Atopijski dermatitis je dugotrajno zapaljensko oboljenje kože koje se najčešće ispoljava svrabom, suvoćom, crvenilom i upalom kože. Najčešće se javlja u detinjstvu, ali može da se pojavi u bilo kom uzrastu. Osobe sa atopijskim dermatitisom često imaju i druga atopijska oboljenja, kao što su astma ili alergijski rinitis.

Bolest ima periode pogoršanja i smirivanja simptoma i nije zarazna. Ne postoji jedan tačan uzrok atopijskog dermatitisa. Smatra se da nastaje zbog kombinacije nasledne sklonosti, oslabljene zaštitne funkcije kože, preterane reakcije imunskog sistema i uticaja faktora iz okruženja koji mogu izazvati promene na koži.

U lečenju atopijskog dermatitisa veoma je važna svakodnevna nega kože i redovno hidriranje. Ako se uprkos ovim merama simptomi ne poboljšaju, preporučuje se da se obratite dermatologu radi dodatnih saveta i odgovarajuće terapije.

Koji su najčešći simptomi?

Simptomi atopijskog dermatitisa mogu se javiti na bilo kom delu tela i razlikuju se po jačini i učestalosti. Bolest često ima „mirne“ periode, kada su simptomi blagi ili ih nema, i periode pogoršanja. Najčešći i najneprijatniji simptom kod većine obolelih je svrab, koji može izazvati nelagodnost i značajno uticati na kvalitet života.

Kako se simptomi menjaju sa uzrastom?

Kod dece mlađe od dve godine, promene se najčešće javljaju na koži obraza, čela i brade. Kod oko polovine dece simptomi se povuku do kraja druge godine života.

Kako dete raste, promene se češće pojavljuju na pregibima ruku (laktovi), pregibima nogu (zadnja strana kolena), vratu i oko zglobova. Ovi delovi kože su posebno osetljivi i skloni češanju, što može dodatno pogoršati simptome.

Najčešći simptomi atopijskog dermatitisa su:

• Svrab. Svrab može biti veoma izražen i remetiti san i svakodnevne aktivnosti. Iako češanje može doneti kratkotrajno olakšanje, ono često dodatno pojačava svrab i dovodi do pogoršanja simptoma. Češanjem se koža može oštetiti, što povećava rizik od infekcije. Svrab je često jači tokom noći i može izazvati nesanicu i razdražljivost.
• Suva koža. Koža je često veoma suva jer ne može da zadrži dovoljnu količinu vlage. Zbog toga dolazi do perutanja, pucanja i zadebljanja kože, naročito na mestima češanja.
• Crvenilo ili osip. Na zahvaćenim delovima kože može se javiti crvenilo ili osip, koji ponekad može biti bolan ili praćen blagim otokom.
• Iritirana i osetljiva koža. Koža može postati veoma osetljiva, naročito usled suvoće i stalnog češanja.

Kada se javiti lekaru? Obratite se dermatologu ako svakodnevna nega i redovno hidriranje kože ne dovode do smirivanja simptoma. Pomoć lekara je takođe potrebna ukoliko su simptomi toliko izraženi da remete san i svakodnevne aktivnosti, kao i ako se pojave znaci infekcije kože.

Lekar postavlja dijagnozu na osnovu razgovora sa pacijentom o simptomima, mogućim okidačima, postojanju drugih alergijskih ili atopijskih oboljenja, kao i o sličnim problemima u porodici. Dijagnoza se potvrđuje pregledom kože. Ne postoji jedan poseban test za atopijski dermatitis, ali lekar može preporučiti dodatna ispitivanja kako bi isključio druga oboljenja i potvrdio dijagnozu.

Zbog čega se javlja atopijski dermatitis?

Atopijski dermatitis nastaje kao posledica kombinacije nasledne sklonosti, pojačane reakcije imunskog sistema i osetljivosti na faktore iz okruženja na koje većina ljudi ne reaguje promenama na koži.

