Nesanica (insomnija) predstavlja čest poremećaj spavanja kada osoba ne može da zaspi, kada se probudi u sred noći ili kada ne može da spava koliko bi trebalo. Nesanica različito utiče na osobe – za neke je to manji problem, a za druge veliki problem koji remeti svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života.

Nesanica je vrlo česta pojava – skoro da nema osobe koja jednom u životu nije imala probleme ovog tipa. Srećom, najčešće traje par dana ili nedelja kada se obično javlja usled nekog jačeg stresa. Međutim, za osobe kod kojih traje nedeljama i duže, insomnija ne dozvoljava da se telo i um prirodno odmore, smanjuje nivo energije, utiče na raspoloženje, radni učinak u školi i na poslu, kao i na opšte zdravlje.

Koji su najčešći simptomi i posledice nesanice?

Osoba koja pati od nesanice najčešće svoj problem opisuje na neki od ova tri načina:

• Teško pada u san. Osobe tada najčešće izjavljuju da „san neće na oči“
• Budi se u sred noći i više ne može da zaspi.
• Rano se budi.

Zbog toga se osobe sa nesanicom tokom dana najčešće žale na sledeće:

• Osećaj umora i pospanosti tokom dana.
• Poteškoće prilikom koncentracije, upamćivanja i fokusiranja na poslu, u školi, prilikom izvršavanja zadataka ili nekih uobičajenih aktivnosti, sporiji misaoni tok ili češće pravljenje grešaka.
• Usporene reakcije, što je posebno važno ukoliko osoba upravlja nekim motornim vozilom.
• Promene raspoloženja, u smislu pojave depresije ili anksioznosti.

Koliko je sna dovoljno – to se razlikuje od osobe do osobe. Većini odraslih osoba je dovoljno 7 – 9 sati tokom noći.

Kada se javiti doktoru? Ukoliko usled nesanice teško obavljate svakodnevne aktivnosti, javite se lekaru opšte prakse. Lekar će pokušati da nađe uzrok problema i predložiti lečenje, ili Vas dalje uputiti nekom lekaru specijalisti.

Šta može biti uzrok nesanice?

Nekada kod nesanice ne možemo da utvrdimo njen uzrok. Međutim, kada se uzrok ustanovi, njegovim lečenjem najčešće dolazi do povlačenja nesanice.

Uzroci ili faktori koji doprinose nesanici su:

• Na prvom mestu - stres. Ljudi različito reaguju na stresna stanja, te ista kolilčina stresa recimo na poslu kod jedne osobe može dovesti do nesanice, a kod druge ne. Neki od najčešćih stresnih stanja povezanih sa nesanicom jesu zabrinutost oko posla, škole, zdravlja, novca ili porodice. Stresni životni događaji, kao što su smrtni slučaj, bolest drage osobe, razvod ili gubitak posla takođe su na spisku čestih uzročnika insomnije.
• Rad u različitim smenama, naročito noću, zbunjuje naš „unutrašnji sat“ i dovodi do nesanice.
• Putovanja sa promenom više vremenskih zona čest su uzrok kratkotrajne nesanice.
• Loše navike spavanja. Postoji medicinski termin koji se zove „higijena spavanja“ koji objašnjava sve naše navike vezane za spavanje koje doprinose da san bude kvalitetan, neprekinut i da se budimo odmorni. Nesanicu olakšavaju sledeće navike – odlazak na spavanje u različito vreme, buđenje u različito vreme, gledanje televizije, tableta ili pametnih telefona pred spavanje i dr.
• Obilni obrok pred spavanje može dovesti do neprijatnosti ili gorušice kada legnemo, i biti krivac za javljanje nesanice.
• Anksioznost i depresija su među najčešćim mentalnim problemima kod kojih se javlja nesanica.
• Različita zdravstvena stanja bilo zbog zabrinutosti, bola ili drugih karakteristika mogu biti uzrok nesanice. Ovde se ubrajaju različita bolna stanja, maligna bolest, srčana oboljenja, dijabetes, gastroezofagealna refluksna bolest , hipertireoza i dr.
• Nesanica može biti neželjeni efekat različitih lekova.

Kako se leči nesanica?

Prvi korak u lečenju nesanice jeste traženje uzroka čijim uklanjanjem (ako je to neki lek ili medicinsko stanje), obično dolazi do normalizacije spavanja. Druga važna stvar jeste higijena sna i uspostavljanje dobrih navika za spavanje i san. Neka vreme odlaska u krevet i vreme ustajanja budu isti svakog dana, uključujući i vikende. Krevet služi za spavanje i iz kreveta ne bi trebalo gledati televiziju, raditi na računaru, jesti i dr. Izbegavati spavanje preko dana i kratak dnevni odmor. Savetuje se redovna fizička aktivnost koja je važna za dobar san. Ne unosite velike obroke ili nemojte unositi veću količinu tečnosti pre odlaska u krevet. Možete sami da probate i napravite svoj opuštajući ritual pred spavanje, kao što je topla kupka, čitanje, joga ili slušanje opuštajuće muzike.