se prilikom rutinske analize krvi ili urina nekim drugim povodom posumnja na promene u bubrezima, a tek dalje analize ukažu na glomerulonefritis. Ukoliko stanje postane ozbiljno i ukoliko se ne leči, GN može dovesti do teškog oštećenja bubrega i popuštanja bubrežne funkcije.

Koji su najčešći simptomi glomerulonefritisa?

Kao što smo već napomenuli – GN ne mora davati nikakve simptome koji upozoravaju da nešto nije u redu sa bubrezima. Prvi alarm može biti izmenjen rezultat krvi ili urina prilikom rutinske provere ili nekog drugog povoda.

Kada se jave simptomi GN, nisu specifični isključivo za GN već se mogu javiti i u sklopu drugih bubrežnih oboljenja. Najčešće su to:

• Promena boje mokraće. Mokraća može biti tamnija - braonkasta, crvenkasta ili ružičasta usled prisustva crvenih krvnih zrnaca u urinu. Ovo stanje se stručno zove hematurija (prisustvo krvi u mokraći).
• Urin koji ima penušav izgled usled prisustva proteina u urinu. Ovo stanje se medicinski naziva proteinurija.
• Zadržavanje tečnosti u telu koje se manifestuje otokom (edemom). Otoci mogu biti vidljivi na licu, šakama, stopalima i stomaku.
• Češće mokrenje nego što je uobičajeno.
• Mučnina, povraćanje, gubitak apetita ili gubitak telesne težine.
• Bolovi u zglobovima.
• Zamor.
• Porast krvnog pritiska.

Kada se javiti lekaru? Obratiti se lekaru-nefrologu ukoliko se javi neki od sledećih simptoma: hematurija ili druge promene u izgledu urina, promene u učestalosti mokrenja, bolovi u zglobovima, otok nogu ili lica, ili kratak dah. Nefrolog će detaljnim pregledom, uvidom u medicinsku dokumentaciju ili dodatnim analizama ustanoviti da li je reč o glomerulonefritisu ili je u pitanju nego drugo zdravstveno stanje.

Koji su najčešći uzroci glomerulonefritisa?

Postoje brojni uzroci GN: bakterijske i virusne infekcije, poremećaji imunskog sistema, druga oboljenja koja mogu doprineti GN, kao što su hipertenzija, dijabetes i dr. Ponekad se GN javlja u porodici, dok u pojedinim slučajevima i pored detaljnih laboratorijskih analiza i testova, uzrok GN ostaje nepoznat.

Uzrok glomerulonefritisa mogu biti infekcije koje deluju direktno ili indirektno na bubreg. Bakterija ili virus mogu direktno oštetiti glomerule i dovesti do zapaljenja. Indirektan način podrazumeva da je infekcija negde drugde u telu (recimo bakterijska streptokokna infekcija grla), da se imunski sistem brani tako što stvara antitela koja se potom talože u bubrezima i pokreću zapaljenje glomerula. Srećom, ovo nije slučaj sa svakom upalom grla niti se dešava kod svih osoba sa streptokoknom infekcijom grla.

Takav oblik oboljenja se naziva post-streptokokni GN koji se češće javlja kod dece nakon nedelju do dve dana od streptokokne infekcije grla. Moguće je da se GN javi i posle bakterijskog endokarditisa gde postoji zapaljenje unutrašnjeg sloja srca, endokarda. Infekcije virusima takođe mogu dovesti do GN, kao što je to infekcija virusom hepatitisa B, hepatitisa C ili HIV virusom.

Drugi važan uzrok GN su autoimunske bolesti kod kojih imunski sistem domaćina pored borbe protiv štetnih mikroorganizama i materija, greškom napada i sopstvena tkiva iz još uvek nejasnih razloga. Tako se GN može javiti u sklopu sistemskog eritemskog lupusa, Goodpasteur-ovog sindroma, različitih vaskulitisa (zapaljenja krvnih sudova), sistemske skleroze i drugih.

Berger-ova bolest (IgA nefropatija) predstavlja najčešći uzrok primarnog GN (što znači da je uzrok primarno u bubrezima a ne u nekom drugom organu). Ovde dolazi do nakupljanja specifičnih antitela (imunoglobulina A, IgA) u glomerulima.

Pogoršanju GN doprinose visok krvi pritisak (hipertenzija) koji može dovesti do formiranja ožiljaka i zapaljenja glomerula. Takođe, loše kontrolisan dijabetes dovodi do oštećenja bubrega u sklopu dijabetesa i stanja koje se naziva dijabetesna nefropatija, koje takođe doprinosi oštećenju i zapaljenju glomerula.

Kako se leči glomerulonefritis?

Izbor terapije i ishod lečenja zavise od uzroka GN, da li je bolest akutna ili hronična, koji se simptomi javljaju i koja je težina bolesti.

U pojedinim slučajevima se GN povlači sam od sebe, bez ikakve terapije. Ukoliko lekar ustanovi uzrok GN – delovaće na taj uzrok (hipertenzija, dijabetes, autoimunska bolest) čime dolazi do povlačenja simptoma i bolesti.

Cilj terapije jeste da se bubrezi zaštite od daljeg oštećenja i da se očuva bubrežna funkcija. Sa tim ciljem se mogu primeniti sledeće mere:

• Korekcija ishrane sa manjim unosom proteina i soli jer oni dodatno opterećuju bubrege
• Ukoliko problemi sa imunskim sistemom dovode do GN, lekar će savetovati imunosupresive, lekove koji utišavaju reakcije imunskog sistema
• Lekovi za snižavanje arterijskog pritiska kod hipertenzije
• Lekovi iz grupe kortikosteroida kako bi se smanjilo zapaljenje
• Lečenje bakterijskih infekcija grla antibioticima
• Kod teškog oštećenja bubrega može biti potrebna dijaliza kako bi se očistila krv od štetnih materija i uklonio višak tečnosti
• Diuretici (lekovi za izmokravanje) pomažu da se smanji otok i ukloni višak tečnosti iz tela

GN se mora shvatiti kao ozbiljna bolest. Ukoliko se ne leči i ukoliko postoji teška forma GN, moguće su komplikacije. To može biti akutno popuštanje bubrega koje se javlja iznenada kroz brzi pad bubrežne funkcije. Druga komplikacija predstavlja hroničnu bolest bubrega gde dugotrajno oštećenje glomerula dovodi do postepenog smanjenja bubrežne funkcije. Ovo stanje može da napreduje sve do terminalne bubrežne bolesti koje zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega. Još jedna od komplikacija GN može biti nefrotski sindrom, stanje gde bubrezi postaju previše propusni za proteine koji se gube urinom a ostaje ih premalo u krvi. Visok krvni pritisak je još jedna moguća komplikacija GN.