Proširene vene (varikozne vene) predstavljaju uvećane i ispupčene vene. Dugotrajno stajanje i hodanje povećavaju pritisak u venama donjih ekstremiteta, zbog čega se proširene vene najčešće javljaju na nogama.

Kod većine ljudi proširene vene predstavljaju pre svega kozmetički (estetski) problem. Međutim, mogu biti praćene nelagodnošću, bolom i osećajem težine u nogama.

Lečenje podrazumeva redovno kretanje i fizičku aktivnost, izbegavanje dugotrajnog stajanja i sedenja, podizanje nogu i nošenje kompresivnih čarapa. Po potrebi, mogu se primeniti i različiti zahvati za zatvaranje ili uklanjanje proširenih vena, uključujući minimalno invazivne procedure ili klasično hirurško lečenje.

Simptomi

Proširene vene mogu biti bezbolne, čak i kada su prisutne promene na koži. Varikozne vene mogu biti tamno ljubičaste, plave ili iste boje kao i koža. Takođe, mogu se uočiti izuvijane i ispupčene vene iznad nivoa kože, a da pacijent pritom ne oseća bol.

S druge strane, mogu se javiti i sledeći simptomi:

• Osećaj težine u nogama
• Bolne ili umorne noge
• Pulsirajući bol u nogama
• Grčevi u mišićima nogu
• Svrab ili peckanje duž zahvaćenih vena

Kada se javiti lekaru? Ukoliko Vas brine izgled proširenih vena, imate navedene simptome ili mere koje ste sami preuzeli ne deluju, javite se lekaru, specijalisti vaskularne hirurgije.

Uzroci

Vene su krvni sudovi koji vraćaju krv ka srcu. Kako vene iz donjeg dela tela vraćaju krv suprotno sili gravitacije uz pomoć mišića potekolenice, koji svojim kontrakcijama pritiskaju zidove vena i deluju kao pumpa. Pored toga, na unutrašnjem zidu vena nalaze se zalisci koji sprečavaju da se krv vraća unazad kroz vene.

Ukoliko su zalisci oslabljeni ili oštećeni, krv može da se vraća unazad i duže ostaje u venama. To može dovesti do rastezanja i proširenja vena.

Određene osobe imaju naslednu sklonost ka pojavi proširenih vena - ako drugi članovi porodice imaju varikozne vene, veća je verovatnoća da će se javiti kod vas. Drugi važan faktor rizika je gojaznost, jer prekomerna telesna težina povećava pritisak na vene.

Pored toga, postoje i dodatni faktori koji povećavaju rizik od pojave proširenih vena. Jedan od njih je starost, jer sa godinama dolazi do oštećenja zalistaka na venama. Primećeno je da se proširene vene češće javljaju kod žena. Trudnoća takođe povećava rizik od pojave proširenih vena, kao i dugotrajno stajanje ili sedenje (npr. tokom posla).

Stadijumi proširenih vena

Da bi lakše definisali težinu bolesti i odredili najprikladnije lečenje, lekari koriste klasifikaciju proširenih vena kroz nekoliko stadijuma, od C0 do C6

• C0 stadijum – nema jasno vidljivih proširenih vena, noge izgledaju normalno, ali pacijent može osećati tegobe, poput težine ili bola u nogama.
• C1 stadijum – prisutne su male proširene vene (teleangiektazije ili retikularne vene) koje su površne i obično manje od 3 mm. Mogu biti crvene, plave ili ljubičaste boje.
• C2 stadijum označava prave proširene vene obično ≥3mm, izvijugane i jasno vidljive na površini kože.

Stadijumi C1 i C2 predstavljaju rane promene koje uglavnom imaju estetski značaj, ali se mogu javiti i simptomi osećaja težine, pulsiranja i bola u nogama.

• C3 stadijum - prisutan je otok nogu, uglavnom oko skočnih zglobova, bez promena na koži.
• C4 stadijum - ukazuje na promene na koži povezane sa proširenim venama. Koža može biti tamnija (hiperpigmentacija), suvlja, istanjena ili zadebljana (sklerotična).
• C5 stadijum – pacijent je imao otvorenu ranu na koži kao komplikaciju proširenih vena, koja se sada zalečila.
• C6 stadijum - prisutna je aktivna otvorena rana kod pacijenta sa proširenim venama, najčešće oko skočnog zgloba.