Nasledni faktor ima važnu ulogu. Ako oba roditelja imaju atopijski dermatitis, procenjuje se da dete ima oko 80% šansu da razvije ovo oboljenje. Ako je oboleo jedan roditelj, rizik da se atopijski dermatitis javi i kod deteta iznosi oko 50%.

Kod osoba sa atopijskim dermatitisom imunski sistem previše burno reaguje na faktore koji inače ne izazivaju iritaciju. Među najčešćim okidačima su: iritansi poput sapuna i grube odeće (npr. vuna), emocionalni stres, infekcije, znojenje, hladan vazduh i alergeni.

Pored toga, kod osoba sa atopijskim dermatitisom zaštitna funkcija kože je oslabljena. Koža ne može da zadrži dovoljno vlage, postaje suva i ispucala i lakše propušta štetne fakore iz spoljašnje sredine, kao što su bakterije, iritansi i alergeni. Zbog toga je koža sklonija upali i češćim pogoršanjima simptoma.

Kako se leči atopijski dermatitis?

Nega kože – prvi korak u lečenju atopijskog dermatitisa. Prvi i najvažniji korak u lečenju atopijskog dermatitisa i sprečavanju pogoršanja simptoma jeste svakodnevna nega osetljive kože. Sledeće mere mogu pomoći da se smanji svrab i umiri upaljena koža:

Svakodnevna hidratacija

• Nanosite hidratantni preparat najmanje dva puta dnevno, a po potrebi i češće.
• Možete koristiti kreme, losione, masti ili uljane kupke – važno je da pronađete preparat koji Vam najviše odgovara.
• Birajte proizvode bez parfema, boja, alkohola i drugih sastojaka koji mogu iritirati kožu.
• Nakon nanošenja sačekajte nekoliko minuta da koža upije preparat pre oblačenja.

Kupanje i tuširanje

• Kupajte se ili tuširajte jednom dnevno, u toploj (ne vrućoj) vodi, oko 10 minuta.
• Koristite blaga sredstva za čišćenje koja nisu klasični sapuni i koja su bez mirisa i boja.
• Izbegavajte antibakterijske i sapune sa dezodoransima jer dodatno isušuju kožu.
• Nakon kupanja nemojte trljati kožu peškirom – lagano utapkajte višak vode i odmah nanesite emolijentni preparat.

Izbegavanje okidača

Ako primetite šta Vam izaziva pogoršanje simptoma, pokušajte da to izbegavate. Najčešći okidači su: gruba odeća (npr. vuna), znojenje i toplota, stres, infekcije kože, duvanski dim, hladan i suv vazduh parfemi i iritirajuće hemikalije.

Važno je znati

Atopijski dermatitis može biti uporan. Često je potrebno vreme i isprobavanje različitih pristupa kako bi se bolest bolje kontrolisala. Čak i uz dobru negu, mogu se javiti povremena pogoršanja.

Kada je potrebna dodatna terapija?

Ako svakodnevna nega ne dovede do poboljšanja simptoma, obratite se lekaru.

Dermatolog može preporučiti dodatnu terapiju, kao što su:

• lokalni lekovi koji smanjuju upalu (kortikosteroidi ili inhibitori kalcineurina), koji se koriste kontrolisano i prema savetu lekara
• antihistaminici za smanjenje svraba (neki mogu pomoći i boljem snu)
• antibiotici, ukoliko se razvije infekcija kože

Kod težih oblika bolesti ili kada nema odgovora na prethodne mere, mogu se primeniti i oralni lekovi koji smanjuju zapaljenje, kao i fototerapija, u skladu sa preporukama lekara.

Ukratko, atopijski dermatitis se dugoročno kontroliše stalnom negom kože, dok se tokom pogoršanja dodaju lekovi koji smanjuju upalu i svrab, u dozi i trajanju koje odredi dermatolog.