Određivanje vrednosti kreatinina pomaže u proceni rada bubrega. Kreatinin se stvara u mišićima, prelazi u krv a zatim napušta telo preko mokraće. Zbog toga je vrednost kreatinina moguće meriti u krvi i urinu. U zavisnosti od pola i laboratorija gde se određuje, normalan opseg kreatinina u krvi je 60 – 110 µmol/L za muškarce, odnosno 45 – 90 µmol/L za žene.

Porast vrednosti kreatinina može ukazivati na promene u funkciji bubrega, kao kod oštećenja bubrega, infekcije bubrega, dijabetesa i visokog krvnog pritiska. S druge strane, može se javiti i usled povećanog unosa proteina i suplementacije kreatinom. Ukoliko porast kreatinina prate i simptomi poput otoka, mučnine, povraćanja i zamora potrebno je javiti se lekaru – nefrologu.

Šta je kreatinin i kako se meri?

Kreatinin se normalno stvara prilikom metaboličkih procesa u mišićima i može se naći u krvi. Glavna uloga bubrega je da filtriraju krv i čiste je od različitih toksina, štetnih i nepotrebnih produkata metabolizma. Zbog toga će kreatinin nošen krvlju stići do bubrega gde će se nepromenjen filtrirati, preći u urin i tako napustiti telo. Ovo je razlog što se vrednosti kreatinina mogu određivati u krvi i urinu pacijenata.

Ukoliko bubrezi ne rade kako bi trebalo, kreatinin se nakuplja u krvi što se laboratorijski registruje povišenim vrednostima. Kreatinin sam po sebi ne dovodi do zdravstvenih teboga, ali može poslužiti kao važan pokazatelj da postoji neki problem sa bubrezima.

Kreatinin je moguće odrediti jednostavnom analizom krvi koja se zove serumski kreatinin. Serum predstavlja tečni deo krvi koji se odvoji nakon zgrušavanja krvi. Serumski kreatinin se meri u mikromolima kreatinina na litar krvi (µmol/L) ili miligramilima kreatinina u decilitru krvi (mg/dL). Prosečne vrednosti kreatinina u krvi se kreću u opsegu 60 – 110 µmol/L za muškarce, odnosno 45 – 90 µmol/L za žene. Prilikom analize vrednosti kreatinina u krvi, lekar uzima u obzir starost, pol pacijenta, nivo hidriranosti, procenat mišićne mase i druge faktore.

Precizniju procenu bubrežne funkcije daje parametar koji se zove brzina glomerulske filtracije (GFR). Ovaj parametar se dobija na osnovu vrednosti serumskog kreatinina, starosti i pola pacijenta, i pokazuje koliko se krvi profiltrira svakog minuta u odnosu na površinu tela pacijenta. Zbog toga se izražava u mililitrima u minuti na 1,73 m2 (npr. 78 ml/min/1,73 m2), gde 1,73 m2 predstavlja standardnu površinu tela odraslog čoveka. Vrednosti eGFR >90 ml/min/1,73 m2 ukazuju na normalnu bubrežnu funkciju.

Postoji još jedan parametar koji ukazuje koliko bubreg dobro filtrita kreatinin iz krvi. Taj parametar se zove klirens kreatinina, a određuje se kombinacijom vrednosti kreatinina u krvi i vrednosti kreatinina u urinu koji se prikuplja tokom 24 sata. Klirens kreatinina se izražava u mililitrima u minuti (mL/min). Normalne vrednosti za muškarce kreću se u opsegu 90 – 140 ml/min, a za žene 80 – 125 ml/min.

Još jedan način za procenu bubrežne funkcije jeste odnos albumin/kreatinin u urinu. Albumin predstavlja protein krvi koji se ne filtrira bubrezima, zbog čega urin ne sadrži albumin ili ga ima veoma malo. Odnos albumina i kreatinina pokazuje koliko je albumina u uzorku urina (u miligramima) u odnosu na gram (g) kreatinina. Zbog toga se ovaj odnos izražava kao mg/g. Povišene vrednosti ovog odnosa ukazuju na oboljenje bubrega.

Međutim, nemojte se sami upuštati u tumačenje ovih analiza. Vrlo je važno da lekar-nefrolog tumači rezultate, uzimajući u obzir karakteristike pacijenta i njegove tegobe. Nefrolog može da traži dalja ispitivanja i analize kako bi ustanovio da li bubrezi dobro rade, a ako to nije slučaj – zbog čega se javlja smanjenje bubrežne funkcije.

Koji su uzroci povišenih vrednosti kreatinina?

Visoke vrednosti kreatinina obično ukazuju da bubrezi ne rade onako kako bi trebalo. Mogući uzroci porasta kreatinina su:

• Infekcija bubrega
• Glomerulonefritis (zapaljenje struktura bubrega koje filtriraju krv)
• Kamen u bubregu
• Oštećenje bubrežne funkcije u sklopu dijabetesa (šećerna bolest), visokog krvnog pritiska (hipertenzije) i različitih srčanih oboljenja.

Porast kreatinina se može javiti privremeno tokom trudnoće, dehidratacije, kod većeg unosa proteina hranom ili suplementima. Snažna fizička aktivnost takođe može dovesti do porasta pojedinih parametara u krvi, uključujući kreatinin.

Važno je da lekaru kažete koje lekove koristite, jer postoje lekovi koji privremeno povećavaju vrednosti kreatinina.

Kada postoje visoke vrednosti kreatinina, moguće je da se jave sledeći simptomi: umor, gubitak apetita, mučnina i povraćanje, oticanje nogu i ruku, svrab i dr. Pored toga, simptomi koji prate povišene vrednosti kreatinina zavise od uzroka. Tako kod infekcije bubrega (pijelonefritisa) mogu postojati povišena telesna temperatura, bol u leđima i u slabinskom delu, zamućen ili tamniji urin, učestalo i bolno uriniranje i drugi simptomi. Kod dijabetesa se mogu javiti izažena žeđ i porast apetita, često uriniranje, zamor, zamućen vid, rane koje sporo zarastaju, utrnulost ili osećaj peckanja na šakama i stopalima. Različita srčana oboljenja poput ateroskleroze i srčane slabosti oštećuju srce, a takođe mogu oštetiti bubrege. Simptomi srčanih oboljenja zavise od tipa stanja te se mogu javiti: bol u grudima (angina pectoris), kratak dah, mučnina, zamor i slabost, nepravilan srčani rad, otok nogu ili stopala.

Lečenje povišenih vrednosti kreatinina zavisi od uzroka. Kada je uzrok infekcija bubrega, primenom antibiotika se vrednosti kreatinina najčešće vraćaju u normalni opseg. Kod visokog krvnog pritiska potrebno je dati antihipertenzivne lekove. Takođe, lekar može savetovati promene životnih navika, poput smanjenja unosa proteina i povećanja dijetetskih vlakana što može pomoći da se regulišu vrednosti kreatinina.