Stadijumi C3-C6 su ozbiljniji i često, pored primene elastičnih čarapa, zahtevaju intervencije - hirurške ili minimalno invazivne.

Kako se leče proširene vene?

Lečenje proširenih vena uključuje kombinaciju mera koje pacijent sam može primenjivati, nošenja kompresivnih čarapa i intervencija na venama, koje mogu biti minimalno invazivne ili klasične hirurške.

Pacijent sam može olakšati bol i nelagodnost izazvanu proširenim venama nogu na sledeći način:

• Fizička aktivnost – tokom kretanja i hodanja kontrahuju se mišići, što pomaže da se krv iz vena nogu vraća ka srcu i da se manje zadržava u venama.
• Podizanje nogu – prilikom sedenja ili ležanja, podizanje nogu takođe pospešuje povrat krvi ka srcu.
• Nošenje kompresivnih čarapa – ove čarape nežno pritiskaju noge i dodatno pomažu protok krvi kroz vene.

Sve ove mere ne samo da olakšavaju simptome, već i pomažu da se stanje ne pogorša.

Međutim, ukoliko ove mere ne donesu poboljšanje ili je proširenje vena ozbiljno, lekar može preporučiti minimalno invazivne ili hirurške procedure.

Savremeno lečenje bez klasične operacije

Minimalno invazivne procedure danas predstavljaju standard u lečenju proširenih vena. Njihove glavne prednosti u odnosu na klasičnu hirurgiju su:

• Manja trauma - procedure se izvode kroz manji rez, što znači i manje bola i nelagodnosti nakon zahvata.
• Ambulantno izvođenje – pacijenti se uglavnom otpuštaju kući istog dana, a povratak svakodnevnim aktivnostima moguć je već istog ili narednog dana.
• Lokalna anestezija – izbegava se potreba za opštom anestezijom.
• Bolji kozmetički ishod – minimalni ožiljci, manji hematomi i otoci u poređenju sa klasičnom hirurgijom.
• Manji rizik od komplikacija – u poređenju sa hirurškim zahvatima.

Najčešće primenjivane minimalno invazivne metode su: skleroterapija, laserski tretman i kateterske procedure.

Skleroterapija je minimalno invazivno lečenje proširenih vena i sitnih kapilara. U obolelu venu ili kapilar ubrizgava se posebna supstanca koja dovodi do njenog kolabiranja i zatvaranja. Nakon toga, vene se postepeno povlače i nestaju.

Laserski tretman može biti spoljašnji (transkutani) i unutrašnji (endovenski). Spoljašnji, transkutani laser pogodan je za lečenje proširenih sitnih kapilara (telenagiektazije). Laser tada deluje na kožu i ne pravi se rez. S druge strane, laser se može primeniti i „iznutra“.

Lečenje proširenih vena moguće je kateterskim procedurama, kada se u obolelu venu uvodi tanka, plastična cevčica čiji se vrh zagreva visokofrekventnom energijom (tzv. radiofrekventna ablacija) ili laserom (tzv. endovenska laserska ablacija). Kako se kateter izvlači, oslobođena energija uništava venu koja kolabira i u potpunosti se zatvara. Nakon ovih intervencija postoji velika uspešnost zatvaranja vene, dok lekar određuje optimalnu proceduru za svakog pacijenta ponaosob.

Ambulantna flebektomija predstavlja minimalno invazivnu hiruršku proceduru gde se proširene vene fizički uklanjaju kroz male ubode na koži, bez velikih rezova. I ova intervencija se izvodi ambulantno i ne zahteva boravak u bolnici. Ovom intervencijom se najčešće uklanjaju proširene vene koje su vidljive ili opipljive.

Hirurško lečenje proširenih vena

Klasično hirurško lečenje izvodi se u opštoj ili spinalnog anesteziji i rezervisano je za slučajeve koji se ne mogu rešiti spomenutim endovenskim procedurama ili kada postoje veoma izraženi varikoziteti. To mogu biti podvezivanje (high ligation) i uklanjanje (stripping) safenske vene, ili klasična flebektomija kada se vene uklanjaju kroz veće rezove.